Bićemo prvaci Rumunije!
Vreme čitanja: 7min | pon. 23.02.15. | 12:41
Samo jedan klub u košarkaškoj ligi naših komšija nema Srbina u timu! Da li to znači da nam je basket pao ispod evropskog proseka, pošto smo nekada dominirali Španijom, Italijom i Grčkom? Svakako tema za razmišljanje kojom smo se detaljno pozabavili
Izabrane vesti
Ne, ne pričamo o Saudijskoj Arabiji, jer tamo gotovo da i ne bitiše igra pod obručima, ali Srbi imaju svoju „košarkašku Meku“, i to na samo nekoliko sati vožnje od Beograda. Nekada smo dominirali Španijom, Italijom, Grčkom i Francuskom, a danas najviše srpskih košarkaša, od svih liga širom Starog kontinenta, igra baš u Rumuniji. Od 13 klubova, koliko se takmiči u elitnom nacionalnom šampionatu komšija, samo u jednom timu nema naših igrača. Jedino Rovinari nema Srbina u sastavu, a svi ostali se „prezivaju“ na IĆ“.
Da li to znači da nam je košarka pala ispod evropskog proseka, barem po kvalitetu, ili je u pitanju nešto drugo, za MOZZART Sport analizira Vladimir Kuzmanović, vlasnik menadžerske agencije DKG i stručni konsultant za Evroligu na Sportklubu, bivši as BFC-a, Crvene zvezde, Budućnosti i rumunskog Asesofta.
Dakle, zašto je Rumunija tako popularna među srpskim košarkašima?
„Prvo, postoji stara rumunska izreka: „Imamo prijatelje – samo Srbe i Crno more“. Dakle, tamo smo uvek bili izuzetno cenjeni, čak obožavani. Prvi masovniji odlasci naših igrača u Rumuniju desili su se početkom novog milenijuma, pre svega u Arad koji je tada bio šampion. Baš su nedavno slavili godišnjicu te titule, zatim u Dinamo Bukurešt koji je bio jedan od najboljih timova dok primat nije preuzeo Asesoft koji i dan-danas traje... Mislim da su se naši igrači u Rumuniji baš dobro osećali, mentalitet je sličan. Mi smo za Rumune bili Zapad, pa su nas tako i doživljavali. Na kraju, i cene igrača su bile na priličnom nivou, pa su oni koji su bili u nemogućnosti da se ostvare u Srbiji odlazili na najbližu destinaciju, gde su imali dobar status.“
Koliko su danas naši igrači cenjeni u susednoj državi?
„Mislim da su ranije bili više cenjeni nego danas. To nema direktne veze s kvalitetom i ponašanjem igrača koji tamo odlaze, već sa jednim trendom lokal patriotizma prisutnim u sve većem broju zemalja. Naime, zaključili su da su dosta učili i naučili od naših trenera i igrača, pa su postavili svoje trenere koji su, ipak, veoma daleko od bilo kakvog košarkaškog znanja. Mnogo toga se radi od danas do sutra i, na moju žalost, rumunska košarka polako doživljava sunovrat, iako je bilo prilke za veliki bum koji sam mislio da smo doneli početkom dvehiljaditih.“
Kakav je trenutno, realno, kvalitet rumunske lige?
„Nadovezaću se na prethodno... Amerikanci kao jeftiniji i naravno u svim zemljama atraktivniji igrači, preuzimaju primat, pa se samim tim i kvalitet urušava. Na prste se mogu nabrojati veoma kvalitetni stranci koji su igrali u Rumuniji, a treneri su povlađivali hirovima tamnoputih momaka, nadajući se da će oni svojim individualnim kvalitetom podići i samog trenera i pokriti njegovo neznanje. Time je kvalitet lige srozan upravo od Rumuna koji su pomislili da znaju više nego što znaju i, na neki način, naše igrače stavili u drugi red. Košarkaška javnost je posle trofeja Evročelendž kupa 2005. godine očekivala skok koji je, nažalost, trajao relativno kratko. Ove i prošlih sezona je sve više klubova koji imaju problem s finansijama, pa se pojedini polako i odriču stranaca, pa čak i učešća u Prvoj ligi Rumunije.“
Da li tamo treba da se ide pred kraj karijere?
