Bez Melouna ne bi bilo Jokića, ali i bez Jokića ne bi bilo Melouna

Deset godina kasnije niko se i ne seća da je Melo nosio broj 15, jer je on sada sinonim za Jokića i jednog dana će se naći pod svodovima "Bol arene". Ipak, novi broj 15 je pored aut linije uvek imao čoveka koji veruje u njega - trenera Melouna, bez koga Nikola ne bi bio ono što je danas.

Tokom sezone 2015/16. Meloun je bio taj koji je primetio da je Jokić nebrušeni dijamant i krenuo je da mu daje sve veću šansu na terenu, a uloga Keneta Farida je počela da se smanjuje. Tim Koneli ga je podržao u tome. Zatim je Meloun video da mu Jusuf Nurkić ne treba i da je bolje trejdovati ga. Tim Koneli ga je još jednom podržao i centra iz Bosne iz Hercegovine poslao u Portland. Kada je shvatio da je Jokić igrač oko koga treba graditi ekipu, Koneli se i sa tim saglasio i počeo da slaže šampionsku slagalicu. Tokom tih prvih nekoliko godina učinak Denvera nije bio dovoljan za plej-of, ali je napredak bio i te kako vidljiv.

U sezoni 2018/19 Jokić je po prvi put izabran kao Ol-star, a Denver se prvi put našao u plej-ofu. Prvo je pobedio San Antonio Sparse posle sedam utakmica, a onda je poražen od Portlanda, takođe posle sedam utakmica. Sledeće godine usledio je NBA "balon" u Orlandu, gde su Nagetsi u doigravnju postali prva ekipa koja se više puta vraćala iz deficita od 1:3 (protiv Jute i Los Anđeles Klipersa). Igrao je tada Denver finale Zapadne konferencije, ali je izmoren prethodnim duelima poklekao pred Los Anđeles Lejkersima koji su te sezone na kraju i došli do prstena.

Bio je to prirodan put Denvera, jednostavno nekada morate da padnete, ustanete i nastavite dalje. Simultano su rasli Jokić i Meloun, pa i cela franšiza. Menjali su se igrači, ali nikome nije padalo na pamet da zameni Nikolu i Majka. Bilo je jasno da su oni ti koji će obradovati narod Denvera.

Nikola Jokić i Majk Meloun (©AFP)

Naredne dve sezone, 2020/21 i 2021/22 obeležile su povrede. Džamal Mari je pokidao ligament kolena, Majkl Porter Džunior je imao nekoliko operacija leđa, a za to vreme Jokić je pokupio dve MVP nagrade i etablirao se kao najbolji igrač u ligi. Nikako ne smemo da zaboravimo i da je baš tokom tih godina, verovatno i najvžanijih za Nikolin razvoj, Meloun svakog leta dolazio u Srbiju i provodio vreme sa svojim pulenom. To je samo bio znak koliko mu veruje i koliko mu želi da uspe.

Sumnje u njegove kvalitete nisu postojale, ali jesu u zdravlje Portera i Marija. Odlučili su u Denveru da im veruju i to se pokazalo kao odlična odluka. Iako je sledeće godine Džoel Embid bio MVP lige, Nagetse i Jokića to nije mnogo zanimalo, već im je bilo važnije da kao tim podignu Leri O'Brajan trofej. Bilo je vreme za tako nešto.

To im je i pošlo za rukom, na putu do titule Denver je deklasirao i Lejkerse i tako im se revanširao za poraz od pre par godina, a u finalu je stradao Majami Hit. Kako to obično i biva, usledila je parada u Denveru, a na otvorenom krovu autobusa zajedno su stajali Jokić i Meloun, a ispred, iza i oko njih bile su nepregledne reke ljudi koje su došle da ih pozdrave.

Uspeli su. Za taj momenat su radili osam godina i obojica su zaslužili pohvale. Nikola jer je briljirao u plej-ofu, a Meloun jer je znao kako da njegove kvalitete upotrebi na najbolji način i kako ostale da stavi u službu ekipe. Jedina promena bila je ta što pored njih nije bio Tim Koneli - jedini čovek koji je verovao u njih.

Tada je pored njih stajao Kalvin But, do tada skaut i neko ko je naravno bio srećan zbog titule, ali svestan da tu nema njegovog pečata. Jeste on skautirao mnoge igrače iz te šampionske generacije, ali nije uradio ništa za šta bi neko mogao da kaže:
"Zbog tog i tog Butovog poteza Denver je osvojio titulu".

Nikola Jokić i Majk Meloun (©AFP)

Počeo je još tada da se sukobljava sa Melounom, a ovaj je očigledno pogubio konce i jedina nada mu je bio Jokić. Kako je Meloun stvorio Nikolu, isto tako se sada držao za njega kao uplašeno dete koje ne zna da pliva u moru za roditelje. Svaku njegovu lošu odluku uspeo je da izniveliše svojim partijama na terenu.

