Stranci u svojoj kući

“Dobro je što su igrači iz Srbije u jednom delu bili veoma dobri, ali je bilo i nekih grešaka koje su ipak početničke“.

Malo koga je ostavio ravnodušnim Saša Obradović posle izjave o nastupu domaćih igrača u novom sunovratu Crvene zvezde. Njegove reči dobile su na težini (čitaj: gorčini) jer su upravo solidni minuti Zvezdine dece, Alekse Uskokovića i Ognjena Dobrića pre svih, bili verovatno jedina svetla tačka u moru pogrešnih odluka koje su crveno-bele dovele na korak do fenjera...

Prokletstvo drugog poluvremena! Zvezdina katastrofa, prokockanih 14 poena i osmi poraz u devet kola

Obradović je napravio grešku u koracima pričom o “početničkim greškama“ momaka od kojih je prvi morao da čeka dva i po meseca da bi mu se ukazala prava šansa i to samo zbog vanrednih okolnosti – odlaska Tejlora Ročestija i povrede Lengstona Hola – dok je drugi dobio ozbiljniju minutažu tek u poslednje dve utakmice. Najveću u prethodne dve godine u evropskim takmičenjima! Ako je čekanje na Uskokovićev ulazak u takmičarski ritam moglo da se podvede kao problem jake konkurencije ili želje da mladi plej ne izgori prerano, nikom i dalje nije jasno šta se to dešava sa Dobrićem kada se kamere ugase i zašto ne dobija veću ulogu godinama, iako iza sebe ima četiri evropske sezone i vuče crtu nekoga ko zna da rešava utakmice.

Teško je shvatiti Obradovićeve kritike. Suludo bi bilo kriviti Uskokovića zbog toga što su ga Maodo Lo i Pejton Siva direktno napadali u onoj dalekometnoj paljbi kada je utakmica, sada već po navici, počela da se okreće naopačke i izmiče Zvezdi iz ruku. Lo i Siva su koristili ono što im se ponudilo na drugoj strani i zajedno sa centrima su naterali mladog organizatora igre da se brže umori posle čega je na površinu isplivalo neiskustvo... Nije ni bilo neočekivano da preko njega stignu praktično sve one trojke koje su Albi utabale put do preokreta i četvrte uzastopne pobede.

Od "napadamo vrh Evrolige" do 16. mesta na tabeli

Neko bi možda rekao da je kao najmlađi igrač na parketu trebalo da izvuče poslednji atom snage i zadrži defanzivnu pribranost u minutima kada živci pucaju kao strune. Ali da bi se uopšte pričalo o tim stvarima, prvenstveno mora ima bar neko prethodno iskustvo. Da prođe ozbiljnu školu i nauči važne košarkaške lekcije. Ne samo teoriju, već i da dobije priliku da pogreši ili napravi nešto dobro u praksi. A on je do utakmice s Albom na parketu proveo sedam, manje-više nevažnih minuta za sam ishod utakmica protiv Efesa i Olimpijakosa, plus još četrdeset minuta protiv Primorske i FMP u Jadranskoj ligi. Druga je priča to što tek sa 21 godinom debituje u evropskim klupskim takmičenjima...

Aleksa Uskoković (©Star Sport)

Ako pogledamo širu sliku, od svih srpskih košarkaša na platnom spisku Zvezde samo su Dejan Davidovac i Marko Jagodić Kuridža dosad delimično nosili težinu Zvezdine igre na svojim leđima. Davidovac je protiv Albe bio van ritma, Jagodić Kuridža je nedostatak poena nadomestio skokom i asistencijama kojih je sinoć bilo iznenađujuće više, s obzirom da na parketu nije bilo prvog organizatora igre...

Obradović kratko: Moramo da vidimo gde smo grešili i podignemo ekipu

Ognjen Kuzmić je igrao samo kada je to bilo nužno iliti kada je Džoni O’Brajant bio u problemu sa ličnim greškama i nije mogao da pruži mnogo. Branko Lazić i Marko Simonović nisu protiv nemačkog šampiona imali minute da bi nešto značajno uradili, a i njihove uloge su prilično jasno upakovane. Boriša Simanić je za deset minuta na parketu, odnosno u prvoj evropskoj utakmici posle dva meseca ostao na onom jednom pogotku s distance za tada maksimalnih 55:41 u trećoj četvrtini, ali se i to brzo obrisalo... Aleksa Radanov uopšte i ne igra...

Ako su Obradovićeve reči zaista bile upućene Uskokoviću i(li) Dobriću, što negde pokazuje pogled na učinak ostalih, bile su suvišne i nepotrebne... Na kraju dana, malo koga interesuje to što je Džordan Lojd ubacio 21 poen iako je prvi šut iz igre pogodio u 30. minutu, što je Džoni O’Brajant povremeno odavao utisak čoveka podređenog timu ili što je Kori Volden bio pokretačka snaga ekipe i dao joj voljni momenat u prvom poluvremenu. Svima su na trenutak zaiskrile oči zbog Uskokovića i Dobrića, odnosno minuta kada su s njima na parketu istovremeno bili još Simanić i Kuzmić. To je slika koju bi verovatno mnogi potpisali da gledaju što češće u budućnosti. Ne ekipu sa sedam – uskoro možda i više – stranaca i domaćim košarkaškima koji su tu samo da popune broj...

Ognjen Dobrić (©Star Sport)

Naopaka su vremena došla za Crvenu zvezdu. Od gotovo zastrašujuće euforije nastale posle Obradovićeve isplate obeštećenja Monaku kako bi se preselio na Mali Kalemegdan, do trenutka kada je uknjižen osmi poraz u devet prethodnih rundi prošlo je samo šest meseci. Od najveće uzdanice navijačke baze i nekog u koga je ista gledala kao u jedinog, legitimnog naslednika Dejana Radonjića došao je, najviše sopstvenom krivicom, Obradović u poziciju da bude etiketiran kao trener Zvezde sa najslabijim rezultatima u Evroligi.

Niko naravno ne kaže da možda u februaru neće sve da se okrene za 180 stepeni u Zvezdinu korist, ali sve je manje takvih, tvrdokornih optimista. A vreme samo leti.

Još jedan podatak za kraj – legendarni Aito Garsija Reneses kao trener Albe gotovo redovno koristi čak petoricu igrača rodom iz Berlina...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (@nikolaS_msport)