Budžeti Evrolige: Špancima 40+ miliona, CSKA maksimum za plate, u Zvezdi više nego u Albi, Asvelu i Žalgirisu

Ideja je bila da se Evropa približi NBA ligi i ne samo da učesnici Evrolige nisu ni blizu kolegama s one strane Atlantskog okeana, no su i klubovi Evroligi prilično udaljeni jedni od drugih, pokazuje veliko istraživanje specijalizovanog litvanskog sajta BasketNews. Kako navodi taj sajt, ubedljivo najveće budžete u ovoj sezoni Evrolige imaju španski klubovi Real Madrid i Barselona, koji mogu da računaju na pet puta veći budžet od onog koji ima Crvena zvezda – najsiromašniji klub elitnog takmičenja.

S druge strane, španski klubovi jedini prevazilaze granicu od 40.000.000 evra. Konkretno, Real ima tačno 44.000.000 evra na raspolaganju, dok Barselona stoji na planini od 43.500.000 evropsih novčanica.

Doduše, ne ide sav novac na tim. Na plate igrača i Real i Barselona daju skoro 19.000.000 evra neto. Madriđani i nešto više otkako se Gabrijel Dek vratio iz NBA lige u januaru. Ako ćemo precizno, Real za igrače i stručni štab izdvaja 19.200.000 evra, Barselona 18.800.000.

I tu dolazimo do prve važne napomene. Naime, iako CSKA ima budžet od oko 33.000.000 evra Moskovljani zbog poreskog sistema u Rusiji mogu da troše više na plate igrača i stručnog štaba – 22.100.000 evra.

Na četvrtom mestu po ukupnom budžetu je Olimpija Milano, koja jedina još dobacuje do 30.000.000. S tim da oni na plate daju mnogo manje od vodeće trojke – 11.000.000 evra. Recimo, Anadolu Efes u toj kategoriji ima čak 15.000.000 evra, iako mu je ukupan budžet “svega” 25.000.000. Iznad Armanija su po budžetu za plate još i Feberbahče (13.500.000) i Zenit (12.000.000).

Svi ostali su limitirani na budžete od sedam cifara, bar kada govorimo o budžetima za plate. Kada govorimo o ukupnim budžetima, najsiromašnija je Crvena zvezda sa 8.400.000 evra na raspolaganju. Bruto. Ali kada govorimo o neto platama, crveno-beli su ispred Albe, Asvela i Žalgirisa.

Da pojasnimo, Zvezda prema podacima ovog istraživanja za plate igrača i stručnog štaba daje 5.200.000 evra neto, odnosno 6.000.000 bruto. Alba recimo ima ukupan budžet od 11.000.000 evra, za plate daje najmanje u Evroligi, 3.000.000 evra neto, ali je zbog poreza to na bruto nivou 5.500.000. Asvel je drastičniji primer: ukupan budžet 15.000.000 evra, neto za plate ide 4.000.000, ali je bruto to za milion i po više no što troši šampion Srbije – 7.500.000 evra. Žalgiris neto na plate daje 4.300.000 evra.

Kako navodi portal BasketNews ove sve ovi cifre je detaljno istražio u saradnji sa desetinama zvaničnih i nezvaničnih izvora iz lige i klubova kako bi stigao do što tačnijih podataka. Kada je i došao do njih i predstavio ih pojedinim klupskim predstavnicima. Nekolicina njih je izrazila zabrinutost da su neki klubovi svesno prijavili manje cifre.

Posebno se to odnosi na ruske i turske klubove.

Primera radi, uvrežen je stav da Efesov budžet ne može da bude svega 25.000.000 evra, već mora da bude negde između 30.000.000 i 40.000.000. Na Bosforu ipak tvrde – ne prelazi 25.000.000. BasketNews je prosto bio prinuđen da se drži zvaničnih informacija mada ostavlja 10 odsto mogućnosti da je pogrešio kad je u pitanju poredak najbogaijih u Evroligi. Treba imati u vidu i da su ovo podaci sa početka sezone, mnogi su klubovi naknadno menjali roster.

Na listi inače nema samo Baskonije, jer u tom klubu nisu ni želeli da učestvuju u istraživanju. Francuski Ekip i Basket le Mag pisali su da je budžet kluba pre pandemije korona virusa iznosio oko 16.000.000 evra po sezoni. BasketNews nije bio siguran, te je zato Baske izostavio.

