Luka Adžić za MOZZART: Moja priča o Zvezdi i Anderlehtu

Od pogotka na Marakani protiv Čukaričkog 25. aprila do 2018. godine, do proteklog vikenda kada je u dresu Emena karakterističnim prodorom i udarcem probušio golmana Viljema. Toliko je trajao golgeterski post kapitena mlade reprezentacije Srbije Luke Adžiča.

Između toga talentovani levokrilni fudbaler je prošao ozbiljan period privikavanja na drugačiji fudbalski svet u redovima Anderlehta. Nije igrao, nije bio u gro kadru, ali u razgovoru za MOZZART Sport posle prvenca u holandskoj ligi – gde je na šestomesečnoj pozajmici- poručuje da nije uzalud gubio vreme u Briselu.

Nije prva, ni poslednja priča ovakvog sadržaja koja može da posluži kao primer mladim igračima koji se spremaju za pečalbarski život. Ali ima u izjavama Luke Adžića nešto specifično. Za to što nije osestio barut takmičarskog meča u Anderlehtu ne krivi isključivo druge, već i sebe... U razgovoru za naš portal govorio je i o neslavnom završetku premijernog mandata na Marakani, ali i aktulenom trenutku.
„Mnogo mi znači ovaj pogodak protiv Viljema. Najviše na planu samopouzdanja, jer na klupskom nivou dugo nisam dao gol. Posle godinu dana neigranja u Anderlehtu bio mi je potreban klub gde ću se osetiti bitnim, i gde ću za ova tri meseca odigrati desetak utakmica kako bi napredovao i vratio se na nekadašnji nivo iz Crvene zvezde. Emen je baš to. Imamo donekle mir, jer smo daleko od zone ispadanja, isto tako i Evrope. To je nivo koji mi je bio potreban, jer moje ambicije su i dalje isključivo vezane za Anderleht. Želim da se vratim tamo u junu i pokažem pun potencijal. Znam da i Kompani jako veruje u mene“, poručuje u razgovoru za naš portal Luka Adžić.

DOŠAO SAM NESPREMAN U ANDERLEHT

Iako iza sebe ima kratku seniorsku karijeru rođeni Beograđnin je prošao mnogo toga. Kao jedan od najtalentovanijih igrača Srbije pojačao je Anderleht leta 2018. godine u transferom vrednom 800.000 evra. Veliki klub, dobra liga...
„Iskreno da vam kažem došao sam „zelen“ u Anderleht. To sam brzo i lako provalio. Nešto sasvim drugačije i novo u odnosu na Srbiju. A ja sam malo bio zanesen, igrao sam dobro u Zvezdi, davao golove. Očekivao sam da ću brzo biti u startnih 11. Brzo sam uvideo da to neće baš biti tako. Video sam da sam u zaostatku u odnosu na većinu ekipe, odmah sam se i povredio. Bilo je jasno da će mi biti potrebno šest meseci da nadođem“.

Izabrao je top klub, ali u lošem momentu. Anderleht se nalazio i dalje se nalazi u velikoj organizacionoj i rezultatskoj krizi. Menjali su se treneri kao na traci, ništa od toga nije pogodvalo srpskom talentu.
„Razumeo sam što u prvih šest meseci nisam bio u planovima. Nisam ni ja lično bio zadovoljan sobom. Ali očekivao sam da u drugom delu sezone pokažem šta i koliko mogu. Međutim, trener me jednostavno nije video. Nisam išao ni na drugi deo priprema u Španiju. Bio je to veliki psihološki udarac. Onda je došao Fred Ruten, dao mi šansu na prijateljskoj utakmici kada sam postigao dva gola. Od kada sam došao u Anderleht promenila su se petorica trenera. Logično je bilo da, bar na kratko šansu potražim na drugoj strani. Emen se javio i utisak je da nisam pogrešio. Fizički se igra kao u Belgiji, možda i jače, ali ima više prostora za nas ofanzivce, za ovakv e igrače kao što sam ja koji traži loptu u prostor i igru jedan na jedan“.

