Anđušić: Niko kao Partizan pre 10 godina, poraz od Italije najteži u karijeri, ugledam se na Lengforda

Eksplodirao je Danilo Anđušić minule sezone u dresu Burga. Bio je najbolji strelac francuskog šampionata, drugi poenter Evrokupa, a dobre igre preneo je i u državni tim, gde je bio jedan od najboljih igrača reprezentacije Srbije tokom kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre. Kao nagrada je stigao poziv Monaka, koji će se kao aktuelni osvajač Evrokupa naredne sezone takmičiti i u Evroligi. Bivši košarkaš Partizana je sjajno počeo epizodu u novoj sredini, a nedavno je govorio i za portal BasketNews. Dotakao se brojnih tema, istakao da je Partizanova ekipa iz sezone 2011/12 jedna od najboljih u kojima je bio, da se ugleda na Amerikanca Kita Lengforda, kao i da mu je poraz od Italije na pomenutom kvalifikacionom turnir jako teško pao.

Subota, 19.00: (1,45) Barselona (15,0) Valenija (3,05)

Bivši igrač Hemofarma, Virtusa, Valjadolida, Bilbaa, Anvila, Parme, Uniksa i Igokee je tokom 12 godina karijere odigrao svega 25 utakmica u Evroligi (Partizan i Uniks). Sada se vraća na veliku scenu i to na najbolji mogući način. Na turniru u Pireju je ubacio 23 poena ekipi Peristerija i bio najzaslužniji za trijumf Kneževa, a onda se sjajno pokazao i protiv Olimpijakosa (brojao do 20). Kako stoje stvari, očekuje ga bitna uloga u ekipi Zvezdana Mitrovića.

Na početku intervjua je istakao da je uzbuđen zbog nove epizode u karijeri.

"Imamo potpuno nov tim i biće potrebno vreme da se bolje upoznamo. Uvek je zabavno kada dođete u novi tim, posebno na početku. Mislim da ćemo se dobro zabavljati ove godine i svi smo uzbuđeni".

Na debiju protiv Peristerija je odigrao odlično i pritom slavio.

"Igrali smo pripremni turnir protiv jakih ekipa, bio je to dobar ispit za sve. Odigrali smo sjajno protiv Peristerija. Svestan sam da prijateljske utakmice ne znače puno, ali kada dobiješ na debiju u novom timu, to je uvek dobra stvar. Drugog dana, igrali smo protiv Olimpijakosa, koji ima sjajan tim, sposoban da se bori na visokom nivou u Evroligi. I mi smo na tom nivou i bio je to dobar test za nas, da vidimo gde smo u ovom trenutku. Sama utakmica je pritom bila i lepa za gledanje. Na još puno stvari moramo da radimo. Imamo manje od mesec dana do početka sezone i postoji prostor za napredak. Igrali smo dobru košarku. Uvek je lepo igrati u Atini, posebno protiv tima kao što je Olimpijakos".

Koji su ciljevi Monaka u sezoni pred nama? Procene su da neće moći da se bori za plej-of elitnog takmičenja.

"Još je rano da pričamo o tome. Možda neki smatraju da ne možemo puno da napravimo jer smo novi u takmičenju, ali nikoga se ne bojimo. Spremni smo da izađemo na crtu, potučemo se i dobijemo što je više utakmica moguće. Nismo postavili cilj u Evroligi, poput plasmana u plej-of ili na Fajnal for. Jasno je ipak da želimo da napravimo dobar rezultat. Mislim da imamo dobru, takmičarski nastrojenu ekipu. Videćemo kako će se sezona razvijati, verujem da možemo da se borimo za Top 8. Nikad se ne zna".

Ne krije da se Monaku pridružio zbog trenera Mitrovića.

"Pre svega, došao sam ovde zbog trenera jer mi se dopada kako njegove ekipe igraju. Znao sam da mogu da se uklopim u sistem. Imamo atletski odličnu ekipu i želimo da igramo tvrdu odbranu, iako to nismo dosad pokazali. Da trčimo u tranziciji, postižemo lake poene, borimo se na ofanzivnom skoku. To će biti naš stil ove sezone."

Može li najbolji strelac francuskog prvenstva da nastavi da rešete u istom ritmu i u Evroligi?

