Andreas Zaglis: Reprezentativna košarka nikad jača, FIBA želi bolju strukturu klupskih takmičenja u Evropi

Evropska košarka se priprema za tronedeljno slavlje, počevši od prvih utakmica druge faze kvalifikacija za Mundobasket, koje će poslužiti kao zagrevanje za pet godina čekano Evropsko prvenstvo. Predstojeća kontinentalna smotra će se sa velikom pažnjom pratiti iz svih krajeva sveta, jer će na njoj učestvovati neke od najvećih zvezda svetske košarke.

"Imamo tri igrača iz All-NBA tima", rekao je generalni sekretar FIBA Andreas Zaglis govoreći za Eurohups. On je u opširnom intervjuu odgovarao na brojna pitanja, počev od predstojećeg Evrobasketa do Evrolige.

Asove poput Nikole Jokića, Janisa Adetokunba i Luke Dončića smo pratili u borbi za NBA prsten, a sada će sa jednakim ili većim žarom braniti boje svojih reprezentacija. Prema mnogima, predstojeća kontinentalna smotra biće najkvalitetnija do sada.

"Učešće svih tih vrhunskih igrača je sjajna vest za naš sport. Takmičenja ovog leta imaju dve jedinstvene karakteristike. Ovo su prvi kontinentalni kupovi novog kalendara inadamo se poslednje leto prilagođenog rasporeda zbog Kovida. Nismo bili zabrinuti da li će igrati najbolji. Znali smo, početkom prošle decenije, da više nije realna opcija da računamo na sve najbolje svakog leta. To je dovelo do novog kalendara koji je počeo 2017. posle Evrobasketa. Jedno leto za kontinentalna takmičenja, jedno za SP, jedno za Olimpijske igre. Sada sam već ubeđen, a i činjenice i izjave to pokazuju, da ova četvorogodišnja rotacija naših takmičenja čini ih jedinstvenim, ekskluzivnim i istinski atraktivnim za igrače da učestvuju. Juče sam na sastanku rekao da je ovo sjajno leto za košarku. I mogu da kažem da je reprezentativna košarka jača nego ikada", priča Zaglis.

Sve je veći broj evropskih igrača u NBA koji postaju globalne zvezde. To je i finansijski veoma značajno za određena tržišta na Starom kontinentu.

"Uvek smo imali vrhunske igrače, samo sada očekujemo značajno veći procenat. I ne pričamo samo o tri superstara koje pominjete (Jokić, Dončić, Adetokunbo). To je takođe finansijski mnogo značajno za određena tržišta. Razlika u onome što smo videli u Kini 2019. i što vidimo sada jeste da atraktivnost događaja privlači igrače i da sada vidimo veći procenat vrhunskih igrača. I da imamo globalne zvezde koji učestvuju u reprezentativnim akcijama, što nije nužno bio slučaj pre 10-15 godina. Imamo trojicu igrača iz prvog NBA tima. Naši partneri su, naravno, srećni. Teško je sada sve vrednovati na pravi način, jer se sve ovo ne događa u normalnom okruženju. Gledamo čašu ili polu-punu ili polu-praznu. Mi smo uveli stvarno moderan, novi pristup košarci koji je zaživeo istovremeno kad i globalna pandemija virusa i sa ratom na evropskom tlu koji ima i strašne finansijske posledice. Nije lako uračunati sve parametre".

Hamburg u retrovizoru, ispred Srbije pitanje - s kojih 12 na Grčku i Tursku?

FIBA prozori i kvalifikacije su približili navijače državnim timovima, jer imaju priliku češće da ih gledaju kod kuće.

"Ono što definitivno vidimo jeste da su se navijači približili svojim reprezentacijama, zahvaljujući regularnosti reprezentativnih utakmica, čak i ako nemamo sve igrače koji su mogli biti dostupni. Navijači imaju priliku da gledaju svoje reprezentacije u svojoj zemlji i to im daje apetit da ih još više prate tokom leta, počevši od pripremnih utakmica pa sve do glavnog turnira, bilo da prisustvuju događaju ili na TV-u. I to je slučaj ne samo u Evropi već svuda, u Azijskom kupu i u Američkom kupu, na kontinentu gde je košarkaška tradicija u odnosu na Evrobasket mnogo drugačija. Tako da verujemo u kvalitet kontinentalnih kupova i da četvorogodišnja rotacija donosi veću vrednost”.

