Dvejn Vašington i Kameron Pejn (©Star Sport)

Biti vođa, a ne privatnik

Najnovije vesti

Fudbal

Klupski koeficijent: Direktno mesto u LŠ nije nemoguće; Zvezda vs PAOK, Dinamo, Fradi…

Fudbal

Mozzart daje najveće kvote na pobede Darmštata i Rode

Ostalo

Italijanska priča u Beogradu podseća na srpsku u Rimu

Košarka

Stiže spas u zadnji čas za Atamana

Tenis

Jović i Emboko nastavljaju sa magijom, Iva srušila Paolini, Kanađanka ide na Sabalenku

Vreme čitanja: 5min | pet. 23.01.26. | 08:37

Ako može Pejn, zašto i Vašingon ne bi mogao da energiju, talenat i nesporni napadački kvalitet podredi timu?

Znao je Duško Vujošević, u jeseni svog trenerskog boravka na klupi Partizana, da iznese opasku kako se “neko zove Lovernj, a neko Bertans“. Istom je tada, kao reakciju na odluku Davisa Bertansa da raskine ugovor zbog neisplaćenih zarada, trofejni stručnjak želeo da napravi jasnu podelu na one koji ostaju u klubu i kada je teško, te one koji su iz ovih ili onih razloga – dugo je vremena prošlo, da bismo se ponovo vraćali na tu temu – otišli iz Humske, tražeći za sebe nešto bolje.

Deceniju i kusur kasnije, stvaraju se uslovi za novu klasifikaciju. Na one koji igraju za klub i za sebe. Ka jednom kraju skale ide Kameron Pejn, ka drugom, stiče se utisak, Dvejn Vašington.

Izabrane vesti

Kada se utakmice ređaju kao na traci, svaka promena u energiji, raspoloženju i ponašanju na parketu vidi se jasnije nego što to pokazuje samo gola statistika. Upravo je energija ono što je Partizan Mozzart Betu najviše nedostajalo u proteklom periodu i ono što je Kameron Pejn, makar u naznakama, uspeo da vrati u pobedi nad Bajernom. I mada nije brejk u velelepnom SAP Gardenu pokazatelj ozdravljenja Partizana, jeste signal da se nešto pozitivno desilo. Da postoji želja za reakcijom, osećaj ponosa koji je bio ukaljan surovo teškim porazima od Žalgirisa, Makabija, Olimpijakosa...

EVROLIGA – Petak, 20.30: (3,65) Partizan Mozzart Bet (16,0) Hapoel Tel Aviv (1,40)

Sve to može suštinski i dalje da se posmatra kao eho svega što se dogodilo krajem novembra, mada je zapravo jedna od posledica haotičnog stanja u koji je klub upao od tada. U takvoj atmosferi najbolje se vidi kakav je ko. Pejn je došao u trenutku kada je sistem bio ozbiljno uzdrman. Odlazak Željka Obradovića, sve što je usledilo posle toga i pokušaj Đoana Penjaroje da od fragmenata ponovo sastavi funkcionalnu celinu ostavili su Partizan bez jasnog identiteta. Tada nije lako doći i uklopiti se kao novajlija, pogotovo ne igraču koji prvi put u karijeri stiže u Evropu. Pejn je već na debiju pokazao da će biti pojačanje, ali mu je bilo potrebno vreme. Imao je i slabijih večeri – duel sa Olimpijakosom je dobar primer – ali se od starta videlo nešto što se, narodski rečeno, nosi iz kuće, a to je želja da ekipu nesebično povuče napred.

Ima li svetla na kraju tunela za ovaj Partizan?

Dvejn Vašington i Vanja Marinković (Foto: Starsport)

Vanja spreman za Hapoel, ali nema Vašingtona

Prva evroligaška pobeda pod komandom Đoana Penjaroje posle sedam vezanih poraza ne menja preterano stanje na tabeli - navijačima je sigurno lakše kada vide da Partizan nije na začelju iste - mada treba da ima revitalizujuće dejstvo na igrače. Na delu se pokazalo da je moguće dobiti i bez nekoliko (projektovanih) članova startne petorke. Pejn je bio među vodećim igračima sa 16 poena, po četiri skoka i asistencije, te tri ukradene lopte, ali sve je to u drugom planu jer je ostavio pečat na pobedu svojom energijom. Posebno sredinom četvrte deonice, kada je pogodio uz faul Justusa Holaca i pokazao koliko mu je stalo da se prelomi utakmica.