"Ja samo radim svoj posao i spreman sam da uradim šta god da je timu potrebno. Nebitno da li je u pitanju francuska liga ili Evroliga. Dovoljno sam iskusan i znam da mogu da igram na tom nivou. Sa druge strane, najvažnije je kako ćemo igrati kao tim. Ne bojim se ničega. Igrao sam i ranije u Evroligi, možde ne u ulozi kojoj sam se nadao. Ali verujem da će ove godine biti drugačije".

Jedan od uzora mu je i sjajni američki strelac Kit Lengford.

"Puno je uzora, teško je izdvojiti jednog. Imao sam sreću da igram sa velikim brojem sjajnih igrača, ali i protiv njih. Prvo ime koje mi pada na pamet je Kit Lengford. Bio je najbolji strelac Evrolige u dva navrata, igrao sam sa njim i smatram ga jednim od najboljih jedan na jedan ofanzivnih igrača ikada. Znam ga i kao protivnika, ali kada sam dobio priliku da budem uz njega shvatio sam koliko je sjajan. I još uvek je, iako ima 38 godina. To je neverovatno!".

Danilo Anđušić u dersu Uniksa (Foto: MN Press)

Nije se snašao u Uniksu, u koji je stigao posle sjajnih rola u dresu Parme iz Perma. Ipak, pamti puno pozitivnih stvari iz Kazanja.

"Ništa nije bilo za zaborav. Osvrećem se samo na pozitivne stvari koje su mi se dogodile tokom karijere. Čak i u toj situaciji sam stekao puno iskustva, igrao sa sjajnim momcima. Loša je bilo što sam došao usred sezone i bilo je nezgodno prilagoditi se timu u kojem je već uspostavljen sistem. U početku sam se samo trudio da se uklopim i dam sve od sebe. Ponekad je bilo dobro, ponekad nisam puno igrao. Uloga mi nije bila iskristalisana, menjala se iz utakmice u utakmicu i možda je to bio problem, jer nisam znao šta me očekuje. Puno sam ipak naučio i bilo je to dobro iskustvo jer sam bio deo dobrog tima i nemam za čim da žalim".

Od tada je prilično napredovao, stasao kao igrač i dokazao da je spreman za velike stvari. Zahvalan je porodici koja je uvek bila uz njega, ali kako kaže, sam je najzaslužniji za uspehe.

"Zasluge idu mojoj porodici. Uvek me je podržavala, kroz dobro i zlo. Nikada nije odustajala od mene, kakve god da su bile okolnosti. Takođe, imao sam odličnu sistemsku podršku prethodnih godina, svi su radili ka istom cilju. Počevši od mojih individualnih trenera za snagu i kondiciju Zlatka Novkovića i Tihomira Marjanovića, kao i Gorana Vukovića, trenera za košarkaške veštine i razvoj. Moram da se zahvalim i mom psihologu Đorđu Koldžiću, naravno i agentu Gorjanu Radonjiću. Veliko hvala i Burgu, kao i trenerima Savu Vučeviću i Bobanu Savoviću koji su prepoznali za šta sam sposoban i dali mi priliku, što je dovelo do dve sjajne godine kako za mene, tako i za klub. Ukazali su mi šansu i dali mi slobodu da pokažem šta znam na terenu. Ipak, najveće zasluge pripisujem samom sebi. Kroz šta god da sam prolazio, odustajanje nije bila opcija. Uvek sam verovao u sebe i potencijal koji sam imao. Nisam odustajao, čak ni u teškim okolnostima. Verovao sam da mogu da igram na visokom nivou. Čekao sam pravi trenutak i mesto da to i pokažem. Dao sam sve od sebe kako bih došao dovde, ali ne nameravam da stanem. Verujem da me čeka još puno stvari".

Za Partizan je igrao u dva navrata, hoće li i treći put?

"To nikada nije isključeno. Partizan je moj klub, tim za koji navijam od malih nogu. Imao sam priliku da branim njegove boje i uvek će biti u mom srcu. Nikad se ne zna. Možda se jednog dana vratim".

Foto: MN Press

U sezoni 2011/12 igrao je sa Bogdanom Bogdanovićem, Vladimirom Lučićem, Miroslavom Raduljicom, Milanom Mačvanom, Davisom Bertansom, pa i Janom Veselim, Ejsiem Loom, Džejsom Gistom i Nikolom Pekovićem. Teško da je ikada bio deo neke bolje ekipe.

