Kad bi se sad završila NBA liga: Ko je MVP, ko ruki godine, ko najbolji šesti igrač...

Hoće li i kad će se nastaviti NBA liga i bilo koje drugo sportsko takmičenje? Na ovo pitanje teško je dati odgovor, jer je situacija s virusom korona u nekim zemljama sve teža i teža, a sigurno je da ćemo bez sporta biti barem do maja. Verovatno će pauza biti i duža, a pitanje je hoće li se neka takmičenja uopšte i nastaviti, odnosno završiti.

Glavni ljudi NBA lige i dalje insistiraju da će se sezona završiti na bilo koji način, ali dosta je pitanja oko svega, jer je Amerika postala bojno polje u borbi protiv COVID-19 koji bi na tu zemlju mogao da ostavi velike posledice zbog zdravstvenog sistema koji imaju. No, te stvari su za neke druge tekstove, a mi ćemo da pokušamo da ponudmo odgovor na pitanje ko bi dobio NBA nagrade kada bi se sezona sada proglasila završenom?

MVP: Janis Adetokunbo

Grčki košarkaš je jednostavno pokazao najviše ove sezone i to na konstantnom nivou. Njegove brojke čak su i narasle u odnosu na prošlu sezonu kada je prvi put osvojio MVP naslov. ove godine je odigrao 57 utakmica i postizao 29,6 poena uz 13,7 skokova, 5,8 asistencija te po jednu blokadu i osvojenu loptu. Uz sve to je popravio i šut za tri koji je sada na prihvatljivih 30,6% uz činjenicu da je povećao broj upućenih šuteva iz daljine. Prošle godine je pokušavao 2,8 trojki po meču, ove godine je na 4,8. A sve je to napravio igrajući tek 30,9 minuta po utakmici što je bilo moguće jer je Milvoki u velikom broju utakmica pitanje pobednika rešio dosta rano pa je trener Majk Budenholzer mogao da ga odmarati. Naravno da je Baksima važna samo NBA titula i da će sve ovo pasti u vodu ako Janis i ekipa ne budu mogli i u plej-ofu, ako do njega dođe, da pokažu ovakve partije, ali grčki košarkaš je pokazao veliku dominaciju ove sezone. A ne zaboravimo da mu je tek 25 godina.

U konkurenciji za MVP-a svakako su bili Lebron Džejms koji ima neverovatnu sezonu, ali ipak nije bio toliko konstantan kao Janis; Džejms Harden čiji je stil igre takav kakav jeste, ali je majstor na 34,4 poena po utakmici; te Luka Dončić koji je u prvom delu sezone izgledao kao najveći izazivač Adetokunbu, kasnije je malo pao, ali i dalje fascinira kako se taj momak snašao u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu.

RUKI GODINE – Dža Morant

Stvar je ovde prilično jasna – jedini koji je mogao da ugrozi Moranta u osvajanju ove nagrade je Zajon Vilijamson, ali on je jednostavno odigrao premalo utakmica. Činjenica je da je Zajon s 23,6 poena, 6,8 skokova, 2,2 asistencije po utakmici, ali i neverovatnom zrelošću u igri, nagovestio kako ćemo sledećih godina uživati u njegovim igrama, ali nemoguće mu je dati nagradu na osnovu samo 19 utakmica. Pogotovo kada Morant ovako dobro izgleda.

Kao što je to slučaj kod Zajona, i Dža se od prvih utakmica nametnuo kao ozbiljan NBA igrač. Nije bilo previše dečjih bolesti u njegovoj igri, odnosno nije morao da prolazi fazu prilagođavanja u mečevima protiv “velikih momaka“ već im je odmah pokazao kako je spreman da se nametne kao vođa ekipe. Razvio je neverovatno dobru saradnju sa Džerenom Džeksonom pa Memfis definitivno ne mora da brine oko budućnosti, a ni sadašnjost ne izgleda loše s obzirom da su u trenutku kada je liga prekinuta držali osmo mesto na Zapadu. Morant je u ovih 59 utakmica koje je odigrao bio na proseku od 17,6 poena uz za beka odličnih 49,1% šuta i 36,7% za tri. Uz to je imao i 6,9 asistencija i 3,5 skoka po utakmici. Neće dugo proći pre no što u Memfisu počnu da pričaju jesu li Morant i Džekson bolji tandem od Majka Konlija i Marka Gasola.

TRENER GODINE – Nik Nurs

Ovde je izbor bio najteži. Svi oni koji bi izabrali Majka Budenholzera bi imali pravo jer je Milvoki većim delom sezone izgledao nepobedivo, a verovatno je i puno onih koji bi glasali za Bilija Donovana i Erika Spelstru jer su Oklahoma i Majami izgledali mnogo bolje no šta smo to očekivali. Isto tako se može bez problema glasati i za Frenka Vogela jer je prilično dobro posložio Lejkerse. No, nama je Nik Nurs ipak pružio najviše.

