Ovako je Jokić govorio pre Denvera i NBA lige: Kad sam došao u Megu nisam mogao da uradim deset sklekova...

Sad je lako, zna ga ceo svet. I divi mu se. Pre osam i po godina za Nikolu Jokića čuli su samo pasionirani zaljubljenici u košarku. Imao je skoro 20 godina i, da se ne naljute u Megi, nije bio prepoznatljiv. Između ostalog pošto nikad nije obukao dres Partizana ili Crvene zvezde, čime bi dospeo u žižu javnosti. Utoliko je njegovo dostignuće veće, pošto je iz malog kluba otišao preko Atlantika i pokazao Amerikancima koliko košarka može da bude drugačija.

Danas je vlasnik NBA prstena i najkorisniji igrač finalne serije sa Majamijem, mada i dalje u njemu čuči isto ono dete koje je razgovaralo sa novinarom Mozzart Sporta, Nikolom Stojkovićem, za potrebe prazničnih rubrika našeg portala, kad je i nagovestio da će otići u Denver. Ko je tad mogao da pretpostavi da će pokoriti najjaču ligu sveta i prilagoditi je sebi...

Zato, intervjuu najboljeg igrača planete objavljen 5. januara 2015, čak i posle tolikog proteka vremena u pojedinim delovima deluje aktuelno...

------------------------------------------------------------------------------------

Nikola Jokić je mega-dečko srpske košarke! I kao takav nosi dres - Mega Leksa! Apsolutno logično, zar ne? Jedan od najtalentovanijih košarkaša u Evropi imao je pune ruke posla tokom sumiranja utisaka iz 2014. godine, koja je laganim koracima otišla u prošlost. Za 19-godišnjeg somborskog tinejdžera, skromnih želja i ogromnog potencijala godina za nama biće jedna od onih koje će pamtiti celog života. Imao je šut za pobedu i prvi seniorski pehar u okršaju sa Crvenom zvezdom u finalu Kupa Radivoja Koraća, njegovoj Megi je za dlaku promakao plasman na Fajnal for, ali su zato puleni Dejana Milojevića izborili treću poziciju u Superligi Srbije, što je značilo i direktan plasman u Jadransku ligu. Bio je Nikola i na skupu najboljih golobradih majstora iz celog sveta, učesnik NBA drafta, gde je izabran kao 41. pik od strane Denvera. U međuvremenu postao je i materijal za reprezentaciju, a leto je proveo u SAD-u, gde je radio na jednoj od najboljih akademija posvećenim radu sa centrima. Novu sezonu regionalnog takmičenja započeo je na visokoj nozi, a vrhunskim partijama koje je pružio do sada zavredneo je pažnju dva najveća španska giganta - Reala i Barselone.

Kompletnu rekapitulaciju 2014. godine iz ugla Nikole Jokića možete pročitati u narednim redovima...

Nikola, prethodna godina za tebe je bila berićetna! Kakav je tvoj utisak, da li je moglo bolje?

„Uvek može bolje! Mogu samo da kažem da mi je drago zbog toga što mi, od trenutka kada sam počeo da treniram košarku, sve ide uzlaznom putanjom. Dešavaju mi se samo dobre stvari i srećan sam zbog toga. Posle Svetskog prvenstva u Češkoj i srebrne medalje koju smo uzeli (kao član juniorske reprezentacije prim. aut), kupa, Amerike i svega što mi se desilo tamo. Zaista ne mogu biti srećniji, a znam da je ovo tek početak nečeg stvarno lepog“, rekao je za MOZZART Sport supertalentovani centar Mega Leksa.

Kad govorimo o stvarima koje su ti obeležile prethodnih 365 dana, onda je na prvom mestu finale Kupa Radivoja Koraća i meč sa Crvenom zvezdom. Kako sada gledaš na sve što se izdešavalo i poraz rezultatom 80:81?