Iz jednog kluba „plave krvi“ kao što je Crvena zvezda došao je u drugi. Anderleht poznat po savršenom skautingu kada je reč o mladim igračima otvorio je nove vidike Luki Adžiću.
„U Zvezdi se odlično radilo i treniralo, ali je ovo nešto sasvim drugačije. Mnogo se radi na svakom segmentu. Dešavalo se da ceo dan provedemo u trening kampu. Da zajedno doručkujemo, ručamo i večeramo. Između toga redovne su video analize, priče o taktici. Morate dobro da namestite glavu kako biste sve to izdržali. Iskreno ja sam u jednom trenutku bio na granici. Anderleht mnogo ulaže u mlade igrače i onda je normalno što ništa ne prepuštate slučaju. Jednostavno, kada dođete u ovakav klub morate da vodite računa o svakom detalju. I šta jedete, i koliko spavate“.

Samo je čekao trenutak kada ćemo ga pitati o rastanku sa Crvenom zvezdom, klubom za čiji seniorski tim je odigrao 33 prvenstvena meča i postigao šest golova. Malo ako se zna da je Luka Adžić bio kapiten omladinskog tima i da je prohodao na Marakani. Kada je trebalo da postane jedan od nosilaca igre odlučio je da ne prihvati novi ugovor i da se zaputi u Brisel. Ispraćen je maja 2018. godine uz zvižduke na Marakani, ali kaže da je stavio samo zarez kada je u pitanju matični klub.
„Znate kako, nije mi lako sve to palo. Zvezdino sam dete, prohodao sam u tom klubu. Kada je rastanak bio neminovan, kada se znalo da odlazim, rešio sam da izađem pred pun stadion i dobijem medalju koja mi pripada. Negde sam i očekivao zvižduke. Ali prilikom te šetnje sam poljubio grb i podigao ruke, jer sam se uvek sa strašću borio za Zvezdu. Svi znaju koliko volim taj klub. Mogu o tome da vam pričaju bivši saigrači, od Radonje do Vujadina Savića i Filipa Stojkovića“.

ZVEZDA NIJE RAČUNALA OZBILJNO NA MENE, PONDUILI SU MI UGOVOR REDA RADI...

Usledilo je logično pitanje zašto onda nije prihvatio ponudu za novi ugovor i postao jedan od vođa tima.
„Nekako sam stekao utisak da su mi taj ugovor ponudili tek radi reda. Mogli su da to urade šest meseci ranije, ceo posao bismo završili za pet minuta. Ali nisu. Čekali su. Možda grešim, ali nijednog trenutka nisam osetio da me stvarno žele na duže staze. Niti sam dobio informaciju od trenera da me stvarno ima u planovima za narednu sezonu. Nisam osetio da sam projekat kluba kao mlad igrač i Zvezdino dete“.

Na njegovoj poziciji je u tom trenutku bio neprikosnoven Nemanja Radonjić i bilo je logično da ima blanko podršku javnosti, navijača i stručnog štaba.
„Tačno je da je Radonjić bio tu... Igrao je sjajno i normalno je što je bio prvi izbor. Ja sam igrao uglavnom u prvenstvu i to dobro. Davao sam golove, imao i nekoliko asistencija. Očekivao sam da napravim iskorak i dobijem šansu u velikim evropskim utakmicama. Posebno što se jako pričalo o prodaji Radonjića. Čekalo se da on ode. Međutim, ja sam pratio situaciju, bio dobro informisan. Pre kraja prvenstva se govorilo da će za kvalifikacije doći mnogo novih igrača. Pričalo se o Jevtoviću to je meni bio jasan znak da se na mene ne računa dovoljno. Ili da me ne vide kao ozbiljnog aduta“.

Sada se situacija promenila. Na Adžićevoj poziciji blista dve godine mlađi Željko Gavrić, tu su Petrović i Nikolić.
„Toliko o tome da Zvezda ne može da igra sa mladim igračima. Volim da gledam ovaj Stankovićev tim, jer su u njemu trojica mladih igrača. Verovatno će tako biti i u budućnosti. U mene nisu dovoljno verovali. Na kraju sam siguran da navijači znaju i razloge zbog kojih sam otišao. Uradio sam to neobavljena posla, ali vratiću se kao formiran igrač. Da završim započeto“.

(Foto: Star Sport)