Boris Bakić o danima u Partizanu i Zvezdi: Pešić bio na korak do potapanja Duletove podmornice

Mnogi su igrali za Partizan i Crvenu zvezdu, ali malo je njih koji su iz Humske do Malog Kalemegdana, ili obratno, stigli najbližim putem.

Jedan od njih je Boris Bakić koji je u leto 2007. prešao iz Partizana u Zvezdu. Tokom igračke karijere koju je završio u leto 2019. učio je od Duška Vujoševića, Svetislava Pešića, Miroslava Nikolića, Aleša Pipana... I danas pamti početak profesionalnog staža u Partizanu u koji je stigao iz Budućnosti kao veliki talenat tada srpsko-crnogorske košarke.

"Tada je bio prestiž da dođeš u Partizan koji je bio mesto za svakog mladog igrača da dobije šansu, radi najbolje. Radio sam najbolje, ali nisam dobio adektvanu šansu da talenat malo više iskoristim. Propustio sam jednu sezonu zbog suspenzije koju sam imao od Budućnosti, to vreme proveo sam u Partizanu i praktično četiri i po godine bio u Humskoj. Osvojio sam trofeje i mnogo je lepo kada pored tvog imena to piše, ali ostaje gorak ukus jer nisam dobio pravu šnasu. Mislio sam i tad, a i sad, da sam zaslužio da dobijem veći prostor", reko je Bakić u opširnom intervjuu za "Sport klub".

Zašto nije više igrao ni danas nema odgovor.

"U tom trenutku bio sam previše mlad za neke stvari. Trenirao sam i smatrao da je trening jedino merilo. Činjenica je da nikad nisam dobio pravu priliku osim da uđem da napravim neki faul, a i kada odigram dobro, u narednih deset mečeva nisam ulazio u igru. Vreme je prolazilo, a vreme je najskuplja stvar u svemu. Dule je verovatno imao svoju viziju, u tom trenutku nisam dobio adekvatne odgovore i na kraju sam morao da odem. Mogao sam da napravim mnogo više, ali šta je tu je. Siguran sam i da bi moja karijera imala drugačiji tok da sam dobio poverenje trenera u tom periodu."

Ne krije koliko je teško bilo da se izbori sa očekivanjima i Vujoševićevim neuobičajenim metodama.

"Duletov sistem bio je takav, non-stop se treniralo, a s druge strane uvek se pravila atmosfera teorije zavere, da smo svi članovi podmornice i da kad jedan pogreši, svi smo mrtvi. Svaki dan ponavljanje i u glavi se stvaralo da su svi protiv tebe i kad izađeš na ulicu uvek si drugačije gledao ljude. Nisi imao mnogo prostora da se družiš s nekim van kluba jer si bio ograničen vremenom. Mnogo se treniralo, morao si non-stop da razmišljaš o protivniku i svojoj igri. A bili smo klinci, Tripković, Perović, (Luka) Bogdanović... Dođeš na trening u 9 ujutro, završiš u 13, odeš kući, ručaš, potom bazen, pa sledeći trening. Nisi imao vremena za druge stvari, a da izađeš moraš Duleta da pitaš. Super ako te pusti. Ako ne, mogao je da te kontroliše, imao je ključeve od naših stanova. Uvek smo bili ograničeni nekim strahovima od Duleta. Rezultati su međutim pokazivali da je sistem dobar. Možemo mi svi sada da pričamo 'Dule je ovakav ili onakav', ali uradio je velike stvari za klub i ne možeš ništa da mu prigovoriš. Da nije imao rezultate pa da nešto kažeš. Ali imao je sjajne rezultate. Napravio je neke igrače bez obzira što možda druge nije iskoristio na najbolji način, ali to je bila njegova cena, napravio je to što je napravio i zato ga navijači vole. Nema mesta kritici. Moje viđenje je drugačije, s obzirom na moju karijeru, naučio sam neke stvari kako treba i kako ne treba, formirao sam svoju ličnost i na osnovu tih nepravdi koje su mi koristile za nešto drugo u životu."

Objasnio je zašto je direktno iz Partizana prešao u Zvezdu.

"Video sam koliko je sati i morao sam nešto da uradim. Bilo je mnogo ponuda, međutim, Steva Karadžić, koji mi je bio jedan od trenera u reprezentaciji, zvao me je u Zvezdu. Dobio sam šansu i sve ono što nisam dobio u Partizanu. Bilo mi je lepo, stekao sam prijatelje za ceo život. Imao sam mnogo drugara i u Partizanu, bili smo generacija, ali čim sam prešao u Zvezdu više s njima nisam imao nikakav kontakt. Ne zato što nisam hteo, već zato što je to Dule tako odredio. Ko god da ode iz Partizana bio je ili izdajnik ili... Uvek si na taj način razmišljao. U Zvezdi je bilo drugačije, čujem se i danas sa nekolicinom bivših saigrača. Atmosfera je bila zdravija i prirodnija. S druge strane, uvek sam igrao dobro protiv crno-belih. Partizan je uvek bio motiv za mene. Želeo sam da dokažem da su pogrešili i da vredim. Bio sam zadovoljan i srećan u Zvezdi, četiri godine sam bio u klubu i zahvalan sam na tome."

Sa Svetislavom Pešićem je sarađivao jednu sezonu u Zvezdi (2008-2009).

"Vujošević je na svoj način vrlo specifičan, izuzetno posvećen, 'ludak' što se tiče treniranja i rada sa mladim igračima. Kari je opet neko ko je bio svetski i evropski šampion. Ozbiljni su treneri i jedan i drugi. Ima šta da se nauči, ali različiti sistemi. Jedan forsira unutrašnju igru, Pešić igru u oba smera. Kari mi je bio za moderniju košarku, ali je Vujošević pravio ozbiljne rezultate u Partizanu. Pešić je imao malo drugačiji pristup od Duleta i nisi mogao da očekuješ da ti priđe pomoćni trener i nešto ti kaže. Uglavnom je on zvao igrače i stavljao do znanja šta od tebe očekuje. Možeš, ne možeš. Uvek je trening bio merilo bez obzira kako se zoveš. Kod njega to nije bilo bitno. Ako treniraš kako treba, uvek ćeš imati prostora da igraš, a kod Duleta trenirao, ne trenirao, morao si da čekaš neku svoju šansu, svoj momenat. Kasnije se malo i on promenio, ali u periodu kada sam ja bio, mogao si da treniraš najbolje što možeš, a neko drugi bi imao prednost. Ponavljam, napravio je rezultat i ne možeš ništa da mu zameriš. Svako ima svoju filozofiju."

Žao mu je što Pešić nije ostao na Malom Kalemegdanu duže od leta 2009.

"Bili smo hit prethodne sezone i imali smo dogovor da ostanemo i sledeće, ali to se nije dogodilo. Da je Kari ostao u klubu verujem da bi titula ranije došla na Kalemegdan i da bismo osvojili još neki trofej. Bili smo na korak do rušenja Partizana sa Duletom i sa njegovim najjačim sistemom. Vujošević je bio mašinerija, odnosno Partizan je bio mašinerija. Kasnije su Duleta izjednačili sa Partizanom jedan kroz jedan, što mislim da je bilo pogrešno. Radile su se i druge stvari van terena i to je bio kompletan lančani sistem koji nisi mogao tek tako da razrušiš."

Bakić je za Zvezdu igrao u 100 utakmica, u dresu Partizana, kako kaže, ima upisano oko 100.

"Mislim da nema igrača koji mogu da se pohvale takvim podatkom. I to je lepa priča, dva najveća kluba...", pojasnio je Bakić.