„Apsolutno! To je moja prva najvažnija utakmica u karijeri, utakmica za trofej. Imali smo Ratka Vardu kao vođu, koji je bio naš ortak, ali smo ga poštovali kao oca. Da smo osvojili pehar ne bi bilo uopšte nezasluženo. Mnogo mi je drago što sam bio deo jednog takvog meča, u kojem je bukvalno jedna lopta odlučila pitanje pobednika...“

BIĆE JOŠ PRILIKA DA POGODIM ŠUT ZA PEHAR

U finalu Kupa Koraća 2014. protiv Simonovića i Dženkinsa (© MN Press)

Lopta koju si imao u rukama u poslednjem posedu i upravo je tvoj šut mogao da donese pobedu?

„Pre svega mnogo mi je drago što smo na teren izašli kao tim i borili se muški protiv favorita. Da, imao sam prvi šut za pobedu i krivo mi je što tu priliku nisam iskoristio. Neverovatan je osećaj kada sa 18 godina direktno utičeš na tok tako važne utakmice. Za mene je to dobra stvar. Osetio sam kako je kad imaš tako veliku odgovornost u svojim rukama, a mogao sam i loptu da prosledim do Miljenovića, koji je bio u boljoj poziciji od mene. Trudim se da više ne razmišljam o tom šutu, jer će sigurno biti još velikih šuteva, vrednih pehara“.

Kako gledaš na Meginu prvu sezonu u Jadranskoj ligi?

„Cela sezona je bila fantastična. Loše smo počeli, ali kao deca bez iskustva igranja u tako velikim utakmicama, nije se ni očekivalo ništa drugačije. Kasnije smo uhvatili ritam i počeli da igramo dobro i budemo pretnja svim ekipama u ligi. Eto, aktuelnog šampiona, Cibonu, umalo smo srušili u Zagrebu, izgubili smo posle produžetka, a u Smederevu smo ih dobili sa 25 razlike. Time smo pokazali da se nikoga ne plašimo i da možemo svakog da dobijemo. Nažalost, Fajnal for nam je izmakao za jednu do dve pobede, ali definitivno ne možemo da budemo nezadovoljni“.

Koju utakmicu nećeš zaboraviti?

„Uh, definitivno meč koji smo u Kragujevcu odigrali sa Radničkim. Bio je to direktan okršaj dve ekipe za treću poziciju u Superligi, kojim direktno idete u Jadransku ligu, bez plaćanja kotizacije (150.000 evra, prim. aut.). Sećam se, u jednom trenutku treće četvrtine gubili smo čak 25 razlike, ali ono što se kasnije izdešavalo definitivno nikada neću zaboraviti. Uspeli smo da izvučemo poslednji atom snage i napravimo čudo! Pobedili smo usred Jezera i ostvarili zacrtani cilj. To je nešto što ćemo pamtiti zauvek“.

DŽALIL OKAFOR JE SLEDEĆA VELIKA STVAR NBA LIGE

U periodu kad je Mega nosila žute dresove (© MN Press)

U sezoni uzbuđenja usledio je tvoj odlazak „preko bare“, gde si prvo bio učesnik renomiranog Najk Hup Samita, koji okuplja najbolje igrače iz celog sveta. Kakvo iskustvo nosiš iz tog perioda?

„Prvi put sam odlazio u Ameriku i video šta mogu protiv najboljih momaka iz celog sveta. To je prvi veći događaj takvog tipa za mene, a zaista je velika stvar. Imao sam prilike da igram sa Džalilom Okaforom, momkom kojeg danas gleda cela NBA liga. On je stvarno zver, tu nema priče - sledeća je velika stvar koja će zadesitia NBA ligu. Što se mene lično tiče, meni je iskustvo u SAD mnogo pomoglo, pošto sam uspeo da odigram nekoliko jakih utakmica sa onima koji predstavljaju budućnost svetske košarke".

A onda je usledilo ono najbolje - NBA draft, na kojem si bio izabran kao 41. pik od strane Denver Nagetsa. Šta za tebe predstavlja to što si jedan od mogućih budućih zvezda najjače lige sveta?