Smatra da je glavni kvalitet predstojećeg Evrobasketa što veliki broj reprezentacije pretenduje na medalje.

"Sa novom generacijom zvezda, koju naravno predvodi All-NBA trio, novim ciklusom takmičenja, petogodišnjom pauzom od poslednjeg Evrobasketa i tradicionalnim moćnicima poput Španije koji su u prelaznom periodu, postoji mnogo kandidata za medalju i svi očekuju iznenađenja.Ovo je verovatno najotvoreniji Evrobasket jer je nivo igre svuda sve bolji. To je bilo retko do danas, ali neće biti ubuduće. Rekao bih da je veoma teško pamtiti otvoreniji Evrobasket po rezultatu i prognozama i sve to zbog ove kombinacije povećanog kvaliteta i otvorenosti. Sada smo to videli i imamo dokaze da prozori kvalifikacija pomažu „srednjoj klasi“ Evrope da se približi tradicionalnim košarkaškim silama."

FIBA prozori se sada smatraju redovnim delom takmičenja nacionalnih timova. Pre Evrobasketa, mnoge reprezentacije igraće i kvalifikacije za Svetsko prvenstvo ove nedelje. Tako će Nikola Jokić pre kontinentalne smotre ugostiti Janisa Adetokunba u ključnoj utakmici za učešće reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu 2023. koja nema nikakve veze sa Evrobasketom 2022. Kako je Zaglis istakao, to je bila i neophodnost koja se pokazala kao ispravna odluka.

"Premotaću na mart 2020. kada nismo bili sigurni da li će OI biti održane. MOK je odložio za 2021, a FIBA je, devet dana kasnije, napravila kalendar sve do 2023. Do sada su se ove odluke pokazale uspešnim. Ne samo zbog balona koje smo organizovali zajedno sa federacijama, već jer smo stavili interes sportista na prvo mesto. Razumeli smo da njihovo prisustvo mora da se optimizira, tako da su avgustovski prozori blizu Evrobasketa. Verujem da su reprezentacije koje učestvuju u kvalifikacijama za SP, završile pripreme. Sada je šoutajm. I za neke ključno vreme. Jer igraju za 2023. i 2024. Video sam izjave sportista koji su došli sada i videli dodatnu atraktivnost u tome da pomognu svojoj zemlji da igraju na SP i OI, ali da istovremeno pomognu i za Evrobasket. To nam omogućava zanimljivu kombinaciju tipičnog turnira gde ideš i igraš, sa zvaničnom utakmicom kod kuće. A sve su magnet za lokalne navijače, ne samo zato što je zanimljiv meč i što su sjajne ekipe, nego što su i poslednja podrška publike svojim igračima pred EP".

Mulaomerović odabrao 12 igrača za Evrobasket: Trojica iz NBA, naturalizovani Smit, Hezonja, Simon...

Igrači iz NBA prema pravilima koja su donešena s druge strane Atlantika mogu da budu na raspolaganju državnim timovima svega 28 dana tokom leta. Tako su mnogi preskočili julski prozor ili su poput Dončića uspeli da podele dane.

"Za ovo leto je sve bilo posebno zbog specijalnog broja takmičenja. Mogućnost NA igrača da nastupe je veoma balansirana i pokazala je, kao i leto 2021. sa kraćim NBA kalendarom da bi se stiglo za Olimpijske igre – snagu naših odnosa sa NBA. Ojačalo je i vezu između franšiza i federacija. To je povratna informacija koju dobijamo od NBA franšiza i federacija".

Smatra Zaglis da je 28 dana sasvim dovoljno.

"Mislim da su aranžmani za ovo leto izuzetni zbog velikog broja takmičenja koje smo imali - tri odvojena takmičarska dela, jul i avgust i Evrobasket. Što se tiče podele dana raspoloživosti, mislim da je to bilo veoma uravnoteženo rešenje. Na isti način na koji je leto 2021. pokazalo da mogu postojati takva rešenja sa skraćenim NBA kalendarom po kojem se sezona ne bi preklapala sa Olimpijskim igrama i veoma malim brojem utakmica koje bi se preklapale sa kvalifikacijama za Olimpijske igre. Dakle, dogovori napravljeni 2021. godine pokazuju snagu odnosa sa NBA, naše saradnje, a takođe i na nivou NBA franšiza sa nacionalnim savezima i ovo je povratna informacija koju dobijamo ne samo od saveza već i od NBA timova. Kao što sam mnogo puta rekao, to je pitanje strateškog usklađivanja i naš cilj je da razvijamo igru. U tom pogledu ima rešenja i u ovim okvirima za jedno izazvono leto kao ovo. Pravilo od 28 dana će i dalje važiti. To je dobro prihvaćeno i razumno pravilo koje će važiti i sledeće godine za Svetsko prvenstvo i smatram da je ojačalo naše odnose sa NBA”.