Sezona u kojoj je Denver branio titulu nije bila dobra, ali je Jokić tada sačuvao posao Melounu svojom najboljom godinom u karijeri i trećom MVP titulom. Nagetsi su u prvoj rundi izbacili Los Anđeles Lejkerse, da bi onda posle sedam utakmica bili poraženi od Minesota Timbervulvsa. Nije na odmet napomenuti da je generalni menadžer Vulvsa ni manje ni više nego pomenuti Koneli. Sam poraz od Minesote ne bi bio toliko strašan da Denver u sedmoj utakmici nije imao 20 poena prednosti. Kada se tolika prednost prokocka, mora biti da je malo i do trenera i da trostruki MVP ne može baš sve sam.

Ako to nije bilo jasno prošle, ove sezone definitivno jeste. Majk Meloun je izgubio svlačionicu, kao i fokus. Bavio se više svađanjem sa Butom nego treniranjem. Posebno mu je smetalo što je But za šuterskog trenera doveo Majka Penbertija, čoveka koga Meloun nije hteo u svom stručnom štabu. Navodno Meloun nije hteo špijuna u svom "stafu" i nije moga da se pomiri sa Butovom odlukom.

Prema informacijama Herisona Vinda, novinara bliskog Denver Nagetsima, već tada je sve puklo između Buta i Melouna. Potom se požar proširio oko "trade deadline-a" kada su Meloun, a verovatno i Jokić tražili pojačanja, jer je još u prvom delu sezone bilo evidentno da ova ekipa nema šampionski potencijal, ali ih je But žargonski rečeno "iskulirao". Otežavajuća okolnost je bila ta što But i Meloun nisu imali maltene nikakvu komunikaciju.

Taj požar je nastavio da gori, ali se malo smanjio u senci istorijskih partija našeg centra koji je još jednom želeći to ili ne, uspevao da pokrije sve rupe Melouna i Buta, ali se opet vratio preteći da uništi celu franšizu onog momenta kada su Nagetsi vezali i četvrti uzastopni poraz tokom prošle nedelje. Tada su se još jednom sukobili But i Meloun, generalnom menadžeru je smetalo što glavni trener ne koristi više Džejlena Piketa, igrača koga je on draftovao, već se oslanja na Rasela Vestbruka, košarkaška od 36 godina. Piket je Butov projekat, dok je Vestbruk stigao uz odobrenje Nikole Jokića.

Ono što je bilo loše po njih jeste da se u poslednje dve nedelje, otprilike i kada su krenuli loši rezultati, u dvorani i trening centru mnogo više pojavljivao Džoš Krenke. Bilo mu je jasno da je vrag odneo šalu i da mora nešto da uradi.

Rešio se da odstrani oba problema, tako ne ostavljajući prostora da se ovako nešto ponovi. Butovo postavljenje na mesto generalnog menadžera je očigledno u strartu bio promašaj, dok Melouna sada ni svemogući Jokić nije mogao da spasi. Majk odlazi iz Denvera kao trener sa najviše pobeda u istoriji franšize, jednom titulom i činjenicom da je od Jokića stvorio jednog najboljih igrača svih vremena.

Kada podvučemo crtu, jasno je kao dan da je Nikola Jokić najbolja stvar koja se desila Denver Nagetsima u njihovoj istoriji. Činjenica da za deset sezona koliko je tu imaju samo jednu titulu jeste zabrinjavajuća, jer je očigledno da su čelnici franšize zakazali u nekoliko navrata. Preveliki ugovori za Marija i Portera dugoročno su otežali posao Denveru, a novi generalni menadžer će ozbiljno morati da se pozabavi sređivanjem seleri kepa.

Melounu se takođe ima šta zameriti. U poslednjih par sezona, nije uspevao da izvuče nikakvu produkciju od igrača sa klupe. Čak mu nije polazilo za rukom ni da kada Jokić nije na parketu, njegova ekipa barem bude na nuli, već je stalno bila u minisu i maltene Nikola je svaki drugi meč morao da vadi kestenje iz vatre.

Možda je i srpskom asu, kao i vlasnicima dojadilo da gledaju Buta i Melouna kako se prepiru kao deca. Za sada nema informacija da li se i u kojoj meri porodica Krenke konsultovala sa Jokićem oko ove odluke. Poznato je samo da Nikola Jokić voli mir, a ne haos, da voli konstantonst, a ne oscilacije i možda su Krenkeovi ovim potezom želeli da zadrže Nikolu srećnim kako bi ovaj što duže ostao u Koloradu.

But iza sebe ostavlja haos, iako je za "Atletik" izjavio da je radio najbolje što može. Sigurno će Denveru biti potrebno vreme da ispravi sve njegove greške i ponovo bude stabilna franšiza koja zna šta radi.

Meloun iza sebe ostavlja sistem, sagrađen oko Nikole Jokića. Sistem koji dokazano može da osvaja titule, ali samo ako se uloge lepo rasporede. To je sada na Dejvidu Adelmanu, za koga je i Jokić rekao da bi mogao da bude sledeći glavni trener Nagetsa.

Na kraju, Nagetsi jesu šampioni, ali nisu dinastija. A mogli su da budu...