„Veliku čast i priznanje. Biti deo jednog takvog spektakla je velika stvar, posebno ako pogledate činjenicu da sam u košarci vrlo kratko. Za mene je odlazak na draft bio šlag na torti jedne vrlo dobre sezone“.

Da li si pratio izvlačenje?

„Znao sam da neću biti izabran u prvog krugu, zato sam odlučio da prespavam, a-ha-ha...“

Kako si saznao da si izabran?

„Preko poruka koje su mi stigle od dragih ljudi, koji su mi čestitali na uspehu“.

Da li si proslavio na neki način to što si otišao pod skute Denvera?

„Ništa specijalno, u krugu porodice. Biće vremena za slavlje...“

Da li imaš kontakt sa ljudima iz Denvera? Prate li tvoje dosadašnje partije i sve što ti se dešava?

„Imam, naravno. Konstatno sam na vezi sa ljudima iz kluba, dolazili su čak i njihovi skauti da me gledaju. Stalno se interesuju za mene i to kako sam i kako mi ide“.

Da li ti kažu nešto, imaju li kakav savet za tebe? Očekuju li te uskoro i u Americi?

„Nismo pričali o tome. Ja i ne razmišljam o NBA ligi trenutno, znam da mladi igrači tamo ne dobijaju baš preveliku minutažu, ili samo sede na klupi. Rekli su mi jednom prilikom da moram da budem NBA igrač gde god da sam. Da pokažem da zaista mogu da budem deo takvog sistema u budućnosti".

ŠPANIJA JE NAJBOLJA, ALI VIDEĆEMO...

Duel sa Milkom Bjelicom na revijalnoj utakmici Agencije Beobasket (© Star sport)

Zato na tebe motre madridski Real i Barselona, koji su takođe dolazili da te gledaju. Čak se priča da te pomno prate čak četiri španska kluba. Da li to znači da je tvoja sledeća stanica u karijeri negde na Iberijskom poluostrvu?

„Ne znači, a-ha-ha. Otići ću tamo gde će mi biti najbolje. Tamo gde ću moći da napredujem i podignem svoju igru na još jedan, viši nivo. Nebitno je da li će to biti Španija ili bilo koja druga liga, i ne zanosim se tim. Želim samo da igram i pokazujem šta znam, sve ostalo će doći vremenom na svoje“.

Koja je liga po tvom ukusu, gde sebe vidiš u nekoj budućnosti?

„Sigurno je Španija najlepša na svetu i ima možda i najbolju košarkašku ligu u Evropi. Uz to ima i lepe gradove, more... A tek klubove, čak pet učesnika Evrolige - Barselonu, Real, Unikahu, Laboral Kuću i Valensiju, koja je nedavno ispala iz grupne faze. Italijani su takođe dobri, Nemci su iz godine u godinu sve bolje, VTB liga je takođe interesantna. Videćemo već kako će se stvari razvijati...“

Vratimo se malo u prošlu godinu, period koji su proveo na usavršavanju u SAD-u. Kako je bilo tamo?

„Otišao sam na mesec dana i bilo je zaista super. Radio sam vežbe snage, gipkosti, agilnosti i uradio sam mnogo toga. Došao sam pred početak sezone, gde sam uspeo da se lepo pripremim sa ekipom i da se istrčim pred početak lige. Zadovoljan sam onim što sam uradio tokom leta“.

Otkrij nam malo – šta si sve radio, kako je to izgledalo?

„Moram prvo da istaknem da sam imao ogromnu pomoć Marina Sedlačeka, koji ima svoje kampove. Tu sam video dosta dobrih stvari. On mi je dosta pomogao oko šuta, prodao neke cake i ukazao na sitnice i tako pomogao da dosta ubrzam šut. Na primer, ja sam ranije kod prijema lopte nju spuštao kod nogu. Sad je odmah stavljam na grudi i spreman sam za šut. Sada to izgleda daleko bolje nego što je bilo prošle sezone“.

KOD NJIH SE KORISTE LOPTE I TRAKE, KOD NAS SPRAVE I TEGOVI

Protiv Milana Mačvana (© Star sport)

Reci nam, kako se trenira u dalekoj Americi, na čemu se najviše potencira?

