Amerikanac koji je pisao knjigu o Jokiću: Navijao sam za vas u Parizu

Druženjem u kafiću Bukmarker unutar knjižare Delfi održana je u utorak uveče promocija knjige "Zašto tako ozbiljno" u izdavaštvu Lagune, koju je pisao američki novinar Majk Singer.

Promociji je prisustvovao veliki broj ljudi i medija, a uz Singera pričali su još Jokićev agent Miško Ražnatović i Nebojša Vavić, dugogodišnji prijatelj, kum i trener. Panelu je trebalo da prisustvuje i Nikolin otac Branislav, ali je on otkazan zbog zdravstvenih problema.
"Radio sam u denverskim novinama pet godina i shvatio sam da razumem samo delić toga ko je Nikola Jokić. Kada se javila prilika da napišem knjigu, bila je izuzetna prilika i čast da podelim više o Nikolinoj priči", počeo je Singer izlaganje.

Na pitanje moderatora i Singerovog saradnika u ovom projektu Marka Ljubomirovića šta je očekivao kada je počeo projekat, odgovorio je:
"Nisam znao šta da očekujem, nisam znao koliko su gostoljubivi ljudi iz Srbije. Ono što sam našao je zemlja koja žudi da proslavi možda najboljeg košarkaša koji je ponikao sa ovih prostora. Naišao sam na gostoljubivost na kojoj sam večno zahvalan".

Reč je zatim preuzeo Miško Ražnatović i prisetio se kako je prvi put čuo za Nikolu Jokića. Ukratko, čitao je statistiku u Sportskom žurnalu i posle jedne utakmice video je neverovatne Jokićeve brojke. Tada nije znao ko je Somborac, a posle drugog meča u kojem je statistika ponovo bila fenomenalna, tražio je od svojih saradnika da ga što pre potpišu.
"Najpre bih iskoristio priliku da se zahvalim Majku za ogroman trud koji je napravio za knjigu. Takođe, hvala mu za to što je ovde. Inače, kada sam drugi put video te frapantne brojke u Žurnalu, rekao sam ljudima da idu u Novi Sad i potpišu dečka. Sve se dešavalo u decembru, a Nikola je punio 18 godina u februaru. Po pravilima KSS oni su tada slobodni igrači i mogu da promene klub za propisano obeštećenje. Isto je iznosilo jako malo, oko 10.000 evra. Mi smo ponudili malo više, kako ne bismo čekali februar. Prilično laka operacija, pogotovo kada vidimo šta je rezultat svega toga. Večiti su se bili uključili u priču kada je maltene već sve bilo rešeno za transfer u Megu".

Istakao je važnost Nikolinog brata Strahinje u svemu što je urađeno tokom prethodnih godina.
"On je imao ključnu ulogu, uz Dejana Milojevića, za sve ono što se dešavalo do odlaska u SAD. Strahinja je najbolje znao svog brata, ja ga tada nisam znao. Strahinja je shvatao da bi odlazak u velike timove bio psihološki izazovan. Mega ne sputava igrače, Dejan Milojević i klub su ga pustili da se igra, nisu ga sputavali u momentima kada je sve nervirao, žmurilo se na jedno ili čak na oba oka na momente, ali sve se to isplatilo. Strahinja je bio taj koji je znao da je Mega za njega savršen spoj".

Nebojša Vavić je govorio o tome kakav je Nikola Jokić.
"Deo sam priče koju možemo da vratimo Nikoli bar delom za ono što radi za nas svih ovih godina. Prateći njegov rani život, rast i početak karijere, Nikolu sam upoznao kada je bio dečak, osmi razred. Već tada je bio visok, krupan i širokih ramena. Bio je tada samo brat Strahinje i Nemanje, bio je uvek u dobrom okruženju. Naša veza su u početku bili Strahinja i Nemanja. Tada je bilo teško da se predvidi da će postati ono što je danas. Ali, svi su videli da je ozbiljno talentovan i da ima veliki potencijal. Prva sezona u Denveru, kada je počeo da dobija minute, pokazala je da može i više. Da nije igrač za tri do pet minuta, nego za 30. Niko nije mogao da pretpostavi da će sve otići ovako daleko, samo je Strahinja verovao u sve to".

Priča se vratila na autora knjige - šta je to što je saznao novo o Jokiću dok je pisao knjigu i koju anegdotu sa putopisa pamti?
"Nisam znao koliko je lukav i strateški potkovan tokom celog detinjstva. Kada je Nikolin tata sedeo na tribinama, tokom utakmica kada je Nikola bio mali, kritikovao je njegovo izvođenje slobodnih bacanja. Pričao je da treba da šutira sa višim lukom, a on je tada bacao loptu pod svodove hale... On je uvek bio šaljivdžija, ali je isto tako sve shvatao ozbiljno. On voli da živi u tom srednjem prostoru, a ne znam iskreno u kom je on delu najviše vremena provodio. Knjiga ne bi bila ni izbliza temeljna, ni značajna bez Nebojšine, Miškove i Isidorove pomoći, kao i Marka koji me je vozio po Srbiji. Svi oni su mi dočarali sliku koju ne bih mogao da upotpunim da nije bilo njih. Nikoli sam učinio uslugu jer je podelio priču koju nikada verovatno sam ne bi ispričao".