Takođe treba napomenuti da je jedan od uobičajenih tereta prošlosti, osiguranje koje su nacionalni savezi morali da plaćaju za učešće NBA igrača u nacionalnim timovima, sada uklonjeno opštom polisom osiguranja FIBA.

"Moj posao je da zaštitim zdravlje igrača i znate da imamo jedan od najvećih programa osiguranja na svetu što je velika investicija, a takođe tokom takmičenja pokušavamo da imamo sve bolje uslove. Postoji samo jedan slučaj u kojem NBA igrač nije osiguran, ako je slobodan igrač. Pokušavamo zajedno sa savezima da nađemo dobro rešenje za to pitanje. A u retkim slučajevima kada postoji istorija povreda, postoje dodatne naknade".

FIBA je odavno odlučila da svaka reprezentacija ima pravo da koristi jednog naturalizovanog igrača. Ovo pravilo su počeli da koriste brojne evropske selekcije kako bi pojačale igrački kadar (mahom se okreću igračima iz SAD). Tako je sve veći broj košarkaša koji dobijaju evropske pasoše bez ikakve stvarne veze sa državom za koju igraju.

"Proveo sam dosta vremena razmišljajući raspravljajući se i pregledavajući stotine slučajeva. Reprezentacija znači predstavljati svoju zemlju. Polazna tačka, ako pitate bilo koju federaciju, je sledeće: imate li pasoš te zemlje? Tada je uloga Međunarodne federacije da obezbedi ono što vi možda razumete kao takmičarski balans, sportski integritet, i da u isto vreme obezbedi da u izvesnoj meri postoje veze između igrača i zemlje koju predstavljaju. Problem je što mi kao FIBA imamo 212 članova, a to znači 212 različitih zakona o nacionalnosti. Izuzetno je teško dobiti pasoš u nekim zemljama, a postoje i druge zemlje u kojima je proces dobijanja pasoša mnogo lakši, pa je izuzetno teško napraviti pravilo koje može biti osnova za 212 različitih nacionalnosti. U nekim slučajevima ste državljanin ako ste rođeni u zemlji, u nekim slučajevima ste državljanin ako ste imali pretka jednu ili dve ili tri generacije iza, čak i ako nikada niste kročili u tu zemlju”.

Itudis predložio FIBA: Vreme je da reprezentacije registruju 14 igrača za jednu utakmicu

Ono što dodatno komplikuje stvari je činjenica da postoji ogromna proizvodnja igrača iz SAD koji mogu imati veze sa nekoliko zemalja i dobiti više od jednog pasoša.

"Imamo zemlju koja je izmislila naš sport, proizvodi svake godine ako ne hiljade, barem stotine igrača i neki od njih mogu da naprave razliku na određenim nivoima reprezentativne košarke. Takođe, ova zemlja ima, zbog svoje kulture i načina na koji je društvo izgrađeno, velika imigraciona prava i velike zajednice iz brojnih zemalja širom sveta. A zbog svog nasleđa, neki od njih imaju više pasoša. Tako da je izuzetno izazovan zadatak, mogu vam reći, uspostaviti ravnotežu”.

Zato FIBA ima veoma strog pristup prema 11 igrača na svakom spisku i prihvata nacionalne zakone za 12.

