Tvrdo prizemljenje i Radonjićevo delikatno vaganje između realnih želja i velikih očekivanja

Nijedan poraz nije dobar. Pogotovo kada vas protivnik nadigra u svakom važnom košarkaškom elementu i praktično vam ne dozvoli da budete u igri za pobedu. Ipak, svaki trener reći će vam da poraz manje boli ako se iz istog nešto nauči.

To je Dejan Radonjić prvo poželeo svojim igračima dok je sumirao utiske na konferenciji za novinare. Crvena zvezda se nije dobro provela na gostovanju u Republici Srpskoj (75:68), prvoj od četiri stanice u periodu od nedelje do nedelje i poraz je nekima došao kao gorka pilula posle veličanstvene pobede u Tel Avivu pre tri dana.

Ipak, kako nikom u prilog nije išao visok let posle Makabija, tako ne treba ni bacati niz vodu sve one dobre stvari viđene protiv Splita, Fenerbahčea, a pogotovo Budućnosti i šestostrukog šampiona Evrope. Crvena zvezda se jeste tvrdo prizemljila, odigrala (neočekivano) loše i izgledala premoreno, slabo. Opet, vremena da odboli poraz od Igokee ima taman za toliko dok se ekipa vrati u Beograd, raspakuje torbe, prenoći i već sledećeg dana krene u pripremu utakmice protiv Žalgirisa.

Kritike Dejana Radonjića: Mekani, bez energije, koncentracije, previše grešaka... Ovo nismo mi

Evropska klupska košarka je takva, pogotovo kada se uz domaće (čitaj: regionalno) prvenstvo imate i Evroligu. Jednostavno nema vremena za razmišljanje o tome šta je bilo, već šta dolazi i kako da se što bezbolnije saniraju posledice. Još nije prošao ni prvi mesec nove sezone, a posle 16 dana iste Zvezda je odigrala pet utakmica. Do nedelje je očekuju još tri, pa će tako Igokea biti daleka prošlost već sledećeg ponedeljka… A ta stavka u koloni izgubljenih utakmica zaboraviće se ako se Zvezda podigne iz nokdauna i u sredu dobije Žalgiris protiv kojeg godinama unazad zna da odigra i dobro i loše.

U rotaciji sa trojicom rovitih i dvojicom igrači bez iskustva, teško je u kontinuitetu igrati košarku kakvu Radonjić želi. I to je istina. Poraz kao takav otvorio je pitanje da li Crvena zvezda ima plan B kada naiđe na taktiku sličnu onoj kojoj teži Dejan Radonjić, sa mnogo trčanja, agresije u odbrani i tranzicionih napada? Igokea je uhvatila favorizovanog takmaca na prepad i svežinu, pa napravila dobar rezultat. Da li je to samo trenutak Zvezdine slabosti ili realan problem pitanje je koje će dati vreme.

Uz sve probleme o kojima se toliko pisalo i pričalo, ove sezone u timu nema individualnog kvaliteta koji sa sobom nosi sigurne poene i predstavlja magnet za protivničke odbrane. Nikola Kalinić kao iskusni reprezentativac i klupski igrač iz krema evropske košarke jasno odskače, ali on nije igrač poput, na primer, Džordana Lojda koji je u duši čist košgeter. Od Kalinića dobijete ceo paket, ne samo haubicu kakva je Lojd bio prošle sezone, ili Bili Beron ranije. I pored velike potrošnje u ovih nekoliko sedmica on je uspeo da zadrži nivo. A dokle će tako moći u kontinuitetu pokazaće, opet, period koji dolazi.

Dejan Radonjić i košarkaši Crvene zvezde (©Star Sport)

S druge strane Nikola Ivanović posle najboljeg debitantskog nastupa u novijoj istoriji Crvene zvezde oscilira. Luka Mitrović, Nejt Volters i Stefan Lazarević su pozitivno iznenadili svojim igrama, ali oni su svi deo jednog kompleksnog sistema koji se okrenuo košarci drugačijoj od one kakvoj se težilo poslednjih sezona. Da li je ovaj tim spreman da se ravnopravno takmiči na dva fronta videće se u narednim mesecima, ne kroz uzorak od pet utakmica.

Kompletnom stručnom štabu verovatno je najvažnije da posle Laktaša nije bilo novih povreda. Lista rekonvalescenata umanjena je za Ostina Holinsa koji je tokom nekoliko dana oporavku delimično izgubio ritam. To znači da sada mora da nadoknadi deo onoga što je napravio – mada u napadačkom smislu to nije mnogo jer ga lopta nije slušala –, pa tek da grabi dalje ka željenoj formi. Isto je sa Ognjenom Dobrićem i Dejanom Davidovcem. Dobrić je van stroja bio praktično od kraja reprezentativnih obaveza u kvalifikacijama za Olimpijske igre i uz nekoliko prekida se oporavljao. Izgubio je dobar deo priprema što ga već u startu dovodi u nezgodnu poziciju naspram ostalih. Da je i dalje kratkog daha videlo se najbolje sinoć, jer je za 16 minuta na parketu bio bezopasan. Davidovac je od Minhena bio van stroja i mada je protiv Budućnosti izgledao solidno, često prvi utisak ume da zavara i dogodi se pad kao protiv Makabija gde je napadački ostao gotovo neupotrebljiv.

Tako nešto je očekivano kada se igrač vraća iz povrede. Svako na povredu i oporavak reaguje drugačije, a obično samo malo iskakanje iz šina u ovakvom ritmu ume značajno da poremeti igrača. Ne treba zaboraviti da su van stroja i dalje Majk Cirbes zbog korone, kapiten Branko Lazić koji kod sadašnjeg trenera igra drugačije nego kod ostalih, te Eron Vajt koga možda nećemo gledati do početka 2022. godine.

Holins se vratio, Lazić i Vajt se još čekaju (©Star Sport)

Do suštine se dolazi u momentu kada se podvuče crta. Potrebno je samo znati gde je granica i jasno obeležiti linije. U sadašnjem momentu Dejan Radonjić delikatno vaga između očekivanja i realnih želja, odnosno mogućnosti. U genetskom kodu prosečnog navijača urezana je potreba da velike pobede često preuveličava, dok neuspeh posluži kao taster za restart. I okretanje ploče posle čega dolaze kritike. I to je valjda normalna pojava kada si privržen jednom klubu. Jedna je perspektiva onih koji utakmice posmatraju sa tribina ili kraj malih ekrana, potpuno druga onih što svaku pobedu i poraz preživljavaju sa klupe ili na parketu.

Igokeina pobeda ne sme da se umanji ni za jedan procenat jer je Dragan Bajić savršeno pripremio utakmicu i utegao ekipu da izgleda kao da su se kvalitetom sastava uloge promenile. Isto tako Zvezda ne sme da beži od kritika, prvenstveno one koje mi ne čujemo i ne vidimo unutar svlačionice, jer samo tako može da se nauči lekcija i krene dalje.

Zvezda jeste odigrala vrhunsku utakmicu protiv Makabija i zatim razočarala navijače u Laktašima. I to je samo prva od ko zna koliko takvih situacija koje će se desiti u sezoni čiji je kraj osam meseci daleko. Ako igrači poslušaju trenera i vrate se košarci iz prošle sedmice, Igokea će doći kao dobra škola.