Taj urlik podsetio je na neka malo drugačija vremena, kada emocije igrača u crno-beloj opremi nisu bile usiljene, nego iskrene. I tu dolazimo do pozicije Dvejna Vašingtona...

Šuter rođen u Frankfurtu propustio je duel u Minhenu, baš kao i Andreas Obst na drugoj strani kao izraziti strelac. To što u protokolu nije bilo Vašingtona, pa ni Džabarija Parkera, ispostavilo se da je pomoglo Partizanu. Paradoksalno, ali pitanje je da li je slučajnost. Da, Vašington je ubacio 28 poena Olimpijakosu i 20 Barseloni. Postavio je rekord ABA lige sa 48 poena protiv Krke za nepunih 26 minuta, što jeste svojevrstan podvig i ne treba ga umanjivati. Isto tako, njegov defanzivni doprinos je praktično nepostojeći. To se najviše oseti u evroligaškim utakmicama, kada se čini kao da je Partizan Mozzart Bet sa njim u petorci zapravo defanzivno u deficitu. Ali, ni to nije glavni utisak...

Penjaroja: Želimo da budemo konstantni i da na teren izađemo sa pravim mentalitetom

Zaslužuje li Džabari Parker novu šansu i šta je najbolje za Partizan?

Još veći je osećaj Vašingtonove disfunkcionalnosti na terenu. Čak i kada ima ozbiljan napadački učinak, koji niko ne želi da ospori, deluje kao da igra svoju privatnu utakmicu. Forsirani šutevi iz "izolacije" i potezi koji više liče na pumpanje statistike, nego na smislene reakcije. U Kaunasu je imao 19 šuteva iz igre (6/19), protiv Makabija 3/13, u Barseloni još i prihvatljivih 7/12, u sudaru sa Valensijom ispalio je šest lopti za devet minuta, a protiv Olimpijakosa je probao 15 puta mada ga je išlo (10/15). Nije to ništa drugačije od onoga što je imao u ranijoj fazi sezone protiv Pariza (6/18 iz igre), Monaka (7/17), Asvela (7/17), Fenerbahčea (3/11) ili Crvene zvezde (9/18), samo je to sada šablon od kojeg ne odstupa.

Da li tako igra za sledeći veliki ugovor? Da li se zasitio Partizana? Ili jednostavno još više koristi situaciju da lični učinak stavi u prvi plan? Kako god, činjenica je da te i takve partije nisu impresionirale nikoga, jer je Partizan gotovo svaki od tih mečeva izgubio.

Zašto Vašington ne može kao Pejn? Zašto ne može energiju, talenat i nesporni napadački kvalitet da podredi timu? Da li Đoan Penjaroja treba da ima još jednu dilemu i eventualno mu smanji ulogu, kako bi Partizan prodisao? Ili je iluzorno očekivati da igrač takvog profila promeni način razmišljanja?

Pobeda nad Bajernom bila je važna za duh ekipe, ali nije realno da Partizan dugoročno igra utakmice na poen manje. Za to je potreban drugačiji sklop igrača. Penjarojina trenerska filozofija je da uvek igra na koš više, a i Evroliga je otišla u pravcu brze košarke sa dosta poseda i ispaljenih šuteva. Mnogo je različitih faktora i uglova iz kojih treba sagledati poziciju crno-belih.

Partizanu je potreban rasni strelac. Vašington to jeste. Kao i Pejn. Pa i Džabari Parker... Ali Partizanu je potreban Vašington koji je deo tima, a ne košarkaš koji igra zarad ličnih ambicija.

Kameron Pejn je pokazao put i bar zasad obara onu priču o profesionalcima koji samo odrađuju ugovor. Pitanje je da li će svi slediti njegov primer...