Batler, Adebajo, Hiro... Ima li u Majamiju mesta za Nikolu Jovića?

Teško je reći šta da očekujemo od Majami Hita ove sezone. Pre samo dve sezone postali su prva ekipa koja je iz plej-ina stigla do NBA finala (poraz od Denvera 1:4), prošle godine su glatko izgubili od Boston Seltiksa, a sada već davne 2020. igrali su u velikom finalu protiv Los Anđeles Lejkersa u takozvanom NBA „balonu“ (poraženi 2:4).

Generalni menadžer tima, legendarni Pet Rajli, dugo je u potrazi za trećom zvezdom ekipe koja bi uz Bema Adebaja i Džimija Batlera mogla da donese četvrti šampionski trofej u istoriji franšize iz Floride. Rajli je prvo bio zagrizao za Kevina Durenta, koji je završio u Bruklinu, a onda i u Finiksu, a tokom prethodnog leta želeo je po svaku cenu da u Majami dođe Demijan Lilard, ali mu ni to nije pošlo za rukom, budući da je ovaj pojačao Milvoki.

Zbog toga, sledeća sezona zavisi od nekoliko stvari, a prva na listi je Džimi Batler. Iskusni košarkaš nas je navikao prethodnih sezona da tokom regularnog dela i ne igra toliko dobro, ali da je u plej-ofu izvanredan, sa tim da je postalo očigledno da ga godine polako pristižu i da to više nije onaj igrač s kraja protekle decenije. Batler je sveo svoju igru na šuteve sa poludistance i iznuđivanje faulova koji ga vode na liniju slobodnih bacanja sa koje je maltene nepogrešiv (85,8%). Ako bi uz to dodao i svoju prepoznatljivu odbranu, mogao bi ponovo da zaliči na onog starog, na onog koji je bio vredan nadimka „Jimmy Buckets“. Da nije onaj stari potvrdio je i Rajli koji mu nije ponudio novi ugovor, pa bi Batler mogao da postane slobodan agent narednog leta. On je toga svestan i isakao je da razume odluku generalnog menadžera, jer kako kaže mora da dokaže da i dalje može da bude veliki deo ekipe koja konstantno pobeđuje.

Sledeći na listi je Bem Adebajo. Ne toliko visoki ali izuzetno pokretni centar. Pokazao je Adebajo da je noćna mora za bekove kada ih preuzme, ali da se ni snažni centri ne provode dobro pored njega (osim Nikole Jokića, koji uvek nađe rešenje). Možda i najveći kvalitet Adebaja pored odbrane jeste igra u „pik end rolu“, kao i akcije koju uključuju uručenje. Prosto njegove vrline kao što su fizička nadmoć i veliki košarkaški IQ daju bezbroj opcija Majamiju u napadu.

Tajler Hiro – verovatno i najveća enigma ove ekipe. Igrač koji zasijao baš u NBA „balonu“ posle toga nije puno pokazao. Mučile su ga povrede, ali je i on iz nekog razloga promenio igru. Bio je šuter, sjajno je koristio upravo uručenja Adebaja, ali i prosotor koji je za njega otvarao Batler, a onda se profilisao i postao sekundarni plejmejker, koji u važnim momentima uzima preteške šuteve, daleke dvojke ili teške floutere koji i ne pogađa baš u reprezentativnom procentu. Promenom stila igre ostavio je samo Dankana Robinsona kao jedinog čistog šutera, koji ipak zbog svoje loše odbrane ne može da ima više od 20tak minuta na parketu.

Za kraj, ostaje pitanje Nikole Jovića. Sprski as ulazi u svoju treću NBA sezonu i deluje da je spreman za iskorak, mada smo to mislili i prethodne sezone. Sada mu je put do pozicije startne četvorke poprilično otvoren, samo mora da iskoristi priliku. Teško da će pre njega tu poziciju zaigrati Haime Hakez, za njega je kao stvoreno mesto šestog igrača, dok je Kevin Lav već u poznim igračkim godinama i glavna uloga mu je možda baš i da bude mentor Joviću. Dobrim šutem, ali i fenomenalnim razumevanjem igre treba očekivati da se bivši igrač Mege ozbiljno nametne ove sezone.

Kako prenose američki mediji, Spolstra je saopštio da će prvu petorku činiti Rozir, Hiro, Batler I Adebajo, a još se dvoumi oko petog igrača. Borbu za to mesto vodiće Jović i Hakez, obojica imaju svoje dobre strane, ali se i jednom i drugom zamera nešto lošija jedan na jedan odbrana.

Jović je na “media day-u” pričao za američke novinare, a u tom razgovoru je apostrofirao šut kao nešto na čemu bi trebalo da radi.

“Spreman sam. Počeo sam da igram pre dve nedelje, osećam se odlično. Moram da postanem bolji šuter, da pogađam kada sam otvoren. Sve preko 36 odsto uspešnosti za tri poena je dobro, na tome treba da radim”, istakao je Jović.

On se osvrnuo i na leto koje je iza njega, igrao je za Srbiju na Olimpijskim igrama u Parizu, osvojio bronzanu medalju, ali se i povredio…

"Iz Majamija su želeli da dođem i radim. Hteo sam i ja da u sjajnoj formi dočekam pripreme reprezentacije, da izgledam dobro. Došao sam, trenirao i, poslednjeg dana, radeći neke vežbe, stao sam na nečiju nogu. Odjednom, stopalo je slomljeno. Imao sam malu frakturu. Ljudi su mislili da neću uspeti da se oporavim. Verovatno je bilo i bolje da ne uspem, da bih se odmorio, ali toliko sam želeo da idem na Olimpijske igre… Saigrači i trener iz reprezentacije su verovali u mene, hteli su da idem sa njima. Morao sam da dobijem dozvolu od Spolstre. Učinio je to i mnogo sam mu zahvalan. Presrećan sam zbog svega što se desilo u Parizu", rekao je Jović.

Sposltra je i objasnio svoju odluku da rovitog Jovića pusti na OI:

"Video sam koliko je taj tim Srbije povezan i koliko je pobeda važna. To se prenosi i u NBA. Nema treninga koji može da zameni iskustvo igranja za nacionalni tim s velikim očekivanjima. Znao sam da će Pešić biti strog s njim, ali rekao sam mu da ga trenira još jače. To je bilo ključno iskustvo za Jovića", dodao je Spolstra.