"Odgovor FIBA je uvek bio da bude veoma stroga prema 11 igrača. Naše standardno pravilo je jedno od najstrožijih i dobijamo mnogo pritužbi jer je to pravilo izgrađeno sa zahtevom da se pokaže pasoš pre navršenih 16 godina, ili da se predstave stvarne veze sa košarkom određene zemlje, ili njenog društva. To mnoge naše zemlje vide kao zaštitni mehanizam za one veće koje su uspostavile sisteme razvoja igrača. Najgori slučaj je kada igrač stekne državljanstvo nakon 16. godine i tu mogu da kažem da ima slučajeva u kojima su igrači izrazili želju da igraju za reprezentaciju i da preko mehanizama županije dobiju pasoš. Za prosečnog navijača, može izgledati kao da smo dali previše prostora u pravilu za ovog 12. igrača, ali ovaj razgovor vodimo pre muškog Evrobasketa i on ima mnogo veći uticaj na žensko takmičenje. Centralni odbor je o tome raspravljao mnogo puta i zaključio da je balans između strogog pravila 11 i pravila koje dozvoljava jednom naturalizovanom igraču, ispravan balans i nemamo nameru da menjamo pravila. Mislim da je pravo bilo koje federacije da iskoristi date mogućnosti. N akraju može da se vodi debata u svakom timu i svakom savezu kako bi se odlučilo koliko daleko će se ići. Voleo bih da razumete da su to odluke koje mogu da promene dinamiku košarkaške mape sveta preko noći i na veoma veštački način. Ovo je diskusija koju često vodim sa članovima naših skupština i u našim odborima".

Selektor grčke reprezentacije Dimitris Itudis nedavno je rekao da je vreme da reprezentacije na raspolaganju za utakmice imaju 14 igrača.

"To nije nova ideja, takođe je pokrenuta pre skoro 10 godina. Nemamo nameru da menjamo to pravilo. Na to se gleda kao na pravilo sa administrativnom ulogom, ali je takođe pravilo koje može da promeni dinamiku i ozbiljno utiče na konkurentnost. To može izgledati prirodno za trenera najvišeg nivoa koji je navikao na spisak od 16 ili 18 igrača i da ima mogućnost da samo za datu utakmicu odabere 12, ali na turniru od dve nedelje – imate 12 izabranih igrača i to je takođe deo lepote turnira. Istovremeno, to je nešto što odbacujemo ne zato što nam se ne sviđa, već i zato što ne postoje činjenice koje potvrđuju da treba da imate 14 igrača. Vreme korišćenja 13. ili 14. potencijalnog igrača biće minimalno. Na Evropskim prvenstvima između 2001. i 2017. 12. igrač nikada nije igrao duže od 3-4 minuta, dok 11. igrač ne više od pet minuta. Dakle, ne vidimo nijedan razlog za širenje spiskova. Nažalost, trener Itudis i ostali treneri će morati da donesu neke teške odluke u narednih nekoliko dana. I ne zaboravimo da ono što radimo u muškom sportu ima uticaj na svim nivoima.”

Zaglis ističe da je bilo zahteva i za skraćivanje spiskova.

"Imali smo zahteve za kraćim spiskovima i ispitali smo mogućnost smanjenja broja igrača. Ovo je takođe došlo u kontekstu Olimpijskih igara nakon dodavanja 3x3 turnira. Pristup MOK-a nije povećanje broja sportista. Međutim, to nije nešto što planiramo da implementiramo u bliskoj budućnosti. Koristio sam ovaj primer da vam kažem da su nas podaci ohrabrili i da idemo u drugom pravcu. Međutim, verujemo da je spisak od 12 igrača dobro pravilo i držaćemo ga se”.

Poslednji put je Evrobasket održan u jednoj zemlji 2013. godine (Slovenija). Od tada kontinentalna smotra ima nekoliko domaćina. Ovoga puta će to biti Nemačka, Češka, Italija i Gruzija.

"Mislim da je to uspešan model, ali nismo zatvorili vrata za zemlju koja bi želela da bude domaćin celog kontinentalnog takmičenja ili čak i Svetskog prvenstva. Svodi se na veličinu zemlje. Uostalom, ako se sećate tokom Mundobasketa u Kini, najmanji od osam gradova domaćina imao je 7,5 miliona stanovnika. Ali verujem da naš sport, osim u slučajevima kada je reč o ulaganju u novi objekat, ne zahteva velika infrastrukturna ulaganja. Naravno, ponosni smo na Gruziju i nasleđe Evrobasketa 22 sa novom arenom, ali to se retko traži. Glavna investicija u Evropsko prvenstvo je ulaganje u sam događaj koji je pristupačan za veliki broj zemalja. Današnja ekonomija više govori u prilog podeli odgovornosti, a istovremeno širenje košarke i nivo popularnosti našeg sporta govore u prilog širenju promocije našeg sporta. Mislim da je to prelepa distribucija uticaja koji sada imamo od Gruzije do Češke, Italije i Nemačke, sledeći put od Letonije do Finske i Kipra. Isto važi i za FIBA Svetsko prvenstvo u Japanu, Filipinima i Indoneziji. To je skupa gotovo 500.000.000 stanovnika. U svakom slučaju, želimo takmičenje koje će stvoriti sjajno iskustvo za igrače i još veće za navijače”.

