Bogdanovićeva majka htela da dâ krv za Simanića: Izgubio je preko dve litre, ali dobre su šanse da se vrati

Dramatične su bile utakmice, ali ništa naspram situacije koju je delegacija košarkaške reprezentacije Srbije doživela zbog teške povreda Boriše Simanića zbog koje je ostao bez bubrega. Doktor državnog tima Dragan Radovanović je gostujući u jutarnjem programu televizije K1 do tančina opisao koliko je u stvari bilo opasno u Manili, pa je tako otkrio i da je majka Bogdana Bogdanovića htela da dâ krv za sinovljevog saigrača iz reprezentacije.

Radovanović je rekao i da su slične povrede bubrega – petog stepena – toliko retke da nije ni uspeo da nađe drugi primer u sportu. Pa ipak, baš je Radovanović na vreme uočio da je situacija mnogo komplikovanija od uobičajenih sportskih povreda.

Međutim, tek tu počinje bitka sa zdravstvenim sistemom na Filipinima…

“Pet minuta nakon povređivanja, po nekim znacima sam video da je ozbiljna povreda u pitanju. Odveli smo ga odmah u bolnicu, gde zbog organizacije posla, nikako nismo mogli da brzo sprovedemo te procedure. Specijalisti nisu bili u bolnici, već mlađi lekari koji su bili na telefonu sa starijim kolegama. Insistirao sam da se odmah uradi skener, pa se utvrdilo da je u pitanju ozbiljna povreda. Oni su snimak poslali urologu koji nije bio u bolnici. Insistirao je da ga ostavimo jedan dan u bolnici i da sutradan ponovimo snimak”, počeo je Radovanović.

Da je poslušao kolege iz Manile ko zna kako bi se sve završilo. Srećom, Radovanović je bio uporan.

“Ostao sam sa Borišom tu noć u bolnici, jer sam pretpostavio da to ne može tako da bude. On je dobijao sve jače i jače bolove, davali su mu jake lekove protiv bolova, koji su veoma opasni u takvoj situaciji. Onda sam zahtevao i digli smo čitavu uzbunu da mu se ponovo uradi skener na kome se videlo da je krvarenje znatno značajnije. Lekari su se pojavili kada su videli nalaz. Vodili smo ozbiljnu borbu da prvo ponovimo snimak, a onda da oni svi dođu kako bi bio operisan na vreme. Izgubio je preko dve litre krvi, kada je urađena operacija”.

Trebalo je to nadoknaditi, a tu dolazimo do drugog problema i pomenute Bogdanovićeve majke.

“U pet ujutru su nas zvali da kažu da nemaju krv, jer Boriša ima retku krvnu grupu i da bolnica ne može da je nabavi. On je A negativna krvna grupa. Onda smo celo jutro i noć jurili krv. Niko od nas nije imao tu grupu, jedino mama Bogdana Bogdanovića. Ona je žena odmah krenula sa nama da dâ krv, ali iz nekih proceduralnih razloga nije mogla. U jednom trenutku su spomenuli da su zvali Crveni krst. Pošto sam ja predsednik CK-a u Srbiji, zvao sam odmah njihovog generalnog sekretara i u roku od dva sata smo dobili dovoljne količine krvi".

Na kraju je, srećom, sve prošlo kako treba i sada samo ostaje da se vidi da li će Simanić moći da nastavi da igra košarku. Radovanović je optimista.

“Dobre su šanse da se vrati na teren. Postoji mnogo primera gde su ljudi igrali sa transplantiranim bubregom. Mislim da će Boriša moći da igra, ali treba da prođe vreme. Prvo rana mora da zaraste da bi on imao ozbiljniju fizičku aktivnost. Za to vreme dok zarasta rana, drugi bubreg će preuzeti svoju funkciju. U principu, svi naši organi funkcionišu u normalnim uslovima sa 30 odsto kapaciteta, sve ostalo je rezerva. Bubreg je još paran organ. Mislim da će se Boriša još dugo baviti košarkom. On je jedan borac, koji će sigurno uspeti da se izbori, a mi ćemo svi tu biti da mu maksimalno pomognemo”, završio je Radovanović uključenje za K1.