Na ono što je pokazao u prvoj sezoni na klupi Toronta, a u osvajanju lige on odigrao i te kako važnu ulogu, samo je nadovezao odlično vođenje ove sezone. Ostao je bez Kavaja Leonarda i Denija Grina, ali to ga nije sprečavalo da Toronto igra jako dobru i efektnu košarku. Tokom sezone su Reptorsi imali puno problema s povredama, a Nursu to nije smetalo – iz igrača s klupe je izvlačio ono najbolje i kanadska ekipa se s razlogom nalazi u samom vrhu Istoka. Dodatni plus je činjenica da Toronto igra najraznovrsniju odbranu u ligi. Sada gotovo svaka NBA ekipa ima barem jednu opciju s igranjem zone, ali Toronto ih ima više, a nije neobično da Nurs tokom jedne četvrtine “izmiksujea“ nekoliko verzija. Sve funkcionišu i definitivno je NBA liga dobila jednog fantastičnog trenera.

NAJBOLJI ŠESTI IGRAČ – Denis Šreder

Lu Vilijams i Montrezl Harel su definitivno najbolji tandem lige s klupe i izabrati bilo koga od njih – s tim da je Harel ove sezone bio bolji od Vilijamsa – ne bi bila greška. Međutim, nemački plejmejker je nekako ostavio najbolji utisak. Oklahoma je jedno od prijatnijih iznenađenja lige, a Tander je igrao dobro bez obzira na prilično “tanku“ rotaciju kvalitetnih igrača. No, trener Bili Donovan je uspostavio igru u kojoj su uvek dva beka jaka s loptom u rukama na parketu, a to je donelo veoma brz i efektan ritam u igri.

Šreder je ranije u karijeri imao problema s uzimanjem pravih šuteva i često je “divljao“ na parketu, ali ove sezone je sazreo i izgleda odlično. Uspešno menja ritam igre kada uđe s klupe, odlično sarađuje i s Krisom Polom i Šej Gildžes-Aleksanderom, a njegova pik-end-rol igra s Nerlensom Noelom je školski primer kako uspešno kažnjavati protivničke odbrane jednostavnom akcijom. Šreder je na proseku od 19 poena, 4,1 asistencija i 3,7 skokova po utakmici i biće zanimljivo ko će ga ovog leta, ili kada već bude prelazni rok, uzeti i skupo platiti.

IGRAČ KOJI JE NAJVIŠE NAPREDOVAO – Devonte Grejem

Ovo je kategorija oko koje se svi NBA analitičari najviše spore jer je teško odrediti jasne kriterijume po kojima bi neko dobio ovu nagradu. Tako da ćete pronaći puno igrača koji se pominju u kontekstu ove nagrade, a svi oni koji bi je dali Bemu Adebaju, Brendonu Ingramu ili Džejsonu Tejtumu sigurno ne bi pogrešili.

Mi smo se se ipak odlučili za Grejema koji je napravio ne samo skok nego kvantni skok i od igrača za koga je lani malo ko čuo postao prvi igrač Šarlota s prosekom od 18,2 poena, 7,5 asistencija i 3,4 skoka po utakmici. Dosta, a podsećamo i na celu priču o ovom igraču i njegovom napretku:

NAJBOLJI ODBRAMBENI IGRAČ LIGE – Janis Adetokunbo

Mogli bismo opet da nagradu damo Rudiju Goberu koji je još jednom bio odličan, ali je u nekoliko utakmica i ove sezone pokazao da ne može da bude na parketu u važnim trenucima jer protivnici i te kako znaju da koriste njegovu sporost u nogama. Entoni Dejvis je napravio veliki iskorak u odbrambenom delu igre, ali ipak nije još na vrhunskom nivou dok je grčki košarkaš dominirao i na ovoj strani parketa. Nije Janis uvek čuvao najbolje protivničke igrače, ali je bio spreman da ih preuzme kadgod je trebalo, a zahvaljujući njegovoj igri nekakvog “libera“ u obrani, odnosno igrača koji će pomoći svim saigračima, protivnici su morali da menjaju svoj način igre. U našim predlozima za klađenje smo često pominjali kako centri i krilni centri protiv Milvokija po pravilu postižu manje poena i to isključivo zbog Janisove igre u odbrani kojoj se dobro priključuje Bruk Lopez. Kada protivnici moraju da menjaju igru zbog tebe, onda je to najveći dokaz da si vrhunski igrač.

