Poslednji ples Sonje Vasić: Celo leto smo imale lične borbe, ali nismo želele da odustanemo

(od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Tokija)

Bila je jača od svih prepreka. Borila se sa povredama, pomerala svake godine granice bola. Pružala je vrhunske partije, motivisala devojčice da krenu njenim stopama. Učinila je košarku boljom, obeležila je jednu epohu, a danas je zvanično odsvirala kraj. Jedna od najboljih svetskih i evropskih igračica Sonja Vasić odigrala je poslednju utakmicu u igračkoj karijeri.

Iako nije mnogo prošlo od poslednjeg zvižduka sudije, već je jasno koliko će košarci nedostajati igračica poput nje. Srbija u istom trenutku ostaje bez vodećeg tandema, jer je zajedno sa Sonjom sa reprezentativne pozornice sišla i Jelena Bruks.

„Sigurno da je na neki način veličina ovog tima što je njih deset od jutros samo gledalo mene i Jelenu. Bio je ovo jedan emotivan dan, možda je u nekom trenutku i pogrešno usmerio naše emocije što se tiče utakmice. Ali, mislim da to i govori o ovom timu“, počela je izlaganje Sonja Vasić posle poraza od Francuske u duelu za olimpijsku bronzu. „Nismo završili ono što smo se nadali da ćemo, nismo uspeli da donesmo Srbiji još jednu medalju za ovu generaciju. Ali, na kraju, to je to. Ostaje nešto mnogo veće od tih medalja koje smo osvajali. Pokazali smo da se ženska košarka igra i u Srbiji, da smo godinama predstavljali na najbolji mogući način. I da imamo to nešto više, što će, nadam se, ostati u amanet i sada kad prestajem da igram, a to su odnosi sa svim ljudima ovde i drugarstvo koje imam sa njima. U ovom trenutku sigurno da ostaje žal, ali ja se nadam da ću se na neke duge staze, sa osmehom i sa ponosom vraćati na sve što smo uradile za žensku košarku svih ovih godina“.

Sonja je nekoliko meseci ranije saopštila odluku o kraju karijere i nijednog trenutka u nju nije posumnjala. 

„Veoma mirna sam sa sobom zbog ove odluke zato što nema za čime da žalim. Ako sam kao dete uvek osećala da će mi možda u profesionalnoj karijeri, koliko god da sam se ostvarila, ostajati žal za uspesima sa Srbijom, mislim da smo to nadomestile poslednjih godina na najbolji način. Verujem da su oni koji su nas istinski pratili ako ekipu, videli koliko smo mi sa žarom, emocijama i borbenošću uvek predstavljale Srbiju, da znaju šta to znači za nas, ma kakve da smo sezone imale, bile povređene, imale lične probleme ili ne, za nas je nacionalni dres bio nešto posebno. Samim tim i odnosi koje imamo ekipi su nešto drugačije za nas. Tako da, nemam za čime da žalim“.

Medalja na oproštaju joj je za malo izmakla. Ostaće na četiri osvojena odličja u dresu Srbije.

„Ja sam sad veoma tužna, svi znamo da je biti četvrti na nekom takmičenju nešto najgore. Ali, dobro, na duge staze, da se malo i našalimo, ostavile smo da u Parizu druge generacije nadoknade ono što mi sada ovde nismo uspele“.

Na kraju meča je na sred terena okupila saigračice jer je osetila da treba da da završnu reč. 

„Mislim da je ovo jedan od retkih trenutaka kada ja manje plačem od njih. Stvarno verujem da nema čega da nas je sramota. Mislim da smo izvojevala i ogromne lične bitke tokom celog leta. Svaka od nas je imala neke sopstvene borbe. Pa onda koliko smo mi meseci provele ovde, koliko je bilo momenata kada je nekoj od nas prolazilo kroz glavu da odustane, a nismo. Bilo da je to bila lična ili timska odluka, uvek smo se vraćale. Mislim da ova današnja utakmica nas ne definiše kao ekipu, niti bilo koju od nas kao igračice. Mislim da smo izašle kao pobednice tokom celog ovog leta iz svega što smo prošle. Ma koliko da smo tužne i ma koliko da sam lično tužna, ja sam ponosna. Za mene je bila velika čast da budem deo ove ekipe i da sa takvim osobama delim svlačionicu, a onda i teren“.

Sonju po povratku u Srbiju čeka početak nekog novog života.

„Da probam prvo da budem malo odmorna za promenu. Mislim da će mi biti potrebno nekoliko meseci da dođem sebi posle celog ovog leta, s obzirom na to da je išlo turbulentno, od najvećih visina do najvećih padova. Ali, mislim da će mi najteže biti kada se one opet skupe i kada budu igrale, a ja to budem gledala sa strane. Mislim da su one svesne da neće imati veću podršku od Jelene, mene... i ko god još da se povuče. Da samo mi koje smo prošle sve ovo sa njima, možemo da znamo koliko to njima znači, da ih na pravi način podržavamo i da smo uvek uz njih“.

Reka emocija, suze za kraj i poruka Sonji i Jeleni: Svaka čast, uživanje je bilo igrati sa vama

Jelena i Sonja su zajedno stavile tačku na priču koja je počela još dok su bile devojčice.

„Definitivno danas je bila borba da ne kažeš što misliš, da se prećutno razumeš. Jelena i ja igramo 20 godina zajedno, bile smo na terenu zajedno na svim našim najvećim uspesima. To su neki odnosi koje teren defiše. Nema nikakve veze ni prijteljstvo ni drugarstvo, ne postoji osoba sa kojom je meni lakše igrati nego sa njom. Žao mi je što joj kao kapitenu nismo doneli i ovu olimpijsku medalju. Definitivno znamo da je u svakom uspehu Srbije ona tu bila prisutna, mislim da će biti vodeće ime, uz nekoliko nas, koje će ostati kada se budemo prisećali ove generacije. Za mene zaista nešto posebno da smo prošle to od 12 godine do sada, nas dve. A dosta ovde igračica, da smo bukvalno od devojčuraka stasale uz jednu kvalitetnu seniorsku ekipu, a onda postale i šampionke u više navrata“.

Na početku košarkaškog puta, nisu mogle ni da sanjaju da će ostvariti ovakve rezultate.

„Iskreno, za mene je samo otići na Olimpijske igre bila nemoguća misija. Nisam se usuđivala da sanjam, jer je delovalo nerealno. Tek kada dođeš do tih nekih visina postaneš svestan da je to izvodljivo. U tim mlađim kategorijama, ma koliko da smo bili dobri, smatrala sam da je to to. Što si postigao u klubu ili u mlađim kategorijama, da su to neki najdalji mogući uspesi. Ali, eto... Meni je stvarno bila čast što smo Srbiju vratili na košarkšaku mapu sveta i što smo je uvek predstavljale na pravi način. Možda to nije bilo uvek sa najboljim rezultatima, nažalost. Nekada smo morale da priznamo da je taj dan neko drugi bio bolji od nas. Ali, verujem da retko kada se moglo reći da smo mi izašle na teren, a da svaka od nas nije dala sve od sebe“, zaključila je Sonja Vasić.