On se ne gasi, on je borac na baterijama: Šta sve možeš u životu kad si istrajan kao Aleksa

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Manile)

Naslov je mogao da bude i “Ja sam pit-bul terijer“ po stihu pesme iz kultnog filma Emira Kusturice “Crna mačka – beli mačor“. Slikovito bi opisao karakter Alekse Avramovića i energiju koju donosi kada njegova noga kroči na teren. U poslednjem trenutku došlo je do promene, jer je ovaj mnogo prikladniji i približava čitaocu dečka čiji primer treba slediti...

To kako je Aleksa Avramović odigrao protiv Litvanije nije slučajnost. Rezultat je sistema u koji se levoruki bek Partizan Mozzart Beta savršeno uklapa. Njegoševa “neka bude borba neprestana“ ide uz nekoga ko je i van parketa isto ono što vidimo i kada je na njemu. On se ne gasi. On je borac!

Danilo Anđušić je to najbolje opisao kroz sledeće reči: “Baterija! Duracell – ne prazni se“. I zaista je tako. Svako ko je sa Aleksom proveo neko vreme zna da je on stalno u brzini, da stalno priča i da uvek svakom prilazi otvorenog srca. Kada je u opremi Srbije radi sve kako bi se uvukao pod kožu protivniku. Pobeda nad Litvanijom je, kako bi Amerikanci to voleli da kažu, njegov “statement“ i mi za to nemamo adekvatnu reč u sportskom rečniku. Suštinski, ovo je bila utakmica kada je u reprezentaciji postao veliki!

Aleksin dečački san nije bio da zaigra u NBA ligi ili određenom klubu, već reprezentacija! Zato je uvek posebno motivisan kada istrči na parket u opremi Srbije i nema kočnicu kada je u pitanju njegova volja da uradi bukvalno sve za pobedu. Pa i da krvari, kao što je to i bilo protiv Litvanije.

Avramović: Moje je da ih jurim; Petrušev: Nestvarni Milutinov mi otvorio…

Porasli su nam očnjaci, najveća pobeda Pešićeve Srbije!

Njegove maštarije počele su da se ispunjavaju onog trenutka kada ga je Saša Đorđević uvrstio među reprezentativce u kvalifikacijama za prošli Mundobasket. Na debiju je pogodio trojku za pobedu nad Austrijom i tako sebi počeo da trasira put do neizostavnog člana selekcije.

“Najvažnije da smo mi kao ekipa ostvarili cilj po koji smo došli, a to je pobeda. Bio je to debi iz snova! Svaki igrač sanja o tome. Kada je lopta stigla do mene, čuo sam kako mi Sale kaže – ’diži’. Bio je visok luk, upala je u koš“, izjavio je posle tog hica Avramović za Mozzart Sport.

Nije posle tih kvalifikacija otišao u Kinu, konkurencija je bila prevelika, ali je Saša Đorđević dobro zapamtio njegove role, što mu je već u kvalifikacijama za Evrobasket kod Igora Kokoškova dalo ključnu ulogu u timu. Kokoškova je pre odlaska na Evrobasket zamenio Svetislav Pešić zbog izgubljenog finala olimpijskih kvalifikacija, a Avramović nije otišao u Prag i Berlin zbog toga što mu je desna šaka bila u gipsu i oporavak je trajao mesecima.

Sve je počelo od utakmice sa Letonijom u Rigi, kada je doživeo povredu šake i posle poraza je insistirao da bude na parketu i protiv Belgije. Odigrao je tada sa bandažom i srećom prošao bez težih posledica. Ipak, jedan udarac doveo je do loma zbog čega Avramovića dugo nije bilo. Ljudi dobro upućeni u dešavanja u reprezentaciji kažu da je selektor Pešić jako žalio što tada u rotaciji nije imao i rođenog Čačanina. Sada se vidi i zašto.

