Američki košarkaš ostao bez para u Crnoj Gori: Pet meseci ne primam platu, nemam za osnovne stvari

Priliv Amerikanac su regionalni sport je postao svakodnevnica, u svim ligama košarkaški klubovi imaju barem jednog, a vrlo često i nekoliko američkih internaciolaca, uglavnom potpuno anonimnih koji dolaze ovde u pokušaju da lansiraju karijere. Ništa drugačije nije ni u Crnoj Gori gde lokalni klubovi angažuju takve igrače na kratkotrajne ugovore, a sada nam stiže neverovatna priča koja je dospela čak i do nacionalne televizije Crne Gore.

Naime, u trominutnom prilogu na javnom servisu Crne Gore osvanula je priča Ilajdže Vilijamsa iz KK Dečić, momka o kome nema previše informacija na internetu, tačnije nema nikakvih, tek se na pojedinim izveštajima sa utakmcie pominje njegovo ime. Danas je međutim pomenuti momak u centru pažnje jer je prema njegovim rečima zarobljen u Podgorici jer nema para da se vrati u domovinu jer nije primio platu već pet meseci

"Moja situacija je veoma teška. Došao sam ovde sa drugim Amerikancem, Tilmanom, i jednostavno nismo dobili odmah novac ni za treninge. Nismo imali ono što nam treba, čak ni za opremu, a onda se Tilman i povredio i predsednik mu je rekao da neće da mu plaća više ugovor, odnosno da mu neće davati onoliko koliko piše u ugovoru, ali sada se to odužilo. On je morao da se vrati kući, otišao je, a ja sam ovde ostao i pet meseci nisam primao platu. To je vrlo teško", počeo je Vilijams, pa nastavio:

"Što se tiče mene, pošto je on imao tada 500 evra tada. Kažem, teško je pet meseci živeti sa 500 evra. Što se mene tiče. ja ne primam platu poslednjih pet meseci. Jednostavno nisam imao novca za osnovne stvari, čak ni za patike da kupim. Sada mi ponestaje i za hranu. Bukvalno sam morao da tražim 20 evra i tražio sam objašnjenje od uprave. Rekli su mi da će to biti sređeno, pa sad kad je završila sezona ću moći da se vratim kući, ali još ne mogu. Obećali su da će mi platiti moj put do kuće, ali nisu".

Amerikanac ističe da trenutno nema ni smeštaj.

"Ja jednostavno od moje plate nemam ništa. Nisam imao ni za život, a istekao mi je smeštaj. Čekam i dalje to, i slao sam poruke stalno i predsedniku kluba. On mi je prvo odgovarao da će mi poslati, ali onda me je blokirao. Čekam sad na konkretan odgovor, da mi kažu da li mogu da se vratim kući. U poslednja tri dana, nemam nikakavg odgovor. Znate kako, ovo je vrlo teška situacija. Ovo je za mene strana zemlja, ne govorim jezik, ne znam šta ću, a još nemam novca. Zaista je sve veoma teško. Pokušavam da mislim pozitivno i da kažem da sam blagosloven što sam u ovoj poziciji da sam mogao da pređem preko okeana da igram u drugoj zemlji da igram. Gledam pozitivno na stvari, pokušavam barem".

Sada mu najviše pomažu prijatelji iz Fudbalskog kluba Podgorica.

"Trenutno živim u Podgorici kod nekih mojih prijatelja iz fudbalskog kluba Podgorica. Oni su me ugostili, sjajni momci. Pomogli su mi, oni su mi sad kao porodica bukvalno. Ne samo da su mi pomogli, već su me i spasili, i oni pokušavaju da mi pomognu koliko god mogu. Ipak, sada bih zaista sve dao da mogu da se vratim kući. Naravno da me očekuju, svakog dana se čujem mojom babom i ona me zove da dođem i da gledamo zajedno mečeve Lejkersa, ali pokušavam da joj nekako objasnim, na mekši način, ovu moju situaciju. Nadam se da ću se što pre vratiti u Ameriku", istakao je Vilijams.

Pogledajte prilog.