Otvoreno pismo anonimnog ABA sudije: Ko upravlja ligom i ko kontroliše arbitre?

Bura u ABA ligi se ne stišava. Ne nazire se kraj spora između sudija i čelnika regionalnog takmičenja, a posle nedavnog sastanka sa Evroligom otvorenim pismom oglasio se anonimni ABA sudija sa porukom direktno upućenom rukovodstvu takmičenja.

Saopštenje koje je stiglo sa mejl adrese Unije sudija prenosimo u celosti:
“Ko upravlja ligom, ko kontroliše sudije i ko će snositi odgovornost?

Dobar dan,

Ovo pismo pišem kao bivši sudija ABA lige i neko ko je dugi niz godina bio sastavni deo lige na više različitih pozicija.

Ostaću anoniman, ne zato što ne stojim iza svojih reči, već zato što želim da zaštitim sebe i svoju porodicu, dobro znajući kakvi odnosi danas vladaju u regionalnoj košarci i kakve posledice može snositi svako ko se usudi da javno govori o stvarima o kojima se godinama ćuti.

Zašto pišem ovo pismo?

Zato što mi je teško da gledam kako su gospodin Bokan, gospodin Mijailović i gospodin Tedeschi svojim odnosom prema sudijama, po mom mišljenju, doprineli ozbiljnom urušavanju ugleda i kvaliteta suđenja u ABA ligi.

ABA liga je tokom 25 godina iz svojih redova davala neke od najboljih evropskih sudija. Samo trenutno aktivne sudije Belošević, Pukl, Jovčić, Javor, Hordov, Nedović, Kardum i Koljenšić zajedno imaju čak 31 nastup na završnim turnirima Evrolige.

To je rezultat kojim bi se svaka ozbiljna liga ponosila. To su ljudi koje bi svaka ozbiljna organizacija pokušala da sačuva.

Umesto toga, rukovodstvo ABA lige nije uspelo, ili nije želelo, da postigne dogovor sa sudijama koje predstavljaju sam vrh evropskog suđenja.

Zatim je putem javnog konkursa, koji je više podsećao na potragu za dostavljačima za Glovo nego na izbor sudija jednog od najvažnijih regionalnih takmičenja, na listu dovelo gotovo anonimne sudije, među kojima, prema informacijama kojima raspolažem, ima i onih koji u sopstvenim državama nemaju status sudija najvišeg nacionalnog ranga.

Prema istim informacijama, pojedini kandidati nisu ispunili ni osnovne predsezonske kriterijume, uključujući test poznavanja Pravila igre i fizički test.

Postoje i navodi koji otvaraju ozbiljna pitanja o integritetu pojedinaca unutar novog sudijskog sistema, uključujući moguće veze sa sportskim klađenjem i prisustvo događajima koji su kasnije bili predmet disciplinskih postupaka. Takve informacije, ukoliko su tačne, zahtevaju nezavisnu proveru, a ne ćutanje.

Ipak, čini se da je za predsedništvo lige ovakvo stanje prihvatljivo.

Zašto?

Da li zato što bi dogovor sa najboljim sudijama značio priznanje da sudijska organizacija mora imati profesionalnu autonomiju, integritet i kriterijume koji ne zavise od interesa klubova i njihovih predsednika?

A upravo tu dolazimo do suštine problema.

Gospodin Bokan i gospodin Mijailović često govore da žele „poštenu ligu“.

Kao neko ko je godinama bio uključen u rad ABA lige, smatram legitimnim postaviti pitanje: da li su isti standardi poštenja važili i kada su njihovi klubovi osvajali titule?

Zašto se ne objave nezavisne stručne analize spornih situacija iz završnica prvenstava 2018, 2023. i 2025. godine?

Ako želimo poštenu ligu, onda ne mogu postojati „naše“ i „njihove“ sudijske greške.

Sudija ne može biti odličan kada njegova odluka odgovara jednom klubu, a nesposoban ili nepošten kada istom tom klubu odluka ne odgovara.

Posebno zabrinjavaju informacije o navodnim pritiscima na pojedine crnogorske sudije da prihvate angažman u ABA ligi, uz poruke da bi odbijanje moglo uticati na njihov status u nacionalnom takmičenju.

