Murinjov osvrt osam godina unazad: Titula sa Realom, srušeni rekordi, pobeda na Nou Kampu i jedan veliki žal

Mnogi su smatrali da Žoze Murinjo i Real Madrid ne mogu da budu dobar spoj. Portugalac jeste taktički genije, koji je u velikoj meri obeležio fudbalski 21. vek, ali verovalo se da njegova fudbalska filozofija ne može da „legne“ uz Kraljevski klub.

Sezona 2011/12. bila je istorijska u Primeri. Real Madrid je prekinuo dominaciju Barselone i to na fantastičan način. Tim Žozea Murinja oborio je rekord po broju osvojenih bodova – 100 i po broju postignutih golova – 121. Nije loše za jednog „defanzivnog trenera“.

Osam godina kasnije Murinjo se u intervjuu za Marku osvrnuo još jednog na tu fantastičnu sezonu, koja je završena kako je malo ko čak i u Madridu očekivao.
„Teško mi je da kažem da li je taj uspeh najveće dostignuće moje karijere, ali i tada sam bio siguran da je to veoma bitan trenutak. Zato što je došao u momentima Barselonine dominacije, a mi smo je prekinuli uz obaranje brojnih rekorda, što taj uspeh čini još zanimljivijim i većim. Sve smo uradili na najbolji mogući način. Ne samo da smo osvojili ligu, nego smo još i ušli u istoriju“, kaže Murinjo.

Portugalac otkriva šta je bio ključ tog uspeha u godinama kada su u Barsi igrali Mesi, Ćavi, Inijesta...
„Najvažnije je bilo da nađemo naš način igre, da bi svi kvaliteti koje imamo došli maksimalno do izražaja. Izgradili smo naš identitet, koji je odgovarao osobinama igrača. Naravno, ključ je bio u ogromnom talentu fudbalera i njihovom međusobnom razumevanju koje su pokazali u svakoj utkamici. Sve nas je spajala velika želja da budemo šampioni“.

Ali, početak nije nagoveštavao takav kraj. Real je krenuo porazom od Levantea i remijem sa Santanderom...
„Taj početak smo prevazišli snagom tima. Osećali smo da smo najbolji, da imamo najbolju ekipu i sa tim stavom smo išli da igramo u Valensiju, Sevilju, na Kalderom, Nou Kamp, San Mames... Ta ogromna motivacija nosila nas je na mečevima i nije dozvolila da nas pritisak slomi“.

Za navijače Reala najlepše sećanje iz te sezone je pobeda nad Barselonom od 2:1 na Nou Kampu.
„Imam lepa sećanja na taj meč. Igrali smo sa Barsom svesni da nam odgovaraju dva rezultata: pobeda i remi. Dobro smo se pripremili. Uporno sam ponavljao igračima: “Dobićemo ovu utakmicu, dobićemo ovu utakmicu. Oni su ti koji sa jakim emocijama i pritiskom ulaze u meč. Igraju kod kuće i ubićemo ih kontre”. Kada je Barsa izjednačila, to se i desilo. Razum je pobedio emociju”.

Ali, ostao je i žal iz te sezone. Rana koju Žoze nije preboleo. Nije uspeo da sa Realom osvoji Ligu šampiona. Bajern je bio bolji u polufinalu, preko penala.
„Te noći je bio jedini put kada sam zaplakao zbog poraza. Karanka i ja smo sedili u automobilu ispred moje kuće i plakali. Te sezone Real je bio najbolji tim i u Španiji i u Evropi. Zato mi je jako teško palo ispadanje od Bajerna u Ligi šampiona“.

Murinjov Real Madrid je imao nadimak „Rok en rol Real“. Zbog visokog ritma i presinga i zbog smrtonosnih kontri.
“Pamtim dobro taj izraz. Mi smo imali vrlo jasnu viziju našeg fudbalskog identiteta. Uvek smo bili dobro organizovani u odbrani, to je bila prva stvar, svako je dobro znao šta treba da radi na terenu. Takođe, bili smo jako disciplinovani i pripremljeni za svaku  utakmicu. I bili smo sposobni da pravimo eksplozivne kontre, brze i direktne napade, uvek gledajući na gol, sa akcijama koje su bile gotovo nezaustavljve. Bili su tu veliki igrači, koji su igrali kao pravi tim. Na kraju, to je ključ svega”.

Ronaldo je bio perjanica ekipe, ali pitanje za Murinja je bilo ko je od igrača, ipak, bio najbolji predstavnik te njegove fudbalske ideje.
“Ne volim da govorim o pojedincima. Ni o Kristijanu, niti bilo kome drugom. Svaki igrač je bio veoma bitan, jer je svaki imao jasna zaduženja u timu. Svi su želeli da dobijaju utakmice i osvajaju tofeje i dali su svoj doprinos tim uspesima. Na primer, Kaljehon i Granero su nam bili veoma bitni iako nisu mnogo puta bili starteri. Tim je taj koji osvaja trofeje”.

U četvrtak će biti 15 godina otkako je Murinjo osvojio prvu titulu sa Čelsijem. Još jedan dan na koji vredi podsetiti.
“To je moj lični het-trik. Osvajao sam titule u Engleskoj, Španiji i Italiji. I dalje sam jedini trener koji je to uspeo. Istina je da sam želeo da uđem u istoriju fudbala na taj način”.

I pored svih rekorda, ostalo je do danas uvreženo mišljenje da je Murinjo – defanzivni trener.
“Nemam šta da odgovorim onima koji tako misle. Istorija je tu i ništa bolje od toga ne bih mogao da kažem. Na kraju se sve svodi na to šta piše u istorijskim knjigama. A, ja sam uspeo kroz karijeru da pomognem igračima da postanu bolji nego što su bili i da postanem neko u istoriji fudbala”, zadovoljno je konstatovao Žoze Murinjo.

Foto: Reuters