PRVA PETORKA – Luka Dončić, Džejms Harden, Janis Adetokunbo, Lebron Džejms, Entoni Dejvis

Ovde se stvarno nema šta dodati i mislim da će svi izbori imati istu petorku. Tek treba naglasiti koliko su Lejkersi opasni – imati dva igrača u najboljoj petorci u ovakvoj konkurenciji je zaista fenomen. Samo ćemo još pomenuti statistiku ovih igrača:

Dončić – 28,7 poena, 9,3 skokova, 8,7 asistencija, 1,1 ukradena
Harden – 34,4 poena, 7,4 asistencija, 6,4 skoka, 1,7 ukradenih
Adetokunbo – 29,6 poena, 13,7 skokova, 5,8 asistencija, 1 ukradena, 1 blokada
Džejms – 25,7 poena, 10,6 asistencija, 7,9 skokova, 1,2 ukradene
Dejvis – 26,7 poena, 9,4 skoka, 3,1 asistencija, 2,4 blokade, 1,5 ukradenih

DRUGA PETORKA – Demian Lilard, Džimi Batler, Kavaj Lenard, Paskal Sijakam, Nikola Jokić

Lilard je, šta je neverovatno, još digao brojke ove sezone (28,9 poena, 7,8 asistencija i 4,3 skoka) te je najzaslužniji što se Portland definitivno nije raspao; Batler je napokon pronašao ekipu po svojoj meri i izgleda sjajno (20,2 poena, 6,6 skokova, 6,1 asistencija, 1,7 ukradenih), Kavaj (26,9 poena, 7,3 skokova, 5 asistenija, 1,8 ukradenih) nije u prvoj petorci samo zato što  u prvom delu sezone nije igrao na najvišem nivou; Sijakam (23,6 poena, 7,5 skokova, 3,6 asistenija, 1 ukradena) je pokazao da je spreman da bude franšizni igrač aktuelnih NBA prvaka; a Jokić (20,2 poena, 10,2 skokova, 6,9 asistencija, 1,2 ukradenih) je nakon nešto slabijeg ulaska u sezonu pokazao ono šta svi odavno znamo – reč je o jednom od najboljih centara na svetu.

TREĆA PETORKA – Kris Pol, Donovan Mičel, Kris Midlton, Džejson Tejtum, Bem Adebajo

Prvo par reči o onima koji nisu tu, a koje bi mnogi stavili unutra – brojke Treja Janga (29,6 poena, 9,3 asistencija, 4,3 skoka, 1,1 ukradena), Bredlija Bila (30,5 poena, 6,1 asistencija, 4,2 skoka, 1,2 ukradene) i Devina Bukera (26,3 poena, 6,6 asistencija, 4,2 skoka) jednostavno se ne mogu uzeti toliko u obzir jer su im ekipe dosta loše, a veliki deo njihovih partija s velikim brojem poena su došle kada bi ekipe već izgubile. Jeste da su ovo individualne nagrade, ali moramo i to uzeti u obzir. Od njih trojice poslednjg smo otpisali Bila, samo da napomenemo. Vestrbruk (27,5 poena, 8 skokova, 7 asistencija) je ipak većim delom sezone bio igrač manje u igri Hjustona. Tek je odlaskom Kapele došao na svoje i proigrao na vrhunskoj razini.

Puno je važnije pomenuti zašto smo se odlučili da preskočimo Džoela Embida (23,4 poena, 11,8 skokova, 3,1 asistencije, 1,3 blokade) – centar Filadelfije ima odličnu sezonu, ali nas Siksersi s ničim nisu oduševili, a u onim utakmicama kada je Embid bio povređen čak su i bolje izgledali nego s njim na parketu. S druge strane Adebajo (16,2 poena, 10,5 skokova, 5,1 asistencija, 1,3 blokada, 1,2 ukradenih) je pokazao kako moderan centar treba da igra i čovek je jedno od najprijatnijih iznenađenja lige pa je od nas dobio nagradu za sve šta je napravio. Svi oni koji bi stavili Embida umesto njega su takođe u pravu.

Ostali? Pol (17,7 poena, 6,8 asistencija, 4,9 skokova, 1,6 ukradenih) je odlučio svima da pokaže kako nije za staro gvožđe, a to je i uspeo u sjajnoj ekipi Oklahome. Uz sve ove brojke treba naglasiti da je on jedan od najboljih igrača u poslednjoj četvrtini utakmice. U tom delu igre se odlično snalazi i Donovan Mičel (24,2 poena, 4,4 skoka, 4,2 asistencija, 1 ukradena) koji je, uz Bojana Bogdanovića, jedina konstanta u igri Jute koja je četvrta ekipa na Zapadu. Mičel je ove sezone pokazao i veliki psihološki napredak pa ne uzima šuteve koje ne treba da uzima, ali je spreman uvek da potegne kada nikome drugome ne ide. Sve njegove brojke su bolje nego lani.

Oko Midltona (21,1 poen, 6,2 skokova, 4,1 asistencija) i Tejtuma (23,6 poena, 7,1 skokova, 2,9 asistencija, 1,4 ukradene) nismo imali nikakvih dilema. Midlton je drugi igrač najbolje ekipe lige i ako se sezona nastavi mogao bi da uđe u ekskluzivni 50-40-90 kluba (50% ukupnog šuta, 40% za tri, 90% slobodna bacanja – samo je osam igrača u istoriji NBA lige uspelo u tome), a Tejtum se oslobodio okova koje je Bostonu doneo Kajri Irving i na najboljem je putu da postane ono što smo očekivali – nova verzija Kevina Duranta. Definitivno najbolji igrač Bostona.

PIŠE: Emir Fulurija
(FOTO: © Reuters)