Ukoliko su takvi navodi tačni, kako očekivati nezavisnost sudije ako ljudi sa velikim uticajem u njegovom nacionalnom košarkaškom sistemu istovremeno imaju direktne interese u ABA ligi?

Razočaran sam i postupcima dela makedonskih sudija i pojedinaca iz sudijskih struktura, uključujući gospodina Milojevića.

U trenutku kada su njihove kolege odlučile da se bore za profesionalne principe i dostojanstvo sudijske organizacije, očekivao sam solidarnost i karakter.

Umesto toga, svako je svojim postupcima pokazao kakve su mu vrednosti i prioriteti.

Istorija ovog spora pokazaće ko je branio sudijsku profesiju, a ko je odlučio da prednost da sopstvenom položaju.

PRVE UTAKMICE POKAZALE SU OZBILJNE PROBLEME

Nismo morali dugo da čekamo.

Već prve utakmice nove sezone pokazale su koliko je opravdana zabrinutost za kvalitet sudijske liste.

U Čačku smo gledali suđenje koje je u pojedinim segmentima više podsećalo na amatersko takmičenje nego na ABA ligu.

Problemi su počeli od prvog sudijskog podbacivanja, nastavili se nizom spornih odluka, a videli smo čak i tehničku grešku evidentiranu pogrešnom igraču.

Posebno zabrinjavaju problemi sa poznavanjem Pravila igre i korišćenjem IRS sistema.

Predsednik Sudijske komisije, gospodin Perez, sedeo je pored IRS monitora i, koliko se moglo videti u televizijskom prenosu, lično intervenisao kako bi sprečio pregled situacije koji prema pravilima nije bio dozvoljen.

Postavlja se jednostavno pitanje:

Šta bi se dogodilo da gospodina Pereza nije bilo za zapisničkim stolom?

Odgovor smo možda dobili već u Novom Mestu, gde su sudije koristile IRS u situaciji u kojoj, prema mom tumačenju pravila, takav pregled nije bio dozvoljen, a zatim donele i odluku koju smatram pogrešnom.

Na utakmici Vienna – Cluj gledali smo novi niz ozbiljnih sudijskih propusta, dok je na utakmici Cedevita Olimpija – Cibona bilo gotovo nemoguće pobrojati sve sporne situacije.

Ne govorimo više o nekoliko pogrešnih procena kontakta, koraka ili faula.

Takve greške su normalne i događaju se svim sudijama.

Govorimo o ozbiljnim problemima sa poznavanjem i materijalnom primenom Pravila igre, procedurama i osnovnim standardima profesionalnog suđenja.

SUDIJSKE EKSPERTIZE - ČETIRI ILI 29 GREŠAKA?

Posebno pitanje predstavljaju sudijske ekspertize koje su, prema informacijama kojima raspolažem, klubovi zahtevali nakon utakmica Ilirije, Vienne i Crvene zvezde.

Postavlja se pitanje da li su te ekspertize zaista stručne i nezavisne ili su izrađene na način koji pre svega odgovara očekivanjima predsedništva ABA lige i gospodina Pereza.

Najbolji primer je utakmica Vienna – Cluj.

Prema informacijama kojima raspolažem, gospodin Perez je u analizi te utakmice evidentirao četiri sudijske greške i dvanaest ispravnih odluka.

Moja malenkost je, analizirajući istu utakmicu, evidentirala čak 29 sudijskih grešaka.

Dvadeset devet!

Naravno, spreman sam da svaku od tih situacija obrazložim konkretnim pravilom, snimkom i ispravnom odlukom.

Zato pozivam gospodina Pereza i Sudijsku komisiju da objave kompletnu ekspertizu i omoguće stručnoj javnosti da je uporedi sa drugim analizama.

Ako jedan analitičar evidentira četiri, a drugi 29 grešaka, onda postoje ozbiljna pitanja o kriterijumima, obuhvatu i objektivnosti analize.

Da li su klubovi zaista zadovoljni takvim sistemom kontrole i ocenjivanja?

