Familija Lacio i hladnokrvna životinja koja stoji iza svega

Juventus štuca, Inter pokazuje nezrelost, a Lacio igra najbolji fudbal u Italiji i sve to naplaćuje sjajnim rezultatima.

Ekipa Simonea Inzagija je hit, ne samo italijanskog, već i evropskog fudbala. Dva puta su pobedili Juventus ove sezone sa po 3:1. Jednom su savladali Inter koji im je naneo poslednji poraz u sezoni, a to je bilo davnog 25. septembra prošle godine. Od tada Lacio ima 15 pobeda i četiri remija. Čak sedam puta su u tom periodu pobedili sa dva ili više golova razlike. Posle Atalante imaju najefikasniji napad u Seriji A, dali su čak devet golova više od Juventusa i igraju ubedljivo najlepši fudbal u ligi. Imaju i najboljeg strelca lige Ćira Imobilea koji je dao 26 gola na 24 utakmice i mogao bi da postane “kapokanonijere” sa najboljom sezonom u istoriji Serije A. Čak možda i da probije magičnu granicu od 40 golova u sezoni što nikad nikome nije pošlo za nogom. A imaju i najbolju odbranu sa samo 21 primljenim golom na 24 utakmice.

Sve to sa timom bez skupocenih pojačanja u koji je uloženo manje od 200.000.000 evra za kupovine igrača u prethodnih pet godina. Dakle, manje od 40.000.000 evra po sezoni. To su ulaganja na nivou klubova koji se ligama petice bore za Ligu Evrope, a ne za titulu. Istovremeno od prodaja igrača su zaradili oko 160.000.000 evra za pet godina što govori da nisu prodavali najbolje osim u slučajevima kada su igrači baš insistirali na odlascima poput Lukasa Bilje, Felipea Andersona, Keite Baldea ili Antonija Kandreve. Istina, odlazili su im i igrači bez obeštećenja poput Stefana de Fraja, ali to je bila retkost u eri domaćinskog poslovanja predsednika Klaudija Lotita.

Čovek koji je spasao Lacio bankrota 2004. godine je godinama unazad etiketiran kao škrtica koja ne želi da uloži u pojačanja i ne prati finansijsku trku sa ostalim rivalima. Ali, Lotito je zatekao kluba sa preko milijarde evra dugova i opredelio se da vraća dugovanja i da sa minimalnim ulaganjima postepeno diže klub i pravi rezultate. Lacio je osvajao poneko kup takmičenje ili Superkup, ali je i sa tim “mrvicama” klub koji je osvojio najviše trofeja otkako je pre osam godina počela hegemonija Juventusa. Ostali nisu osvajali ni te “mrvice”.

Lotito sada uživa. Šta god da bude do kraja, njegov Lacio je najepša priča italijanskog fudbala. Lepša čak i od Atalante.
“Izgovorio bih sada frazu koje sam se setio kada smo bili u krizi. Tada smo završili sezonu u kojoj smo imali prava na uspeh i počeli smo sezonu u kojoj smo imali obaveze da nešto uradimo. A to su različite stavri u fudbalu. Ključna tačka u ekipi je bila kada su svi počeli da shvataju da nema vraćanja nazad. Morao sam da uverim igrače da poštuju one koji njih poštuju i da se ponašaju kao pravi profesionalci i porodica”, kaže Lotito u intrevjuu za Mesađero.

Patron Lacio ističe da njegov tim ima ono što se kod Juventusa i intera ne vidi – duh zajedništva. U italiji se se na Juve gleda kao na korporaciju koja najboljom organizacijom i snagom kluba drži sve pod kontrolom. Na Inter se gleda kao na tim u kojem sve zavisi od čelične volje trenera Kontea da preobrati ekipu u pobednike. U Laciju pobede dolaze lako i prirodno kao produkt cele grupe.
“Najveća satisfakcija pobede nad Interom nisu ni poruke, ni pozivi koje sam dobio, već prizor u svlačionici posle meča. Ušao sam i video petoricu ili šestoricu igrača kako lete prema meni prepuni adrenalina. Vrištali su: Predsedniče, uradili smo šte ste rekli! Jete li videli šta smo im uradili? Vikali su kao ludaci. Tek posle toga sam se pozabivio mnogobrojnim pozivima i čestitkama. Istina je da mnogi ljudi koji nisu navijači Lacija sada navijaju za nas i nadaju se da ćemo srušiti Juventusov monopol. Mislim da imamo podršku svih onih koji nisu navijači Juventusa i Intera”, kaže Lotito.

Jedan od ključnih igrača ove sezone je srpski vezista Sergej Milinković Savić koji nije klonuo duhom nakon svih priča oo neuspelim transferima u neki veći klub i maksimalno se posvetio Laciju.
“Prezadovoljan sam kada čujem Sergeja kako priča o Laciju kao o porodici. Uvek smo ga dobro tretirali, povećavali mu ugovor i učinili da se oseća važnim. Svi zajedno rastemo”.

Lotito je često etiketiran kao apsolutista koji voli da se meša trenerima u posao i da kažnjava igrače. Često je zamerao trenerima što ne koriste skromna pojačanja koja je on dovodio.
“Zna se da u Laciju komandujem ja, ali najvažnija odluka je bila izabrati ljude kojima možete da verujete. Simone Inzagi je razumeo mnoge stvari koje očekuje od njega i napredovao je dosta. Shvatio je da mora da koristi sve igrače iz tima kako bi ostvario što bolji rezultat. Uradio je to ove sezone i rezultati su vidljivi. Sada se svi igrači osećaju bitnima. Znaju da će im trener pružiti šansu. To je bila prelomna tačka kod njega, prihvatio je neke rizike i promenio neka svoja verovanja. Odrastao je. A igrači daju sve za njega što je očigledno na terenu”.

Ponosan je na atmosferu u ekipi…
“Istina je da smo kao familija. Mnogi igrači su i privatno nerazdvojni. Zovu me i prepričavaju šale koje zbijaju jedni sa drugima. Veruju jedni drugima maksimalno. Uopšte nisu u fazonu “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane” i nema tog međusobnog rivaliteta. Takmiče se samo sa protivnicima. A to je velika zasluga Inzagijevih novih izbora”.

Priznaje i Lotito da je malo omekšao prema igračima.
“Prihvatio sam mnoge sugestije od strane igrača za stvari koje bi trebalo promeniti u klubu i trening centru. Zato i imam njihovo poverenje. U Laciju znaju da su zaštičćeni i da ćemo ja i klub uvek biti tu za njih. Znaju šta da očekuju. Znaju da oni za mene nisu objekti već ljudi i da neće igrati ako se ne budu ponašali dobro”.

Lotito ne pada u euforiju oko Skudeta. I dalje pokušava da ostane miran i racionalan.
“Igrači neka slave na terenu, navijači na tribinama, a ja ću raditi posao. Zapamntite, Klaudio Lotito je hladnokrvna životinja. Zovu me iz Milana, sa juga, mole me da osvojimo titulu… Ali ja sam čovek koji razmišlja o konkretnim stvarima, a ne snovima”.

(FOTO: reuters)