"Verovatno... Imali smo neka velika imena evropske košarke, ali i mlad, talentovan tim i bilo je zadovoljstvo igrati sa njima. Sada je još bolji osećaj kada pogledam kakvu smo ekipu imali. Bilo je neverovatno. Moram da pomenem i Bilbao, tamo sam igrao sa Mumbruom i Raulom Lopezom, legendama španske košarke. Bilo je sjajno, puno sam naučio od njih. Ne mogu da zaboravim ni reprezentaciju, gde sam igrao sa Teodosićem, Bjelicom, Raduljicom, Bogdanovićem. Bila je to sjajna ekipa. Imali smo neke od najboljih igrača u Evropi".

Kako gleda na povratak Željka Obradovića i veliki broj promena u Partizanu koje su se odigrale tokom leta?

"Mislim da je velika stvar. Kada je Obradović došao, znao sam da će uslediti dobre stvari: igrači, budžet, navijači, sve... Verovatno je najbolji trener u istoriji evropske košarke i drago mi je što se vratio u Partizan. Naravno, očekuje ga puno posla, ali on je pravi čovek za povratak Partizana u Evroligu, gde mu je i mesto. Nadam se da ću ih tu videti kroz godinu ili dve".

Dva njegova bivša kluba spadaju u red glavnih favorita za osvajanje Evrokupa, kome da je prednost?

"Partizan je favorit, jer navijam za njega i želim da ga vidim u Evroligi. Oba tima imaju sjajne ekipe, ali Partizan je prvi favorit. Bio sam deo oba tima, tako da će mi biti drago ko god da osvoji. Virtus ima sjajan tim, sa Teodosićem, Belinelijem i drugim iskusnim igračima koji su igrali na najvišem nivou. Biće interesantna sezona".

Od sutra prodaja karata za duel Partizan - Anadolu Efes: Novica Veličković – još jedan meč

Imao je važnu ulogu u reprezentaciji tokom kvalifikacionog turnira za Olimpijske igre. Nažalost, okončan je porazom od Italije u finalu, pa je Srbija ostala bez plasmana u Tokio. Bilo je i teških reči posle neuspeha, posebno od Nemanje Bjelice. Anđušić ističe da mu je poraz od Azura u dvorani Aleksandar Nikolić jedan od najtežih u karijeri.

"Svako ima svoja osećanja i u tom trenutku je bilo teško za sve nas. Možda smo rekli neke emotivne stvari koje su nam prve prošle kroz glavu. Bjelica se tako osećao i ja to poštujem. On je iskusan momak, sjajan igrač i u državnom timu je 15 godina. Ima pravo da kaže šta mu je na umu. Slažem se sa njim, velika je šteta za sve što se nismo kvalifikovali. Isto se osećam. Za mene lično, bio je to najteži poraz u karijeri. Velika su bila očekivanja od nas, svi su verovali, pa i mi sami, da ćemo otići na Olimpijske igre. Veliko iznenađenje i teško mi je još uvek da pričam o tome".

Kako vidi budućnost reprezentacije Srbije?

"Kalinić, ja, Bjelica i Teo smo možda malo ostarili, ali i dalje imamo mlade momke poput Vase, koji je verovatno jedan od najboljih igrača u Evroligi sada, Jokića, koji je MVP NBA lige, Petruševa, koji je sada u Efesu i mislim da će biti važan za reprezentaciju u budućnosti. Ti momci mogu da nose tim do mesta na kojem Srbija zaslužuje da bude. U narednih par godina, nadam se da Srbija neće morati da brine i da ćemo svi biti zdravi i spremni da igramo. U tom slučaju nema zime".

Nedavno je dobio drugo dete, a saigrač u novom klubu Leo Vesterman je insistirao da mu se prema srpskoj tradiciji pocepa majica.

"Jako cenim sve što se dogodilo. Bilo smo u Bormiju na trening kampu. Da vas ne lažem, bio sam daleko od porodice i bilo mi je teško jer takve trenutke želite da proživite sa njima. Sa druge strane, saigrači su mi pomogli da se ne osećam usamljeno. Posle treninga su priredili malo slavlje i dali mi poklon koji su svi potpisali. Sjajno smo se proveli. Takođe, ispoštovali su moju tradiciju i pocepali su mi majicu. Pogotovu Leo, jer poznaje srpsku kulturu. Jako sam zahvalan što ih imam za saigrače".