NBA je partner FIBA u BAL-u (Košarkaška liga Afrike), ali Zaglis smatra da nije vreme da NBA bude deo FIBA takmičenja koja uključuju nacionalne timove. Razgovori sa Nacionalnom košarkaškom asocijacijom SAD su uglavnom fokusirani na klupska takmičenja.

"Znate da je partnerstvo između NBA i FIBA postalo šire i dublje u poslednjih nekoliko godina. Imamo veoma dobar balans u tome kako radimo u takmičenjima reprezentacija. Poslednjih godina, dok stalno razgovaramo o poboljšanju uslova učešća igrača za nacionalne saveze, ali i za NBA franšize u vreme kada plate rastu impresivnom brzinom, nije tajna da je većina naših razgovora bila usredsređena na oko klupskih takmičenja. FIBA ima strateški cilj da oblikuje međunarodna klupska takmičenja. BAL je bio na čelu ovih diskusija, u Interkontinentalnom kupu imamo šampiona Razvojne lige i više partnerstava se dešava oko Lige šampiona i federacija sa NBA Evropa. Sve ovo je čvrsta osnova i možemo izgraditi više projekata. Mislim da je ovo sada više deo diskusije nego komercijalni modeli takmičenja nacionalih timova. Ne zaboravimo i to da je promociji svih tih takmičenja doprineo i pozitivan stav NBA. Striktno na sudu, ne očekujte uskoro potpuno ujednačavanje pravilnika. Pravila FIBA i NBA su dostigla nivo u kojem postoji samo nekoliko velikih razlika, a neke od njih, poput veličine terena, udaljenosti linije za tri poena, možda nikada neće biti potpuno identične. Ono što ne smemo zaboraviti je da mi regulišemo jedan pravilnik za ceo svet od finala Svetskog prvenstva do juniorskih liga, dok NBA reguliše samo 30 arena".

Za razliku od NBA, NCAA se približava FIBA pravilima.

"Približavamo se, radimo na tome da se približimo, što bliže. Ali na kraju, to možda neće biti logistički moguće. Pretpostavljam da biste mogli da odete do nekog od terena u vašem komšiluku i videćete da je linija za tri poena na određenoj udaljenosti i shvatili da bi morali da je pomerite na desetinama miliona terena širom globalne košarkaške zajednice”.

Evroliga (privatna liga kao što je NBA) i FIBA ponovo razgovaraju nakon dugog perioda "hladnog rata", ali još nije došlo do promena u rasporedu koje je FIBA očekivala. Zaglis je istakao da bi voleo da zakopa ratnu sekiru, ali da bi se to desilo postoje specifični uslovi, bez obzira ko je predsednik Evrolige.

"Znate da smo bili veoma otvoreni za diskusiju i da smo bili jasni čemu globalna košarkaška porodica, ne samo FIBA, klubovi koji ne učestvuju u Evroligi, nacionalne lige i nacionalni savezi žele od ovih razgovora. Potrebno nam je poštovanje kalendara reprezentacije, potrebno je da imamo jedinstven pravilnik i da klubovi ne igraju po različitim varijacijama u četvrtak i nedelju. I nema sumnje da želimo bolju strukturu klupskih takmičenja u Evropi. Mislim da je ova tačka poslednja za koju smo spremni da sednemo i verovatno pregovaramo, ali prve dve tačke su fundamentalni elementi za ceo sistem. Nije moj stav da komentarišem interne diskusije u drugoj organizaciji i moramo da budemo veoma oprezni da ne iskažemo nepoštovanje prema bilo kojoj osobi ili organizaciji. To je uvek bio stav FIBA. Mogu vam reći da neizvesnost nije pomogla, dodatno je odložila napore da se dalje razvije inicijativa koju je FIBA preduzela prošle godine i da se svi dovedu za isti sto. Jednom kada mi klubovi ukažu na osobu ili osobe sa kojima možemo da razgovaramo i imamo nekoga sa druge strane stola sa kim možemo da imamo čvrst i snažan stisak ruke, FIBA, moje kolege i ja na svetskom i evropskom nivou, ćemo biti prvi koji će učestvovati u takvoj diskusiji", zaključio je generalni sekretar FIBA Andresa Zaglis.