„Dosta sam radio na tonusu mišića, koji sam popravio u SAD-u. Dosta se koriste razne lopte, medicinke, gume, trake i praktično sve je u dobrom istezanju tela i pravilnom radu vežbi, ne toliko u tegovima, koji se kod nas potenciraju. Kod nas se više koriste tegovi i sprave, a tamo čučnjevi, i razne vežbe u kojim koristiš samo telo“.

Koji ti sistem više odgovara?

„Mislim da bi trebalo koristiti i jedan i drugi. Naravno, sve zavisi od konstitucije i onoga šta ti zapravo treba. Ono što sam video, doživeo i odradio u Americi jako je pomoglo mojoj igri i nadam se da to ljudi primećuju. Eto, ja sam svoj odraz popravio za šest ili sedam centimetara, što je zaista velika stvar“.

Da li su se saigrači šalili na tvoj račun kada si se vratio iz SAD-a? Obično ljudi kažu da su igrači s one strane Atlantika prave životinje...

„Otišao sam tamo da se razvijem da bih bio bolji igrač, ne da bih postao zver, a-ha-ha. Njima je bilo drago zbog mene, znaju koliko sam uložio u to da budem još bolji nego što sam bio. Kad sam došao u Megu nisam mogao da uradim deset sklekova, mislio sam da ću biti prosek, a sada...".

NISAM ZASLUŽIO SALETOV POZIV

Nikola Jokć i Raško Katić u duelu juna 2014. godine (© MN Press)

Tokom leta košarkaška reprezentacija Srbije ostvarila je ogroman uspeh osvajanjem srebrne medalje na Mundobasketu u Španiji. Kada je selektor Saša Đorđević objavio spisak kandidata, na njemu nije bilo tvog imena, što je mnoge začudilo. Kako gledaš na to?

„Naravno da mi je bilo baš žao, posebno kada znaš da je ta ekipa osvojila srebrnu medalju na najvećem takmičenju, ali nisam zaslužio poziv, ipak je ispred mene bilo igrača koji su daleko iskusniji i bolji. Tu je ipak bio kapiten Nenad Krstić, a uz njega pet ili šest vrhunskih igrača - Raduljica, Bjelica, Savanović, Veličković, Erceg, Luka Mitrović... Ne mogu da kažem da sam pored svih njih zaslužio mesto u timu, jer jasno je da nisam. Mnogo sam srećan zbog uspeha koji su ostvarili momci, baš sam srećan zbog svih njih...“

Ove sezone si jedan od najboljih igrača na Jadranu, svi prate tvoje partije. Očekuješ li poziv za ovogodišnje Evropsko prvenstvo?

„Ne nadam se, ali ako bude poziva, odazvaću se sigurno“.

Kako bi okarakterisao 2014. godinu?

„Prošla godina je definitivno bila mnogo bitna. Prošao sam mnogo toga, iskusio dosta novih stvari. Odigrao dobru sezonu, a nadam se da će ova biti još bolja. A to je ono što najviše od svega želim...“

Imaš li još nekih želja?

„Na klupskom nivou - trofeje! Želim da sa svojim saigračima osvojim bar jedan trofej ove godine i napravimo veliki uspeh, a lično samo želim da što više napredujem i podižem igru na što viši nivo“.

Pričali smo o tome kako svi motre na tebe? Koliko za tebe znači sve što si postigao do sada, što te prate najbolji i najveći timovi Evrope i sveta?

„Znači dosta! Dobro je da znaš da sav rad i uložen trud nije bio uzaludan! Kada znaš da te prate najbolje ekipe Evrope i sveta, daje ti dodatni podstrek da nastaviš dalje najjače što možeš, da radiš još bolje i razvijaš se više“.

Za kraj, šta bi poželeo čitaocima MOZZART Sporta?

„Zdravlja, pre svega! Odatle sve polazi. Ostalo dolazi sa tim, ali ovo je ono najbitnije. Kada je čovek zdrav sve može da postigne“, zaključio je razgovor Nikola Jokić.