Brušenje Zvezde po Radonjićevom receptu: Kalinić bingo, Ivanović obećava, brinu povrede

Crvena zvezda se iz Minhena vraća sa peharom u rukama i problemima koji desetak dana uoči premijere protiv Splita samo nagomilavaju posao kompletnom stručnom štabu.

Osmesi na licima košarkaša Crvene zvezde daju jak vetar u leđa i ulivaju poverenje da će ovaj tim lavovski da se bori za svaki trofej, ali teška povreda Erona Vajta i gubitak Dejana Davidovca nadovezuju se na probleme koji poslednjih dana i sedmica sve više more Dejana Radonjića i njegove najbliže saradnike.

Radonjić: Vajt operisan, sledi mu pauza od nekoliko meseci

Ognjen Dobrić još nije u trenažnom procesu i prema Radonjićevim rečima neće ga biti još desetak dana, Marko Simonović takođe nije u kombinaciji, kapiten Branko Lazić se bori(o) sa svojim problemima, baš kao i Nejt Volters i Nikola Ivanović. Sama činjenica da je Crvena zvezda slavila na jakom, evroligaškom pripremnom turniru u sadašnjim okolnostima velika je stvar, mada bi verovatno svi u klubu menjali pobede nad Panatinaikosom i Bajernom za zdravlje igrača.

Ponedeljak, 21.00: (1,25) Venecija (17,0) Ređo Emilija (4,40)

Vajtova ekspresna operacija u Minhenu obavljena zahvaljujući pomoći Svetislava i Marka Pešića nije nažalost mogla da skrati period oporavka, pa se tako najavljuje višemesečno odsustvo što Crvenu zvezdu stavlja u nezgodan položaj. Nije tajna da se sedmicama radi na dovođenju adekvatnog centra i potraga još nije završena zbog slabe ponude na tržištu i, u slučaju Matijasa Lesora, distanci koja postoji u pogledu finansijskih potraživanja i davanja.

Nije isključeno da bi Vajtov status mogao da natera odgovorne na Malom Kalemegdanu da izađu na transfer pijacu u potrazi za još jednim igračem njegovih kvaliteta. Jer rotacija sa samo jednim klasičnim centrom – Ognjenom Kuzmićem, dok Majk Cirbes još radi pod parolom održavanja forme pre selidbe u drugi klub – i izostanak igrača ozbiljnog evropskog iskustva ne mogu da budu garancija mira u momentu kada je konkurencija na Jadranu jača nego u prethodnim godinama i u situaciji gde je jedan od ciljeva da se značajno popravi utisak u Evroligi. Ne jer ritam utakmica na tri dana zahteva dužu klupu, veću rotaciju i pre svega iskustvo, a unutrašnja linija Crvene zvezde je praktično ogoljena.

Izuzev povreda, u Mihnenu smo prethodnih dana videli samo obrise Crvene zvezde po dobro poznatoj mantri Dejana Radonjića – čvrsta odbrana i napad iz tranzicije. Daleko je to od idealnog i samo donekle pobede nad evroligaškim takmacima mogu da budu merilo Zvezdinog kvaliteta, ali pre svega su poslužile da se pokaže kako teče proces brušenja tima u prvoj predsezoni od povratka trofejnog stručnjaka na mesto uspeha.

Nikola Kalinić (©MN Press)

Ni nekoliko izostanaka nije iz tima izbilo osećaj ponosa, želje i motivacije, kvalitet koji će i te kako biti potreban za “rudarenje” koje predstoji u takmičarskoj 2021/22. Nikola Kalinić je suvo zlato i pun pogodak. Jasno je to svakom ko realno sagleda kompoziciju tima i realni kvalitet, igrač takvog iskustva na reprezentativnom i klupskom nivou, neko ko odlično poznaje klupski i sistem rada trenera, sa podužim spiskom trofeja, medalja i uspeha je potreban svakom timu. A Crvena zvezda je udruženim snagama uspela da ga “otme” iz ruku mnogo bogatijih klubova.

U oba meča Kalinićev učinak bio je “All-round” sa 13 poena, šest asistencija, tri skoka i četiri iznuđena faula protiv Panatinaikosa i 14 poena, šest uhvaćenih, četiri podeljene, jednom ukradenom loptom i sedam izvučenih prekršaja rivala. Luka Mitrović je podsetio na slavne, kapitenske dane iz prvog mandata i pre povreda koje su mu karijeru delimično skrenule s puta, a hladnokrvna realizacija uz zvuk sirene pokazuje da mu je samopouzdanje optimalno i da se kod svog trenera i u svojoj kući oseća najbolje.

Radonjićeva Zvezda se nikad ne predaje - Lazić je trojkama oživeo, Mitrović sa zvukom sirene doneo pobedu

Nikola Ivanović još se privikava na stepenicu više u karijeri i košarku koja zahteva veći kvalitet, ali njegova adaptacija ide u pravom smeru, Nejt Volters će podeliti veliku odgovornost sa crnogorskim reprezentativcem u organizaciji igre i zasad se “crta” kao startni plejmejker mada će tu ulogu biti verovatno određena kada sezona počne. Stefan Lazarević je pozitivno iznenadio iako je izgubio etiketu mladog talenta. Solidno se snašao protiv rivala na kakve dosad praktično nije ni nailazio, mada to treba da predstavlja samo dodatni podsticaj da dodatno radi na sebi kako bi bio još korisniji.

Kapiten Branko Lazić je po ko zna koji put dokazao vrednost u oba smera, a trojkama kojim je pokrenuo ekipu ka preokretu i pobedi nad domaćinom turnira i energija koju je dao zajedno sa najiskusnijim pojedincima u trećoj četvrtini susreta sa atinskim velikanom podseća na vreme kada je završavao u reklamama željan da svaka lopta završi u rukama Zvezdnih igrača.

Ostin Holins (©MN Press)

Ostin Holins nije imao najbolje predstave u Minhenu, mada je i sam doprineo osvajanju trofeja. Šut ga nije slušao (2/11 sa distance), doduše kao ni ostatak ekipe u najvećem delu turnira (3/23 za tri protiv Panatinaikosa i 6/17 protiv Bajerna), ali je nedostatak poena uspeo donekle da amortizuje razigravanjem saigrača. Kao neko ko je doveden da bude jedan od nosilaca igre zajedno sa Kalinićem i Dobrićem, moraće da podigne nivo, s tim da treba uzeti u obzir da su ovo i dalje pripreme, te da takmičarski izazovi tek stižu.

Crvena zvezda je pokazala određene vrline i mane koje će ostati za dublju analizu struke. Ono što sigurno neće izostati je – borba. Kakva se uvek traži. Sada treba videti dokle će to dovesti Crvenu zvezdu i gde je “plafon” ovog tima.