Ili se sada zadovoljavaju ambicije pojedinaca koji se ponašaju kao da su samoproglašeni vlasnici ABA lige?

Posebno me zanima da li će gospodinu Mijailoviću i gospodinu Bokanu biti prihvatljivo da na utakmicama njihovih klubova bude napravljeno 29 sudijskih grešaka.

Hoće li i tada mirno prihvatiti zvaničnu ekspertizu koja evidentira samo četiri?

Hoće li i tada govoriti da je sistem odličan?

Ili će ponovo uslediti protesti, optužbe i zahtevi za odgovornost?

Gospodo, doći će i taj dan.

Tada ćemo videti da li ćete prema sudijama i Sudijskoj komisiji imati iste kriterijume koje danas podržavate.

Sudije ABA lige grešile su i prethodnih sezona.

Grešili su Belošević, Pukl, Javor, Hordov i svi ostali.

Ali greške su analizirane, evidentirane i sankcionisane. Za mnogo manje propuste sudije su dobijale ispodprosečne ocene i ostajale bez delegiranja.

Postojao je sistem odgovornosti.

Zato pitam Sudijsku komisiju:

Kakve su ocene dobile sudije na prvim utakmicama?

Da li su sve greške evidentirane i klasifikovane prema ranijim kriterijumima?

Hoće li biti posledica po delegiranja?

Ili sada važe neka nova pravila?

Kao neko ko je godinama radio u sudijskom sistemu ABA lige, ne sećam se da smo u prethodnih deset sezona već u nekoliko prvih utakmica videli ovakvu koncentraciju ozbiljnih sudijskih i proceduralnih propusta.

Ako sada za iste ili teže greške ne bude posledica, onda više ne govorimo samo o kvalitetu sudija, već i o kredibilitetu onih koji ih ocenjuju.

ZAŠTO KLUBOVI ĆUTE?

Posebno je zanimljivo posmatrati reakcije klubova i njihovih funkcionera.

Gde su sada protesti uz aut-liniju?

Zašto gospodin Užbinec i gospodin Tedeschi nisu reagovali na utakmici Cedevite na način na koji smo ih viđali u nekim prethodnim situacijama?

Da li su kriterijumi sada drugačiji zato što su podržali novi sistem?

Ne tvrdim da klubovi imaju instrukcije da ćute, ali razlika u njihovom ponašanju u odnosu na prethodne sezone zaslužuje objašnjenje.

Poznato je da između vodećih ljudi regionalnih klubova i kompanija postoje poslovni i institucionalni odnosi. Upravo zato bi ABA liga morala da uspostavi mehanizme koji isključuju svaki mogući sukob interesa.

Ne mogu da razumem ni ostale klubove koji se, prema informacijama koje dolaze iz košarkaških krugova, privatno ne slažu sa načinom upravljanja ligom, a javno podržavaju odluke tri najuticajnija kluba.

Zašto ćutite?

Zašto pristajete da interesi nekoliko pojedinaca budu važniji od interesa celog takmičenja?

Posebno se obraćam klubovima Dubai, Cluj, Vienna i Slovan.

Vi ulažete ozbiljan novac u ABA ligu. Plaćate učešće, putovanja, organizaciju, igrače i stručne štabove.

A šta dobijate zauzvrat?

Suđenje koje već na početku sezone otvara ozbiljna pitanja o kvalitetu, kriterijumima i poznavanju osnovnih procedura.

Da li ste to platili?

Da li ste platili da budete deo ozbiljnog regionalnog takmičenja ili eksperimenta sa sudijskom organizacijom?

Imate pravo da zahtevate najbolje sudije, transparentne ekspertize, jasne kriterijume i profesionalnu odgovornost.

Ako na ovakve probleme ne reagujete, svojim ćutanjem podržavate sistem čije posledice sutra mogu direktno pogoditi upravo vaše klubove.

Možda će i Cibona, nakon utakmice protiv Cedevite, ozbiljnije razmisliti o tome da li je sistem za koji je glasala zaista sistem kakav želi.

Prodaja ABA lige – prilika ili još jedna žrtva ličnih ambicija?