„Moja ideja je bila da je to mesto kao stvoreno za penziju. Da je sreće, tako bi i bilo, ali veliki broj mladih igrača, koji se suočavaju sa beznađem u Srbiji, odlazi u Rumuniju da makar nekako pokuša da se ostvari u košarci i zaradi koji evro. To dovodi do sledećeg problema: sami sebi ubijaju cenu, jer predstavljaju jeftinu radnu snagu. Veliki broj igrača na veoma malom tržištu dovodi do toga. Retki su oni klubovi koji poimence traže srpske igrače, već ih ukalupljuju u budžet. Štede novac, dobijaju jeftine igrače koji bolje rešenje nemaju. Svaki od njih igra za svoju statistiku ne bi li se prodao kasnije, mahom ne brinu za klub, baš kao ni klub o njima i epilog bude da doskora dobrostojeći klubovi nemaju nikakav uspeh poslednjih godina. Da ne spominjem da se i u Rumuniji „dosetiše“, pa je svaki drugi čovek oko kluba menadžer koji može da završi posao, ili da ga pokvari, u zavisnosti da li je i on u kombinaciji. Samo ime igrača nema nikakvu važnost.“
I ti si tamo igrao, u dresu Asesofta, pre desetak godina... Koliko su od tada košarkaški napredovali?
„Osvojio sam sve što je moglo da se osvoji u jednoj sezoni. Kup, Prvenstvo i Evročelendž kup, uz titulu MVP igrača finala. Dakle, najuspešnija sezona u karijeri i poslednja, naravno, jer je bio pravi momenat za donošenje odluke koja se približavala i ovako i onako. Prihvaćeni smo kao kod kuće, doneli jedno novo ponašanje, profesionalizam, kvalitet i na kraju sezone rekli: „Evo, izvolite, zbog ovoga smo mi Srbi najbolji“. Tada sam verovao da smo napravili nešto istorijsko za susednu zemlju, u kojoj će to znati da cene. Naravno, to nije ni moglo da potraje zbog svega što sam naveo, ali moj boravak pamtim kao jednu divnu epizodu. Nažalost, napredak u odnosu na taj period nije nešto naročito vidljiv. Čak mislim da se polako rumunska košarka u celini vraća na onaj period pre nas.“
Kako se kreću plate srpskih košarkaša u Rumuniji, u kom su rasponu?
„Ne znam sa sigurnošću, ali s obzirom na to da je jedini ozbiljan Asesoft, koji igra i na evropskoj sceni, i da su igrači u tom klubu najplaćeniji, samim tim predstavlja izuzetak... U ostalim klubovima plate se kreću od 1.200 do maksimalnih 5.000 dolara mesečno. Naravno, u poređenju sa našom KLS ligom to je ogromna razlika, pa nije čudo što mnogi naši okreću glavu ka Rumuniji. Da pojasnim, samo jedan, dva ili tri igrača u timu dostižu te sume, dok se ostali nalaze u donjem delu lestvice primanja od 1.200 do 2.500. Naravno, prethodna sezona je bila bolja od ove, mislim u finansijskom smislu, pa je za verovati da će sledeća biti još slabija. Mislim da rumunska košarka nije dostigla onakav bum kakav je mogla, s obzirom na to da se granici sa višestrukim svetskim i evropskim prvakom“, uz osmeh završava Vladimir Kuzmanović.
MIRKO KOVAČ: Otišli su ispred nas!
Iskusni krilni košarkaš, svojevremeno kapiten Crvene zvezde Mirko Kovač, posle odlične sezone u Krajovi prešao je u Pitešti, gde nosi kapitensku traku.
„Rumunska liga je iz godine u godinu sve kvalitetnija, sa većim ulaganjima. Svaka ekipa ima po šest stranaca i to su uglavnom igrači iz naše zemlje i Amerikanci. Liga je stvarno ujednačena, desetak ekipa se bori za plasman u plej-of. Mnogi sa potcenjivanjem gledaju na ovu ligu, a klubovi iz Rumunije i na evropskoj sceni beleže odlične rezultate. Svi znaju da je Asesoft prošao, ispred Partizana, u drugu rudnu Evrokupa, dok je Rovinari u drugoj rundi Evročelendža na prvom mestu, sa odličnim izgledima da se plasira među osam najboljih. Žao mi je što moram da konstatujem da se, u poređenju sa našom ligom, radi o neuporedivo kvalitetnijem i organizovanijem takmičenju“, objašnjava Kovač.
