B. BrezovacAtino, svaka čast za Obradovića! Ali, nije gorelo ni blizu kao u Beogradu...
Vreme čitanja: 6min | čet. 24.09.26. | 22:13
Željko se vratio na klupu Panatinaikosa i ubedljivo savladao Pariz, međutim pamtiće se više emocije koje su viđene u Grčkoj ili možda one koje su izostale
/Od izveštača Mozzart Sporta iz Atine/
Atina 24. septembar, pamtiće se kao veče kada se Željko Obradović vratio na mesto najvećih uspeha. Kralj Grčke je ponovo zaseo za "Zeleni tron" da pokuša da uradi ono što na filmski način nije uspeo u svom Partizanu kada je kročio 18. oktobra 2022. godine u Beogradsku arenu na utakmicu protiv Olimpije Milana u Evroligi. Tada je čitava Evropa brujala o potencijalnoj bajci koja se snima u glavnom gradu Srbije. Četiri godine kasnije, ta priča dobija svoj nastavak, ali ne onakak kakav se očekivao u Srbiji. Navijači Partizana su verovatno večeras bili prikovani za televizore i gledali doček Žoca u legendarnoj OAKA areni kako ulazi kao trener Panatinaikosa protiv Pariza koji je deklasiran rezultatom 91:72.
Izabrane vesti
Međutim, ovde rezultat pada u potpuno drugi plan. Pariz nije ni imao šansu protiv nadomoćnog Panatinaikosa, ovde je bila poenta u emociji. Koliko je sve nekako izgledalo drugačije u Atini nego što je to bilo u Beogradu tada...
Ta noć navijačima Partizan biće urezana u sećanju jer je Beogradska arena bila dupke puna. Prazno mesto nije moglo da se vidi. Gde god da se okrenete. Novinarska mesta su bila toliko pretrpana da je probijen svaki mogući kapacitet.
Ako vam je te noć pogled zalutao sa parketa na tribine, svuda ste mogli da vidite posebno pripremljene naptise i transparente, a kada je se zaorilo: "Obradović Željko", izgledalo je kao da će se dvorana srušiti od emocija.
Na kraju, Partizan je taj duel sredinom oktobra izgubio. Zapravo je počeo sezonu sa tri poraza, ali je kasnije bio nadomak fajnal-fora. Ispostaviće se da je to bila jedina filmska sezona Obradovića u Partizanu jer se sve pomračilo u novembru 2025. kada je otišao poražen. Onako kako nije zaslužio i onako kako nije smelo da se dogodi u najgorim košmarima.
Danas, kako je za Mozzart Sport istakao Dimitris Janakopulos, vratio se u Atinu jer je tako sudbina htela, ali... Nije to bilo to. Noć kada se Obradović vratio u Partizan i kada se vratio u Panatinaikos, jednostavno nije bila ista. Nije bilo te emocije, nije bilo tog naboja. Nije čak ni dvorana bila puna.
Daleko od toga da Željko Obradović nije dobio topao doček. Za to su se pobrinuli momci iz navijačke grupe "Gate 13". Kada se zaorilo ono njihovo melodično: "Obradoviiiiić, Oooobradović"... Zaista jeste bilo spektakularno... Na nekoliko minuta. Međutim kada je i to utihnulo, sve se nekako vratilo u normalnu, bez nekog osećaja da je pred nama utakmica koja će se pamiti.
Uostalom, činjenica da je iz Srbije došlo dve sportske redakcije sa čak sedam članova uz trenutno najpoznatiju srpsku sportsku fotografkinju, dovoljno govori koliko se o ovoj utakmici pričalo u Beogradu. Kao nešto što zaista mora da se isprati jer bi baš ovo mogao da bude Željkov prvi korak ka toliko čekanoj, destoj tituli šampiona Evrope.
Sam Obradović je hladnokrvno sa uzdignutom glavom odradio svoj karakterističan ulazak na parket dok se sve orilo oko njega. Nešto što se u Beogradu pretvorilo u događaj sam po sebi. Ovde je, ipak, falilo to nešto... Nešto što očigledno samo može da se dogodi u Beogradu.
Moramo biti iskreni i naglasiti da se nekoliko puta tokom utakmice lepo zaorilo sa tribina u Atini, ali ništa što bi moglo da se poredi sa onim periodom u Beogradu kada je izgledalo da Partizan gazi sve pred sobom. One sada već čuvene sezone.
Željko Obradović (©BC Panathinaikos)Kao što smo istakli, sama utakmica nije bila nešto o čemu bismo morali posebno da trošimo redove. Pariz se ovde samo zadesio, ekipa koja će biti upamćena po činjenici da je bila protivnik Panatinaikosa u prvom kolu. Vrlo brzo je postalo jasno da je Željko sastavio mašinu koja je pre svega domintna atletski što se videlo već posle nekoliko minuta kada je domaćin imao dvocifrenu prednost.
Čak i bez dva najbolja igrača u vidu Kendrika Nana i Najdžela Hejsa Dejvisa, nije se predugo postavljalo pitanje pobednika. Već u prvom kvartalu je Panatinaikos je imao dvocifrenu prednost, a u 13. minutu je bilo 16 razlike kada je na semaforu stajalo 36:19 što automatski znači da ste prošli svoje tikete jer Mozzart Relax nudi igru da kada bilo koja ekipa povede u bilo kom trenutku 16 razlike.
Doduše, ovde je Panatinaikos odradio svoj posao rutinski do kraja jer je sredinom treće deonice već bilo rešeno pa se samo čekalo koji će konačan rezultat biti.
Detalj iz dvorane u Atini (©BC Panathinaikos)Niko se posebno od igrača nije istakao, ali dvojica igrača koja su poveznica Željkovog Partizana i sada Željkovog Panatinaikosa su se vrlo lako snašli u sistemu koji su već znali. Matijas Lesor je radio ono što smo svi videli u Srbiji, igrao je sa puno energije i svaki zadatak je odradio sa najvećom mogućom željom. Slično možemo da konstatujemo i za Isaka Bongu koji se doduše nije istakao poenterski. To su bili Lesor (15 poena) i Silvan Fransisko (18 poena).
Pošto je završena utakmica koju su brojni navijači Partizana sigurno pratili, sada mogu da se okrenu svojoj ekipi koja će igrom slučaja u petak igrati svoju prvu utakmicu ove sezone. Sudbina je htela da to ponovo bude Olimpija Milano kao što je to bilo kada je Željko bio...
tagovi
Obaveštavaj me
Evroliga