Sećamo se... Dinama iz Kijeva 1997-99: Barsa - Ševa&Rebrov 0:4! Ko ih još pamti... Dvojica čak nisu među živima...

Aktuelnih spotskih dešavanja jedva da ima, sve ih je manje i manje, pa zaljubljenici u igre s loptom vreme u samoizolaciji ubijaju vrteći snimke nekih ranijih mečeva, obnavljajući uspomene na mladalačke dane. Sportski novinari nisu izuzetak. Tako nam je palo na pamet da se prisetimo nekih timova u čijim smo igrama uživali. Počeli smo sa Lidsom, za drugi tekst izabrali smo Parmu, a serijal “Sećamo se” nastavljamo sa Dinamom iz Kijeva. Poslednjim velikanom sa prostora nekadašnjeg Istočnog bloka što je uspeo da se nađe među četiri najbolja tima Evrope...

Kijevski Dinamo danas je uspavani div evropskog fudbala. Ili da budemo precizniji – uspavani div istočnoevropskog fudbala. Najuspešniji tim nekadašnjeg SSSR-a više nije gazda ni u svojoj Ukrajini – samo dve titule otrgnute od neprikosnovenog vladara Šahtjora u poslednjih deset godina – ali ne tako davno, sredinom i krajem devedesetih, nije mu bilo ravnog kada govorimo o siromašnijem i duhovnijem delu Evrope. Mlađi ljubitelji fudbala možda ne znaju – Kijevljani su imali ozbiljan renome u elitnom društvu i tek s titulama evropskih prvaka Crvena zvezda i Steaua uspele su da mu skinu krunu “istočnog cara”. Prvo Rumuni, pa Jugosloveni. Ta tri kluba, uz Frencvaroš – pod uslovom da mu uračunamo i predratnu slavu – danas čine veličanstvenu četvorku, ovamo iza linije nekadašnje Gvozdene zavese. (Za ovu priliku nesvrstani – na istok!)

► Sećamo se... Lidsa 2000/2001: Rekord za Rija, sud za Bojera i Vudgejta i izdajnici Smit i Viduka
► Sećamo se... Parme 1998/1999: Nož u glavu Bađa 2, Mala veštica i drim tim sa Tardinija

Evo za one što sumnjaju u veličinu kijevskog Dinama: devet četvrtfinala evropskih kupova (Kup/Liga šampiona, UEFA kup/Lige Evrope, Kup pobednika kupova), četiri polufinala i još četiri finala (dva osvojena Kupa pobednika kupova, jedan osvojen Superkup Evrope i jedan poraz u evropskom Superkupu).

I kao bonus: Dinamo iz Kijeva poslednji je dizao na noge “B produkciju” kontinentalnog loptanja i njene fanove. To su bile te devedesete u Ligi šampiona. Jeste, biće posle CSKA, Zenit i Šahtjor – dolazili su i do trofeja u manje važnim takmičenjima – međutim niko se njih nije plašio kao Dinama. Onog Dinama iz '97, '98, '99.

UVOD

A počelo je traljavo. Baš traljavo. Leta 1995. Dinamo je igrao kvalifikacije za Ligu šampiona i isprašio je danski Alborg sa 3:1, 1:0. Ali usmesto grupne faze sa Nantom, Portom i Panatinaikosom uslediće kazna UEFA – izbacivanje iz Evrope zbog pokušaja potkupljivanja španskopg sudije Lopeza Nijeta?! Čudna priča. Španska sudijska četvorka tražila je specijalnu odeću, krznene kapute i kape od čelnika Dinama. A kad je dobila sve što želi – račune je podnela kao dokaz o mitu?! UEFA nije imala vremena da istražuje i kaznila je Dinamo. Verujući Nijetu. Kasnije će na videlo izaći prevara i Dinamu je ukinuta suspenzija... Ali beleg je ostao.

Bez obzira na nisku domaćih titlula navijači i uprava slavnog kluba tražili su evropski iskorak, pa su tu nesrećnu situaciju i naredne dve eliminacije u prvoj fazi kvalifikacija za evrokupove (Rapid Beč i Ksamaks) iskoristili kako bi smenili trenera i za kormilo vratili čuvenog Valerija Lobanovskog. Osvajača dva evropska trofeja sa Dinamom u prethodna dva mandata - 1975. i 1986.