U medijima se pojavljuju i informacije o mogućoj kupovini ABA lige.

Možda je upravo promena vlasničke i upravljačke strukture jedno od racionalnih rešenja za izlazak iz sadašnje situacije.

Ozbiljan investitor, profesionalni menadžment, nezavisna sudijska organizacija i transparentna pravila mogli bi predstavljati novi početak za regionalnu košarku.

Međutim, poznavajući odnose unutar lige i ponašanje najuticajnijih pojedinaca, postoji bojazan da bi i takva prilika mogla postati talac ličnih ambicija.

Posebno mislim na gospodina Bokana i gospodina Mijailovića.

Stiče se utisak da su borba za uticaj, međusobni odnosi i potreba za kontrolom postali važniji od budućnosti takmičenja.

Da li su spremni da prihvate profesionalni sistem u kojem neće imati odlučujući uticaj na svaku važnu odluku?

Ili će, zbog sopstvenog ega i očuvanja pozicija, nastaviti da održavaju postojeće stanje bez obzira na posledice?

ABA liga ne sme biti privatno igralište dvojice ili trojice ljudi.

Nijedan predsednik kluba, bez obzira na finansijsku moć ili sportske rezultate, ne sme biti važniji od same lige.

Ako se zbog ličnih ambicija propusti mogućnost profesionalizacije i stabilizacije takmičenja, odgovornost će morati da snose oni koji su takve promene sprečavali.

Postoji jednostavno rešenje

Na kraju, moj predlog je vrlo jednostavan.

Sednite za sto sa sudijama koje su prošle sezone bile na ABA listi.

Postignite dogovor.

Vratite najbolje regionalne sudije na parket.

Time ABA liga može ponovo dobiti vrhunsko suđenje, a istovremeno izgraditi profesionalnu, kvalitetnu i potpuno nezavisnu sudijsku organizaciju na čelu sa gospodinom Perezom.

Ako je najveća zamerka prethodnom sudijskom sistemu bila nedovoljna nezavisnost, sada imate priliku da pokažete da zaista želite promene.

Nezavisan sistem.

Najbolje sudije.

Jasne kriterijume.

Jednaka pravila za sve.

Ako sudija ne sudi dobro, neće biti delegiran.

Jednostavno.

Njegovo ime, nacionalnost i odnosi sa klubovima ne smeju biti važni.

Važno mora biti samo jedno – kako sudi.

U narednom periodu nameravam da javno predstavim stručne analize pojedinih utakmica, sa konkretnim situacijama, pravilima i ispravnim odlukama.

Ne da bih rušio ABA ligu.

Upravo suprotno.

Da bi klubovi i javnost videli šta se zaista događa na terenu i koliko je važno da sudijska organizacija bude nezavisna od bilo čijeg uticaja.

ABA liga je previše važna za regionalnu košarku da bi postala poligon za lične sukobe, demonstraciju moći i zadovoljenje ega pojedinaca.

Ako klubovi dozvole da privatni interesi postanu važniji od interesa takmičenja, posledice neće snositi samo sudije.

Snosiće ih klubovi, igrači, treneri, navijači i na kraju sama liga.

A ako se ovakav pravac nastavi, možda će zaista doći vreme da se ozbiljno razgovara o novoj ABA ligi, organizaciji oslobođenoj ličnih sukoba, netransparentnih odnosa i uticaja koji opterećuju regionalnu košarku.

Na kraju, ovo nije pitanje ko je za Budućnost, Partizan, Cedevitu, Cibonu, Krku, Dubai ili bilo koji drugi klub.

Ovo je pitanje kakvu ABA ligu želimo.

Ligu u kojoj pravila važe jednako za sve.

Ligu u kojoj najbolje sudije sude najbolje utakmice.

Ligu u kojoj se sudije ocenjuju prema svom radu.

Ligu u kojoj nijedan predsednik kluba nije važniji od sistema.

I ligu u kojoj se profesionalizam ne kažnjava, već štiti.

Izbor je na klubovima.

A posledice tog izbora snosiće svi.

Srećno.

Bivši  član ABA lige”, stoji u saopštenju.