Aleksa Avramović (©Mozzart Sport / Dragana Stjepanović)

Aleksa Avramović je vremenom izrastao u miljenika Svetislava Pešića ne samo zbog igračkih, već i ljudskih kvaliteta. Iskren do bola, kao dete. Zbog toga često ume da iznervira ljude u okruženju, ali niko mu to ne uzima za zlo jer nije maliciozno i svakom odnosu pristupa otvoreno. Nesebičan, jer kako se može čuti, njegove liste za kupovinu karata su, kao i svim košarkašima iz Čačka, uvek najduže zato što svakom prijatelju i članu porodice želi da omogući da bude u dvorani.

Pored toga, veliki je vernik. Ispoštuje svaki post, a osim toga posti sredom i petkom. Ide u crkvu, često ide na Svetu Goru. Kroz veru je pronašao duhovni mir u periodima oporavka od povreda i motivaciju da se na teren vrati zdrav.

Sada možda čudno zvuči, ali Avramović nikada nije bio blizu mlađih reprezentativnih selekcija. Postoji priča da je u drugom razredu srednje škole bio visok samo 166 centimetara, zbog čega je po sticanju diplome upisao DIF sa idejom da se dalje školuje kao profesor. Nije mu ni na kraj pameti bilo da će se košarkom baviti na ovom nivou.

Prst sudbine odveo ga je iz Borca, preko OKK Beograda ponovo do Čačka, da bi posle tri godine u Varezeu i dve sezone u Estudijantesu, gde je sezonu 2020/21 završio kao drugi strelac ACB lige, stigao u Partizan Mozzart Bet na poziv Željka Obradovića.

Saradnja sa jednim od najboljih trenerskih umova u istoriji košarke bila je velika prekretnica u njegovoj karijeri. U jednom od prvih razgovora Obradović je svom novom igraču rekao da ga vidi više na “kecu“ iako je godinama više vremena provodio kao “dvojka“ i da bi to mogao da bude lakši put za njega da dogura do A tima Srbije. Zato je Aleksa u Partizan Mozzart Betu najčešće i igrao kao plejmejker, u paru sa još jednim kvalitetnim bekom koji može da kreira. To je Avramovića podstaklo da se okrene pozivu organizatora igre, da izučava veštinu za jednu od najodgovornijih uloga. Imao je i tu sreću da pored sebe ima čoveka koji je radio samo sa najboljima i podigao ih na svetski nivo.

Sjajan timski duh u Srbiji: Petrušev s pravom u NBA, Aleksa ima ludačku energiju

Pešić: Razlog pobede? Tim, tim, tim! Dolazim iz kraja gde je biti emotivan - imidž

Obradovića i Avramovića veže i nešto što nema direktne veze sa košarkom. Ne samo to što su obojica iz Čačka, već i ono čuveno “Aleksaaaa“ sa jednog tajm-auta kada je popularni Žoc vikao na sav glas u želji da ga probudi. To “Aleksaaaa“ postala je šala koja se neretko koristi u direktnoj komunikaciji između novinara i njega, unutar svlačionice, a čak i srpski navijači u Manili uzvikuju isto kada Avramović istrčava na zagrevanje.

Sada je doživeo ono što je oduvek želeo – da predstavlja svoju zemlju na velikom takmičenju. I ne samo da je predstavlja, već je vitalni deo reprezentacije koja u Manili ima šansu da ponovi uspeh davne generacije iz 1978. godine ili da se bar okiti medaljom, na šta čekamo poslednjih šest godina.

“A šta ću… To je moj posao. Da ih jurim po terenu! Fićkov, Bogdanov i Miletov je da im stavljaju poene. Svako zna svoj posao. Mnogo smo srećni. Stvarno imamo fantastičnu ekipu. Drago mi je što imam priliku da delim svlačionicu sa ovim momcima. Svi smo ponosni! Želimo da vas obradujemo”, izjavio je Avamović u miks zoni zagrljen sa Filipom Petruševim.

Čovek izuzetne energije. Dokaz koliko toga možeš kada si istrajan u životu. Pit-bul.