PRELAZNI ROK

Ni na Lids, ni na Parmu. Niti na bilo šta slično devedesetih ne podseća Dinamova priča. Finansijski “uštrojeni” Ukrajnici su tim gradili oslanjajući se na momke iz sopstvenog pogona, popunjavajući redove jeftinim pojačanjima iz loklanih klubova. Andrej Ševčenko dete je Dinama, kao Jurij Dmitrulin i Vladislav Vaščuk. Sergej Rebrov doveden je kao 18-godišnjak iz Šahtjora bez obeštećenja. I golman Šonkovski došao je bez uložene grivne, zatim Oleg Lužnji. Isto tako Andrej Gusin, Kosovski, Golovko... Hackevič i Belkevič stigli su iz Minska - suma zanemarljiva čak i za tamošnje uslove devedesetih. Plaćen je tek Kaha Kaladeze leta 1997. i to nekih 300.000 evra. A onda dve godine kasnije Giorgi Demetradze - oko 3.000.000. Iste godine stigao je i Maksim Šackih, ali za “smešnih” 250.000...

Sve to dogodiće se u nešto više od dve godine, koliko će biti potrebno Dinamu da od suspenzije od strane UEFA stigne do polufinala Lige šamiona. Poslednjeg za neki klub sa istoka još od 1991, Crvene zvezde i moskovskog Spartaka...

OKOSNICA EKIPE

Aleksandar Šovkovski – Sasvim pristojan golman. Više od čudesnih intervencija pažnju je iz godine u godinu privlačio neverovatnom vernosti Dinamu. Branio je za Kijevljane od svog prvog profesionalnog meča do 2016, kada je rešio da završi karijeru. Samo u Ligi šampiona ima 109 utakmica?! Za Dinamo ukupno blizu 1000. Danas pomaže Andreju Ševčenku u vođenju reprezentacije. 

Aleksandar Golovko – Tavrija je bila prvi šampion samostalne Ukrajine, a Golovko njen najbolji igrač. Tri godine je Dinamo pokušavao da ga uzme, sve dok 1995. nije uspeo. Odmah je postao nezamenjiv štoper. Beskompromisan borac. U ono vreme bez problema mogao bi da zauzme mesto umesto Paola Montera, Heninga Berga ili Vinstona Bogardea. Unapređena verzija Viktora Onopka.

Vladislav Vaščuk – Jednako pouzdan kao Golovko. Sjajan tandem u odbrani. Kad je ušao u startnih 11 ostao je tu narednih deset godina. Sakupio je više od 200 ligaški utakmica, osvojio devet titula i šest kupova. Postigao 15 golova za Dinamo u svim takmičenjima. Za reprezentaciju Ukrajine 63 utakmice. Po završetku karijere neuspešno se bavio direktorskim poslovima...

Kahaber Kaladze – Mada je u Dinamu odigrao jedva tri sezone smatra se jednim od najboljih igrača u istoriji kluba. Lobanovski ga je dobio za manje od 300.000 evra, a prodao Milanu za 16.000.000 evra. U ono vreme izuzetno moderan levi spoljni, ali vremenom će se spustiti na mesto štopera i sa Rosonerima osvojiti sve što se može. Skoro deset godina igrao je za Milan...

Aleksandar Hackevič – Upoznali smo kada je igrao protiv Crvene zvezde u kvalifikacijama za Ligu šampiona... Za ono vreme moderan vezista od 1,90 koji se nije oznojio u paklu beogradske Marakane. A čak nije igrao na svojoj prirodnoj poziciji... Svoje najbolje godine dao je Dinamu. Probao u Kini – nije uspeo. Završio u matičnom Dihnamu iz Minska. Obećavao mnogo više nego što je postigao.

Andrej Gusin – Tužni deo ove piče... Pošto Gusin nije više među nama. Poginuo je 2014. u saobraćajnoj nesreći. Po fizikalijama Gusin je bio vrlo sličan Hackeviču, samo tehnički mnogo jači. U vreme najvećih Dinamovih uspeha krajem devedesetih bio je samo deo tima, posle toga vođa sve do 2005, kada će napustiti Kijev. U vreme smrti bio je pomoćnik trenera u Anžiju...

