Opširni Bertomeu: Prešli smo Rubikon! Verujem da ćemo krajem maja imati publiku, da li 50 ili 30 odsto kapaciteta

Predsednik i generalni direktor Evrolige Đordi Bertomeu je u razgovoru za špansku agenciju EFE objasnio sadašnjost takmičenja i plan za budućnost, pričao je o podizanju Lige posle pada prihoda za 30 odsto usled pandemije korona virusa i prekida prošle sezone, ali i o saradnji sa klubovima i ligama.

"Generalno, morali smo da promenimo datume sedam odsto utakmica u Evroligi i 15 odsto u Evrokupu ove sezone. Problem ograničenja putovanja nije se pojavio, ali je bilo pozitivnih rezultata u određenim klubovima i fokus se promenio, propisi su se promenili, imali smo prilično loš oktobar i sredinu novembra, ali krajem novembra smo već počeli da se vraćamo u normalan ritam. Timovi su odradili vrlo dobar posao, pa igramo normalno svake nedelje. Prešli smo Rubikon, s poteškoćama, ali zadovoljni smo", rekao je Bertomeu.

Trenutno je ceo svet zahvatio treći talas pandemije.

"Zabrinuti jesmo, ali imamo propis koji bi nam omogućio da do određenog trenutka odgovorimo na sve ovo. Ako dođe do blokade kao prošle sezone, onda ćemo nešto da menjamo. Ako stvari ostanu kakve su sada, a želim da budem optimista, kada prođe ovaj talas, imaćemo više vakcinisanih osoba i nećemo ući u problem kao prošle godine."

Zna se mesto fajnal fora - Keln - ali ne zna se da li će se igrati bez gledalaca.

"Prerano je da to znamo. Moraćemo da sačekamo. Moramo da isključimo mogućnost da imamo pune tribine, ali ne isključujemo opciju da bude publike, jer je Nemačka u kojoj ćemo igrati, jedna od onih država u kojoj je zdravstvena situacija bolja. Međutim, nemoguće je da se predvide okolnosti. Verujem da ćemo krajem maja imati publiku, da li 50 ili 30 odsto od kapaciteta dvorane, niko trenutno ne zna ... Ne bi bilo razumno da razmišljamo da će biti puna hala."

Bertomeu je otkrio da mu je otkazivanje prošle sezone bila najteža odluka u karijeri u sportu koja traje od 1983. godine, ali i da je odlaganje Evrolige i nacionalnih šampionata imalo uticaja na promenu klime u evropskoj košarci.

"Svi su shvatili da moramo da imamo mnogo fleksibilnosti, takođe i televizije. Uprkos napetoj kalendarskoj situaciji, već živimo u normalnoj sezoni. Nemamo značajnih kalendarskih problema sa ligama. Naravno da smo povećali broj utakmica, ali dodajući ih u toku radne nedelje, ali nikada nismo predložili datume koji se poklapaju sa nacionalnim ligama. U budućnosti neće biti promena, jer je nategnutost kalenadara zbog prozora FIBA koji stvaraju problem nacionalnim šampionatima, ali ne zbog nas”.

Mnogi se pozivaju na povratak kalendara iz 80-ih godina.

"To se neće dogoditi jer su takmičenja sve profesionalnija. Danas je u sportu mnogo ekonomije i morate da pronađete prostor za nju. Budući kalendar biće posledica drugog modela, a ne prekrajanja aktuelnog. U Evroligi može da bude samo više utakmica, ne manje, jer je to motor klupske ekonomije. NBA neće stati da bi se igrali mečevi nacionalnim timovima. Možda je neće biti ni na Olimpijskim igrama”.

Postavlja se pitanje koji će nov model zadovoljiti sve.

"Svako će imati viziju, ali postoji realnost da su klubovi osnova sportskog sistema. Biće neophodno da im se omogući da razvijaju i generišu resurse od čega će svi da imaju koristi. Ako vidimo da Evroliga raste jer je sve više stabilnosti u njenim timovima, onda to odgovara ekonomiji kojoj je potrebna predvidljivost. Ako sportski rezultat definiše sve, izostaće ekonomska podrška. Sportske zasluge su dobre, ali procena u određenom trenutku je slučajna, jer se i sportska zasluga dugoročno utvrđuje. Kada smo izabrali licencirane klubove, krenuli smo od istorije u evropskim ligama i takmičenjima, ali sportska zasluga nije samo ona koja se meri pobedama. Moramo da pokušamo ovo da uskladimo sa ekonomskim prognozama, što predvidljivije to možemo da učinimo, to će model biti više održiv, ali to ne znači da prestaje da bude sport. Niko ne spori da su NFL ili NBA sport”, kaže Bertomeu.

Kada je Evroliga napravila novi model takmičenja, bilo je kritika da je remetilački.

"Nijedan sport u Evropi nema Ligu u kojoj igra svako sa svakim kao mi. Ali, taj model nas je doveo do povećanja prihoda za 150 odsto. To se dešava jer onima koji doprinose svojim novcem nudite nešto prepoznatljivo, svi znaju ko igra, ne menja se svake godine deset timova, već jedan ili dva, baš kao u nacionalnim ligama. Prepoznatljiv je, a pre svega dozvoljava distribuciju na teritoriji koja vam omogućava da imate interese iz više uglova. Rizkovali smo u sezoni 2016/2017 kada smo promenili model, ali promena je donela je novu ekonomiju, jer smo ponudili sponzorima i televiziji stvari koje inače ne bismo mogli. Možemo da napravimo kampanju sa Realom, Panatinaikosom i Makabijem, jer znamo da će i sledeće godine igrati”.

Neki fudbalski klubovi žele model Evrolige u projekatu Superlige.

"Do određene mere je to logično, jer su u Evroligi Real, Barselona, Bajern, Fenerbahče ... Imaju to iskustvo. Nije iznenađujuće, u košarci smo obično bili pioniri u mnogim stvarima, prva profesionalna liga u Španiji bila je ACB. Kad nema novca, morate da budete domišljati. Košarka je to radila pre 20 godina, sada fudbal ima druge okolnosti i znaće šta treba da radi."

Društvo počinje sve više sportsku industriju da tretira kao ekonomski sektor.

"Nesumnjivo je da je industrija, a profesionalni sport je specifičan deo te industrije. Kada govorimo o poslovnom modelu sporta, mnogi imaju predrasude da je to lažni koncept koji se kosi sa integritetom. Ali pogledajte brojeve. Moramo da ih prihvatimo bez sramote, jer nije loše, naprotiv, pruža mnogo poslova i generiše bogatstvo i na njega moraju da se primene normalna pravila ekonomije. Iznenađujuće je kako ljudi koji sa divljenjem govore odlukama američkih liga i shvataju ih kao dobar poslovni model, kada to želimo da prenesemo u Evropu, ne vidimo istu reakciju s njihove strane. Moramo da shvatimo da postoji sportska industrija, a to ne znači da ona više nije sport. Nedostaje nam kulturna promena", završio je Bertomeu.