Savić: Duda me je maltene iz Druge lige zvao u reprezentaciju, godinu kasnije sam osvojio svetsko zlato

Dušan Ivković je sa Jugoslavijom osvajao Evropu i svet. U gotovo svakom klubu u kojem je radio, dopunjavao je nisku trofeja. Jedini je stručnjak u istoriji koji je podizao pehare u pet najvrednijih takmičenja: Kupu šampiona (pod kapom FIBA), Evroligi, Kupu pobedika kupova (Kupu Saporte), Evrokupu i FIBA Kupu Radivoja Koraća. Bio je šampion kontinenta i planete, a osvojio je i olimpijsko medalju (srebro).

Ipak, "dodatna vrednost" jedne neverovatne karijere je Dudin prefinjen osećaj za talente nadgrađen hrabrošću da im pruži pravu šansu ne na lokalnoj, već na najvećim pozornicama, što potvrđuje i niz imena koji su upravo uz njega na klupi napravili prve džinovske korake ka košarkaškom sazveđu.

"Dudin odlazak je nemerljiv gubitak za celokupnu košarku", kaže za Mozzart Sport Zoran Savić, sportski direktor Partizana i jedan od nekadašnjih “klinaca” koje je Ivković gurnuo u prvi red praktično odmah pošto je kročio na veliku scenu,

"Ako se ne varam, mesec dana pošto sam iz Čelika stigao u Jugoplastiku (današnji Split) Duda me je stavio na širi spisak. Znate li šta to znači? Igrač iz tadašnje Druge lige! Godinu dana kasnije sam bio član reprezentacije koja je osvojila svetsko zlato".

Dok se priseća tih zlatnih momenata jugoslovenske košarke, ne zaboravlja ni one teške, možda i najteže.

"Kao svetski i evropski šampioni, zbog sankcija nismo mogli da igramo na Olimpijskim igrama, niti kasnije da branimo ta dva zlata. I to se dešavalo u našim najboljim košarkaškim godinama. Nije bilo ni malo lako. Ali upravo zahvaljujući Dudi koji je u to vreme sa prijateljima iz Grčke uspevao da održava pripreme i da organizuje prijateljske utakmice, izgurali smo turoban period. Kad se setim kako smo se sve dovijali da se sastanemo..."

Kad je Duda oživeo srpsku košarku: Želeo je da ima moć, da se pita za sve

Kruna neizmernog truda stigla je na Evropskom prvenstvu u Atini 1995. godine, u holivudskom povratku naše reprezentacije na evropski tron koji je tada za sve nas bio i ostaće veći i vredniji nego bilo koji svetski i olimpijski, kada je bukvalno cela Srbija, prvi i jedini put izašla na ulice da se nakloni nekim sportskim velikanima.

"Uh", uzdah, pa stanka Savića dok premotava film iz 1995. koji počinje pre sletanja na atinski areodorom.

"Setite se kvalifikacija na koje smo otišli praktično bez bilo kakvih priprema. Imali smo zaista sjajnu generaciju, ali i veliki pritisak. Svi su očekivali od nas samo zlato. A Duda je sve to znao šmekerski da hendluje, od prvog do poslednjeg dana. Evo i sada, kada se prisetim, deluje mi nestvarno, iako sam bio deo tog uspeha. Duda je imao neverovatan dar da u najtežim trenucima bude najjači, da kroz sve to prođe sa fantastičnim stilom i elegancijom. Jednostavno bio je šmekerčina".

Prisetio se Savić i 2008. kada se Ivković vratio na kormilo reprezentacije da je izbavi iz rezultatskog potopa...

"Često je išao težim putem, ka ogromnim izazovima od kojih su mnogi bežali, kao što su bežali od selektorske klupe i te 2008. godine. I ponovo je gurnuo klince u vatru. I ponovo je stigao veliki rezultat. Pa, pogledajte CSKA. Tačno, bio je veliki ruski klub i pre njegovog dolaska. Ali i klub sa problemima koji nije smatran gigantom u Evropi, jer su stari dani slave bili decenijama iza. Ali on je prihvatio poziv, postavio je neverovatno čvrsto temelje i sistem na kojima moskovski klub i danas gradi uspehe. Ne moram da ponavljam koliko je uradio za Olimpijakos. Ali, da se vratim na Srbiju i Jugoslaviju. Naša košarka, bez obzira na amplitude, za izuzetno izuzetno visok rejting u svetu, veliku zahvalnost duguje Dušanu Dudi Ivkoviću", završio je Savić.