Miško Ražnatović je zatim izneo svoje mišljenje o uticaju Dejana Milojevića.
"Generalno, treneri u Megi nemaju pritisak, kao ni Dejan koji je bio kamen temeljac. Kada je počeo da radi sa Nikolom i uočio sve te fizičke nedostatke, Dejan je rekao da će Nikola igrati 30 minuta u plej-ofu. Tada sam samo slegao ramenima jer nisam verovao u to. A, bio je u pravu. Na kraju smo svi imali maksimalno strpljenje pred njim, što je bilo značajno. Jedna od lepih stvari koje su mi se desile sa čitanjem knjige jeste podsećanje na neke stvari koje sam zaboravio. Bilo je detalja i događaja koje sam stvarno zaboravio. Nikola je imao momente da na tri-četiri meseca odluta, pa sam smišljao načine kako da ga pokrenemo. Uspeli smo da nađemo model da izazovemo reakciju, što je bilo i u njegovom i u interesu svih nas. Pokušavali smo na sve načine da ga vodimo u pravom smeru. Uveli smo psihološki razgovor sa igračima, koji oni i dalje koriste. Dejan je maestralno izbalansirao Nikolinu psihu i temperament, žao mi je što nije tu, da vidi ovo danas".

Kada se prvi put pojavila priča o mogućem Nikolinom odlasku u NBA, roditelji nisu bili sigurni da je to moguće...
"Ne mogu da kažem da je bilo nepoverenje porodice, jer vidite nesporni talenat, a opet fizikalije koje možda nisu u tom trenutku nivo NBA lige. Pričao sam mnogo puta sa Denveriom, čak ih i testirao, ali sam dobio jaku povratnu informaciju i to mi je dalo uverenje da će sve biti kako treba".

Nebojša Vavić je otkrio kako je raditi sa Jokićem?
"Jako sam uzbuđen zbog celog ovog događaja, prisećam se mnogih stvari. Sećam se i tog momenta, kada nas je Nikola terao da ga animiramo. Ključno je bilo Strahinjino poverenje, jer je on želeo da ga spremimo za Las Vegas, fokusirali smo se na fizički deo, na teretanu. Tada smo procenili da mu je to najpotrebnije, jer sve što je imalo veze sa loptom i taktikom bio je daleko ispred nas. Neću da treniram, je njegova rečenica koja bi nas razoružala. Ali, on nas je uvek ispoštovao. Veliki obim rada smo imali, radili smo jako. Otišao je u SAD i kolege tamo su bile oduševljene njegovim stanjem. Bilo nam je veliko zadovoljstvo, a meni i velika čast".

Reč je ponovo uzeo Majk Singer...
"Mnogo je bilo sastanaka u kafeu Hilton, mnogo noći razgovora o Nikolinoj karijeri, kako da se zadrži visok nivo motivacije... Moja pretpostavka da su Isidor, Vlada i Brana znali da je Nikola vredan ulaganja i da su u njemu videli nešto posebno. Bio je vredan ulaganja vremena i stvaranja. Nije sve bilo da su svi imali želju da sede sa njim i piju. Osnova koju sam našao ovde predstavljala je sve. Dala mi je motiv da zovem desetine ljudi u SAD, a kada je Nikola konačno pristao da sedne sa mnom, bilo je to zbog truda koji sam uložio i veza koje sam sklopio u Srbiji. Ljudi su me ovde prihvatili i pomogli mi".

Pozitivne su reakcije ljudi na knjigu...
"Najveća sumnja u to da li ću ovo ikada uspeti da pretvorim u nešto opipljivo, bilo je kada sam bio u video pozivu sa jednim od prvih trenera iz Kine. Marko je uspeo da spoji tri različite vremenske zone. Kao što rekoh ranije, ovo je bio projekat u kojem mi je bila potrebna pomoć svih. Nikola nikada ne bi sam ispričao svoju priču".

Ne krije Majk da mu je žao što su Igre u Parizu završene pošto je knjiga već ispisana?
"Kada sam pisao o Igrama iz 2016, postoji drugi nivo emocija kada predstavlja Srbiju u poređenju sa Denverom. Zato mi je jako bilo žao što nisam mogao da uključim jednu od najboljih utakmica u novijem dobu. Samo da znate, navijao sam za Srbiju".

Miško Ražnatović je rekao da ga je knjiga podsetila na mnoge stvari koje je zaboravio.
"Mislim da će Nikola reći još mnogo toga, postoji osnov da se piše i nastavak. Nisam saznao nešto preterano novo, ali sam se podsetio mnogih detalja i stvari koje sam zaboravio. Velika stvar. Bez ikakve dileme svi koji budu čitali ovu knjigu, moraće da daju veliki kredit autoru. Malo je autora koji su pisali knjigu o nekom, a da su dobili toliku opstrukciju od onog za koga se pisalo. Izdvojio je 23 minuta za razgovor o ovoj knjizi, a ako iz toga napravite materijal za 400 strana, onda svaka čast Majku".