Boža Maljković otkrio: Nikola Jokić sa Srbijom na Olimpijskim igrama

Uspeh košarkaške reprezentacije Srbije na Mundobasketu u Manili sa osvojenim srebrom vratio je veru u bolje sutra i pojačao apetite pred Olimpijske igre u Parizu sledeće godine.

Daleko je Srbija bila od najjačeg sastava na Filipinima, selektor Svetislav Pešić izvukao je maksimum, a prvi čovek Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković za sledeću godinu najavljuje najjači sastav, sa Nikolom Jokićem kao predvodnikom ekipe.

“Treba uzeti u obzir da smo do srebra došli bez NBA šampiona i MVP Nikole Jokiće, MVP Evrolige Vasilija Micića i Nikole Kalinića. Ekipa se ujedinila i izvukla ono najbolje iz svakog pojedinca. Tako je u svakom sportu. Mogu da budem ponosan na sezonu Novaka Đokovića i svetsko zlato Ivane Španović. Inače, već sam najavio da će svi igrati u Parizu, pa i Nikola Jokić. Igre u Parizu biće velika žurka, očekujem da će Srbija imati veliki broj učesnika“, rekao je Maljković za madridski AS.

Povod za razgovor sa trofejnim stručnjakom bio je njegov ulazak u špansku košarkašku Kuću slavnih kao član treće generacije u kojoj su između ostalih Predrag Danilović i Pau Gasol.

“Još 2001. godine sam rekao da je Pau najbolji centar u Evropi. Sa Rađom i Sabonisom čini trio najboljih centara u istoriji evropske košarke. Nedavno smo pričali preko telefona“, kaže Maljković i dodaje:

“Ulazak u Kuću slavnih za mene predstavlja najveće priznanje. Otkako sam se penzionisao iz košarke 2013. godine dobio sam velika priznanja. Postao sam 'usvojeni sin' brojnih gradova. Ali, kada su mi rekli da ulazim u špansku Kuću košarke, zadovoljstvo je dostiglo maksimum. Španija je prepoznala moj desetogodišnji rad tamo. Zahvalan sam Barseloni, Real Madridu, Baskoniji i Unikahi, pogotovo ljudima iz Malage. Verujem da sam tamo postavio temelje kasnijih uspeha Serđa Skariola u klubu. Lično ne volim ovakve nagrade. Ponekad se iste mešaju sa politikom. Ali, Španija je prva zemlja koja me je nagradila i to potvrđuje da je vreme tamo bilo lepo“.

Špansku košarku upoznao je mnogo pre nego što je došao da radi u toj zemlji.

“Znam špansku košarku još iz vremena kada sam bio u Jugoplastici. Danas mi ljudi kažu da španski jezik znam bolje od Španaca. Igrali smo razne turnire u Španiji, brzo sam se zaljubio u ovu zemlju. Prvi turnir sam imao još u Crvenoj zvezdi još kada sam bio pomoćnik Ranku Žeravici. Tada sam upoznao Eduarda Portelu, divnog čoveka koji je izgradio jednu od najprestižnijih liga na svetu. On mi je rekao da treba da dođem i radim u Španiji. Uskoro sam i počeo da radim tamo. Za mene je nezaboravan događaj osvajanje Kupa Koraća sa Unikahom. Posetili smo grob čuvenog Radivoja Koraća koji je poginuo sa 31 godinom. Bio je divan čovek. Želeo sam da osvojim to takmičenje, posebno kada je FIBA počela da razmišlja o promenama i ukidanju tog takmičenja“.

Ponovio je osvajač četiri evropske titule staru priču da je Toni Kukoč imao potpisan predugovor sa Barselonom, ali da do transfera nije došlo, a zatim govorio o Jugoplastici koja je krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka harala Evropom.

“I dalje sam u odličnim odnosima sa svim svojim igračima. Ponekad me zovu za savet, oko posla, kupovine kuće... Poslednje dve godine su mi bile posebno teške. U decembru 2021. godine preminuo je Goran Sobin, potom u aprilu 2022. i Zoran Sretenović. Bilo mi je baš teško, jedan dan sam se zaključao u kancelariju i plakao dugo. Baš me je bolelo sve to. Ali, život ide dalje...“