Valentin Bjalkevič – Još jedan od momaka iz zlatne Dinamove generacije Dinama koji je rano preminuo. Još u 41. godini... Bjalkevič je bio jedan od najkreativnijih igrača u timu, “osmica”, iliti polutka po starim standardima. Dao je blizu 100 golova za Dinamo, među kojima onaj na Marakani što je posebno zaboleo zvezdaše i ubio nadu crveno-belih da će 2000. zaigrati u Ligi šampiona.

Sergej Rebrov – Dao je 139 golova na 283 utakmice za Dinamo. Posle Andreja Ševčenka najistaknutije ime poslednjeg velikog tima kijevskog Dinama. Totenhem ga je leta 2000. platio 18.000.000 evra. Nikada nije opravdao taj novac. Mada je već imao 26 godina. Generalno gledano, njegova karijera gasi se posle Dinama... Kao trener se, međutim, vratio na staze stare slave. Dinamo iz Kijeva je doveo do dve duple krune, a posle neuspešnog boravka u Al Ahliju, ponovo je zablistao u Ferencvarošu, koji je doveo do titule i do mesta u grupnoj fazi Lige Evrope.

Andrej Ševčenko – Najveća zvezda ukrajinskog (sovjetskog) fudbala od Olega Blohina i zvezda u rangu, a verovatno i veća od osvajača Zlatne lopte iz 1975. Doneo je Dinamu u ono vreme strašnu zaradu od skoro 25.000.000 evra, kada je prelazio u Milan. Sve što će uraditi u dresu Rosonera ispripovedano je odavno. Posebnu naklonost zaslužio je kada se vratio 2009. i odigrao tri poslednje sezone u matičnom klubu.

REZULTATI

Dinamo je tih devedesetih prvi put zadivio Evropu u jesen 1997, kada je u grupi sa Barselonom, Njukaslom i PSV Ajndhovenom zauzeo prvo mesto u grupi Lige šampiona. To je Barsa sa Figom, Rivaldom, De la Penjom, Rajzingerom, Luis Enerikeom, Đovanijem; PSV sa Stamom, Brugingom, Luk Nilisom, Kokuom; Njuka sa Širerom... Samo jedan poraz u grupi i ona čuvena rapsodija na Nou Kampu što se ne zaboravlja – 4:0 protiv Barselone. Tri puta Andrej Ševčenko i onda višnju na šlag stavlja Rebrov.

Te sezone Juventus se isprečio Dinamu (1:1, 1:4) na putu do polufinala, ali već naredne tu je iskorak. Ponovo prvo mesto u grupi (ovoga puta ispred Arsenala, Lansa i Panatinaikosa), pa onda velikih 1:1 protiv Reala u četvrtfinalu. Bernabeu, prva utakmica... Ševa ispod Boda Ilgenra za 0:1, pa Mijatović za nadu. A u revanšu Ševčenko još dva puta u kraljevsku mrežu – 2:0. I Dinamo je u polufinalu. Poslednjem za istočnjake u Ligi/Kupu šampiona.

Bitka za finale, prva: u Kijevu sa Bajernom 3:3. Nije taj Bajern ni nalik nekim ranijim dinastijama. Drži se za konopce. Bilo je 3:1 za Dinamo sve do 78. minuta... Efenberg, pa Karsten Janker. U revanšu 1:0 za Bavarce...

Ovako je žalio Sajmon Kuper iz Gardijana:
“Ono što je Kosovski promašio mnogo je tužno. Ne samo zato što Dinamo ne ide u finale, nego zašto što će se ovaj tim raspasti”.

Naravno da je tako bilo. Najbolji su otišli. Ali i dalje su ostali prejaki za nas. U leto 2000. sa Zvezdom 0:0 kod kuće, pa 1:1 u Beogradu. Valeriji Lobanovski nije bio na Marakani, razboleo se.

Umro je dve godine kasnije.

Dinamo, nažalost, nikad više evropska marka.