Kakav status u rumunskim klubovima imaju Srbi?
„Naši igrači su izuzetno cenjeni u Rumuniji. Lideri su u mnogim ekipama, neretko i kapiteni ekipa. Poslednjih nekoliko godina ogroman broj naših košarkaša nastupa u Rumuniji. Nije zanemarljiv ni broj naših trenera koji su takođe izuzetno cenjeni. Da je situacija u našoj košarci bolja i stabilnija, verujem da bi većina ovih igrača i trenera radila u Srbiji i da bi podigli kvalitet takmičenja, ali to je već neka druga tema“, realan je Kovač.
MARKO ŠUTALO: Cene našu školu
Iskusni bek Piteštija Marko Šutalo ističe da je vrlo iznenađen kvalitetom lige.
„S obzirom na to da je ovo moja prva sezona u Rumuniji, moram da priznam da sam nisam očekivao da je liga na ovako visokom nivou. Bio sam pomalo skeptičan pre potpisivanja ugovora sa Piteštijem, jer u našoj zemlji vlada potpuno pogrešna slika o kvalitetu rumunske lige. Kada me neko kod nas pita gde igram i ja mu odgovorim, svako me pogleda sa sažaljenjem, ali to je potpuno pogrešno razmišljanje naših ljudi, jer malo ko zna da liga ima 10 kvalitetnih i ravnopravnih klubova koji imaju po šest odličnih stranaca i koji isplaćuju svoje novčane obaveze prema igračima svakog meseca redovno. Gradovi mnogo ulažu u košarku i svake godine liga je sve kvalitetnija. Takođe, broj naših igrača u Rumuniji raste svake sezone i veoma se ceni naša škola košarke, naš pobednički mentalitet i temperament... Ovdašnji treneri imaju veliko poverenje u naše igrače, na šta ukazuje činjenica da su Srbi u većini klubova nosioci igre.“
Milošević MVP
Uz brojne srpske košarkaše, u Rumuniji ima dosta igrača iz bivših jugoslovenskih republika, odnosno Crne Gore i Hrvatske. Najbolji igrač lige prema statističkim podacima trenutno je centar Piteštija Stevan Milošević, Crnogorac rođen u Beogradu, bivša „petica“ Crvene zvezde i Partizana.
SVI SRBI U RUMUNIJI
PITEŠTI
Marko Šutalo bek 194 31
Nemanja Marić bek 199 31
Mirko Kovač krilo 199 31
Dalibor Đapa krilni centar 205 30
Kondicioni trener: Rade Pavlović
SIBIJU
Miloš Bojović krilo 198 33
Slobodan Popović bek 198 34
Trener Miodrag Perišić
STEAUA
Goran Ikonić bek 196 34
TEMIŠVAR
Miloš Pešić krilo 205 30
Radenko Pilčević bek 188 28
Vladimir Tica krilni centar 206 33
KRAJOVA
Đorđe Mićić bek 196 31
Milivoje Božović centar 210 29
Marko Boltić bek 193 28
Ivan Bošnjak bek 198 32
Trener: Anđelko Mandić
ORADEA
Aleksandar Vlahović bek 190 24
Radovan Marković bek 193 32
Mladen Pantić centar 209 32
TIMBA
Pavle Reljić bek 194 21
Danilo Mijatović krilni centar 207 31
Ivan Mišković krilni centar 203 30
ASESOFT PLOJEŠTI
Stefan Pot bek 195 20
Trener: Vladimir Arnautović
TARGU MUREŠ
Filip Adamović plejmejker 181 26
Ivan Ivanović krilo 205 34
KLUŽ
Pomoćni trener: Branko Ćuić
GAZ METAN
Maksim Kovačević krilo 196 28
Nikša Nikolić plejmejker 195 23
Marko Đurković krilni centar 206 28
Nikola Silađi krilni centar 208 23