20.00: (1,80) Venecija (14,5) Gran Kanarija (2,15)

Ostaje tako utisak da evroligaši baš i nisu zainteresovani za potpunu transparentnost kakvu viđamo recimo u NBA ligi. Od svih klubova, samo Žalgiris na zvaničnoj konferenciji za novinare detaljno raspravlja o budžetu. Neki klubovi, poput Reala i Barselone, finansijski izveštaj objave na sajtu. Drugi ih pak kriju kao najvažniju tajnu.

Porezi naravno dosta utiču na sume novca kojima klubovi barataju. Kako navodi BasketNews, srpski i ruski klubovi tu su u najpovoljnijem položaju, s obzirom da na plate igrača iz inostranstva treba da dodaju skromnih 12 i 13 odsto. U Nemačkoj, Španiji, Francuskoj ili Izraelu taj procenat ide na iznad 50 odsto!

Primera radi, ako uzmemo da neki igrač godišnje zarađuje 100.000 evra neto, izdatak njegovog kluba bi iznosio…

Francuska/Nemačka – oko 180.000 do 190.000 evra

Italija – 150.000

Izrael – 150.000/200.000 za domaćeg igrača

Barselona – 148.000

Litvanija – 140.000

Rusija – 113.000/za domaćeg igrača do 140.000

Srbija – 112.000

Pride, u nekom zemljama porez zavisi od regije. Baskonija recimo troši skoro duplo manje na poreze nego Real ili Barselona. Kao što ste primetili na primeru iznad, u nekim zemljama porezi nisu isti za strane i domaće igrače. U Izraelu domaći koštaju čak 50 odsto više. Imamo i druge izuzetke. U Francuskoj recimo porez raste sa brojem godina koji provodite u zemlji.

Dalje, propisi u SAD nalažu građanima te zemlje da kad se vrate s rada u inostranstvu tamo prijave zaradu. Pa ako su oni igrali u Španiji, Nemačkoj ili Francuskoj, jer tamo su porezi slični onima u SAD, mirni su. Ako su pak igrali u Rusiji, Tursskoj ili Monaku, gde su porezi značano manji, moraju da nadoknade ostatak. Recimo, ako su igrali u Turskoj – čiji klubovi plaćaju 20 odsto poreza – u SAD će platiti preostalih 30. Što će reći da je za američkog igrača u Evropi 500.000 evra u Španiji ili Nemačkoj isto koliko i 800.000 evra u Turskoj ili Rusiji.

Tu su i druge začkoljice. Bajern na primer zapošljava oko 70 do 80 radnika u centrali, Makabi isto ima veliku kancelariju, dok Monako radi sa svega nekoliko ljudi, dok za ostale usluge plaća spoljne saradnike.

Tako recimo Bajernov budžet iznosi čak 21.000.000 evra, skoro koliko imaju i Fenerbahče i Zenit, pa ipak Nemci na plate troše 7.000.000 do 8.000.000 evra manje kod rivala iz Rusije i Turske. Štaviše, prema ovom istraživanju Bajern za plate daje svega 100.000 evra više od Crvene zvezde, iako ima otprilike dva i po puta veći budžet.

Drugi klubovi imaju svoje probleme. U nekim gradovima možete prilično jeftino da iznajmite smeštaj za igrača, Monako mora da troši na desetine hiljada po stanu. S druge strane, lira već mesecima nije stabilna u Turskoj pa tamošnji klubovi svakog meseca moraju da rade rebalans budžeta.

Razlika ima na sve strane, Real i Barsa se naslanjaju na fudbalske sekcije, pa mogu da računaju i na pomoć njihove administracije. U pojedinim klubovima, sumnja se opravdano, klubovi imaju luksuz da namerno dele ugovore igrača – jedan bude za posao, drugi za korišćenje prava na lik – pa tako smanje poreze što krši finansijski fer-plej. Drugi su pak već na ovoj tabeli uračunali bonuse što znači da bi mogli da prođu i jeftinije no što piše u analizi portala BasketNews.

Sve skupa, nisu svi u ravnopravnom položaju. Jer dok Real, CSKA i Barsa ekipu prave s oko 20.000.000 evra, Alba to radi s 3.000.000, a Zvezda s 5.200.000.

Ali barem da znamo ko je na kakvoj starnoj poziciji.