Bulut: Skočili bismo iz aviona u povratku da nismo pobedili

Pomešanih osećanja napustili su teren basketaši Srbije posle duela sa Rusima. Tužni jer nisu igrali za zlato, a opet srećni jer su osvojili olimpijsku medalju. Bronza je veliki uspeh, ali jasno je da su oni želeli najsjajnije odličje. Samo jedan loš meč, posle sedam vezanih trijumfa, skupo ih je koštao.

Dušan Domović Bulut je u razgovoru sa novinarima posle poslednjeg duela pojasnio kako su su uspeli da se podignu posle poraza i motivišu za bitku za bronzano odličje.

"Ništa nismo rekli jedan drugom, znali smo da smo uprskali... Velika je razlika između četvrtog i trećeg mesta. Da je na meču za bronzu krenulo nešto po zlu verovatno bismo se poubijali međusobno, sa njima i sa publikom i sa svima. Tu je bilo krećemo za treće mesto, ako ne pobedimo, oni bi verovatno u povratku skočili iz aviona, jer se ja ne vraćam u Srbiju. To je bio mentalitet i mislim da je upalio", slikovito je opisivao Dušan Domović Bulut.

"Nismo imali taktiku, rekli smo da nećemo da se sramotimo, nećemo da se blamiramo, nego idemo da pobedimo. Bolji smo od njih, kao i od većine ekipa, samo da uradimo sve što treba, tako se ispostavilo da je ispalo dobro".

Dušan je od početka takmičenja govorio da je ekipa nova i da nije dovoljno uigrana.

"Skupljeni smo kao grupa individualaca koji su veoma kvalitetni, koji imaju dobar karakter za pobede, za težinu dresa koji treba da se nosi na ovim takmičenjima. Falila je neka vrsta uigranosti, neke taktičke stvari, koje nismo stigli da uradimo. Da kad sve stane i kad ništa ne ide da imamo dve, tri akcije da damo neki lak poen, da izvučemo neki lak faul, da im prekinemo momentum. To se nije desilo, ostali smo paralisani protiv Rusa. Ostali smo nekoliko puta sami, promašili zicer, trojku... Nismo stigli da se priključimo, posle toga je sve otišlo nizbrdo".

Bronza zasijala kao već viđeno zlato, basketaši zablistali u borbi za odličje!

Već u duelu za bronzu basketaši su izgledali kao drugi tim.

"Za treće mesto smo pobedili na individualni kvalitet i karakter cele ekipe, požrtvovanost i borbu. Tako smo došli, tako smo selektirani, trenutno je merilo treće mesto. Nadam se da će u budućnosti biti bolje, ali važan je po mom mišljenju, kontinuitet medalja koje donosimo konstantno za Srbiju, za KSS, ovog puta i za OKS. Ja sam srećan, završili smo turnir sa pobedom, ipak je i to olakšavajuća okolnost, velika je razlika između trećeg i četvrtog mesta".

"SVAKI PUT IMAŠ VIŠI CILJ OD SEBE SAMOG"

Nacija je sa velikom pažnjom pratila svaki njihov meč, radovala se sigurno i bronzi.

"Zbog tih stvari ti nosiš nacionalni dres, zbog toga se igra. To što sam ja osvojio još jednu medalju, imam je već... Ali svaki put kad imaš viši cilj od sebe samog, to je neka stvar koja svakog čoveka inspiriše da daje sve od sebe. To je najbolji osećaj koji sportista može da ima pogotovo na ovako jednom velikom takmičenju".

Očigledno je da su u polufinalu naši momci podlegli pritisku, jer su i oni sami čekali to zlato.

"Ja već imam neko iskustvo, ali očigledno se osetila ta težina u polufinalu. Bili smo favoriti, igrali smo protiv njh sto puta, sto puta smo ih pobedili. Jednostavno su oni ušli rasterećeno u meč, a mi teški. Teško vreme, težak meč... Mi malo zapeli i krivo mi je, ali to je trenutno stanje. Najvažnije da smo na kraju obradovali zemljake i nas same. Tako da srećan sam".

Bulut bronzanu medalju ne smatra najvećim dostignućem do sada.

"Meni je najveći uspeh taj kontinuitet medalja poslednjih deset godina. Ja mislim da samo sa jednog ili dva takmičenja se mi nismo vratili sa medaljom. Evo vidite, jedna utakmica na turniru u nesrećnom trenutku, odvoji te od zlatne medalje. Letonci izgubili četiri utakmice, pa došli u finale. Rusi imali dve ili tri pobede do polufinala. Takav je basket, mi da igramo sa Rusima ponovo, verovatno bi ih dobili 21:6. Takav je basket, ne možeš u kontinuitetu imati prvo mesto, da ne kažem samo u ovom, nego u svim živim sportovima. A pogotovo za jednu ekipu koja je skupljena pre dva meseca".

©Reuters

"IDEM U AMERIKU DA SE DOKAŽEM"

U ovom trenutku Dušan ne zna da li će i dalje predvoditi nacionalni tim.

"Posle ovoga idem za Ameriku, plan mi je da igram tamo, da se dokažem. Posle toga videću šta i kako. Nemam neku komunikaciju ni sa KSS, ni sa OKS, imam svoju ličnu karijeru, lične ciljeve koje želim da ostvarim. Ako govorimo o sledećim OI... Ovaj sport samo prepoznaje kontinuitet, ne prepoznaje ko si i šta si. Samo težak rad... Nema onoga ja sam Dušan Bulut i doći će Rusi i skloniće se sa terena. Neće. To je veoma teško, jer oduzima mnogo energije, a ja ne znam da li sam u ovim godinama spreman da sledeće tri, četiri godine dam toliko".

Čim se završi ceremonija dodele medalja, misli Dušana Buluta verovatno će biti na nekom drugom mestu.

"Idem sutra u Ameriku, prekosutra igram utakmicu. Traje mi već ugovor, odustao sam od 30 odsto ugovora da bih došao ovde da igram za nacionalni tim. Čekaju me, potpisao sam. Idem tamo i pokušaću da napravim karijeru tamo", zaključio je Domović.

PIŠE: Miljana ROGAČ