Ol-star NBA: Jokićeva prva četvrtina do zvezdane večnosti

Noćas po srednjeevropskom vremenu (2.00 časova) u Atlanti okupiće se trenutno najveće NBA zvezde jubilarni - 70. put. Zbog poznatih zdravstvenih ograničenja za Ol-star utakmicu se neće tražiti karta više kao ranijih godina. Tek njih između 1.200 i 1.500 moći će s lica mesta da posmtara reviju, po ukusima navijača i trenera, najboljeg što u ovom trenutku ima najkvalitetnija liga. Među njima biće šestorica Evropljana: petostruki ol-star Janis Adetokunbo, zatim trostruki Nikola Jokić, te dvostruki Nikola Vučević, Luka Dončić, Domantas Sabonis i Rudi Gober.

Ipak, od svih njih, kao i ostatka aktuelnih učesnika Ol-stara izdvaja se srpski centar. Jedino Jokić na NBA put do košarkaškog sazvežđa nije krenuo iz prve runde drafta, što je kada se uzme broj igrača koji su bar jednom oblačili dres nekog NBA tima, njih preko 4.500, izuzetna retkost, s obzirom na to da je među pozvanima na centralni Ol-star događaje, do sada bilo jedva preko 120 njih koji nisu birani u prvom krugu najzanimljivije sportske pijace.

Nikoli će ovo biti, kao što je gore navedeno, treće učešće na Ol-staru, čime će prestići mnoge ranije NBA zvezde čiji veliki potencijal timovi nisu primetli pre nego što su kročile na NBA parkete.

Baš kao što su 1956. godine zapostavili Eldžina Bejlora, rekordera po broju ol-star učešća igrača koji nisu (odmah) birani u prvoj rundi, već su kasnije jenog od 50 najboljih igrača u istoriji NBA, Lejkersi izabrali tek u 14. rundi kao 90. pika i nisu mu dali šansu da odmah zaigra.

Na sreću, vojnički disciplinovan i uporan (dve godine između srednje škole i fakulteta proveo je u armiji), Bejlor je nastavio da igra košarku na univerzitetu Sijetl (u koji je prešao 1955. godine iz Ajove) i doveo ga do finala Fajnal fora. Ovog puta Lejkersi nisu imali dilemu. Birali su ga kao prvog pika, a Bejlor im uzvratio sa 11 ol-star učešća i silnim individualnim nagradama...

Sreću da se direktno iz studentske klupe odmah preseli u NBA nije imao ni još jedan stanovnik Kuće slavnih u Springfildu - Artis Gilmor. Za razliku od Bejlora on nije imao ni drugu šansu na draftu, već se kao 117. pik (7. runda) Čikago Bulsa, opredelio da košarkaški hleb prvo zarađuje u konkurentskoj ABA ligi.

Tek pošto je u svih pet sezona sa Konetikat Kolonelsima zaduživao ol-star dres i osvojio jednu titulu ABA lige, odnosno kada se "prebegom" Juta Starsa (Juta Džez), San Antonio Sparsa, Indijane Pejsers, Denver Nagetsa i Njujork Netsa (Bruklin Nets) to takmičenje 1976. "stopilo" u NBA, Gilmor je konačno dobio mogućnost da zablista ol-star sjajnem u NBA. Ne jednom, nego čak šest puta.

Trenutno poslednji iz galerije NBA legendi koji je do dvostrukog broja ol-star učešća stigao "zaobilazeći" prvu rundu drafta je Harald Grir. U znak zahvalnosti za sve što je desetogodišnji učesnik "zvezdanih" mečeva uradio za tim, prvo iz Sirakjuza (gde su se zvali Nešnals do 1963), a zatim iz Filadefije kome je 1967. doneo drugi šampionski prsten, Siksersi su penzionisali dres sa brojem 15 koji je 13 sezona nosio Grir, 13. pik iz 1958. Nije greška da je bio druga runda, jer je u tadašnje vreme bilo daleko manje ekipa nego danas, odnosno samo osam.

Poput Gilmora, još jedan "pukovnik" ABA iz Kentakija, Den Ajsel, morao je obilaznim putem do ol-star meča NBA. Pistonsi koji su ga 1970. godine birali tek kao 122. pika (8. runda) nisu ga želeli odmah u svom timu. Ajsel je odlučio da studentski amfiteatar u Lengsingtonu zameni košarkaškim terenom u Lujvilu, nekih 100-ak kilemtara zapadnije. Sa Gilmorom i nekadašnjim saigračem iz univerzitetskih dana Lujom Dampijeom bio je kovač titule 1975. godine posle koje se preselio u Denver, u čijem dresu je upisao i šesti ol-star meč u ABA ligi. Sezonu kasnije, sa selidbom Nagetsa u NBA, prvi i jedini put, bio je učesnik ol-stara najkvalitetnije košarkaške lige.

Igrači sa najviše nastupa na Ol-sar utakmici

Ajsel je zvanično najniže draftovani košarkaš koji je igrao na NBA ol-staru, ali nezvanično ta čast pripada Rendolfu Smitu. Svojevremno beka Bafalo Brejvsa (danas LA Klipersa) su 1970. godine, sa 205. mesta birali ti isti Pistonsi koji su s 122. pozicije pikirali Ajsela. Smit je odlučio da ostane još jednu školsku godinu na fakultetu Bafalo Stejt. Na draft se prijavio opet 1971. godine kada su ga Brejvsi birali kao 104. pika. Kada su u predsezonskom kampu tima videli njegovo lice, u prvi mah su svi bili iznenađeni, a zatim su mnogi pomisilili da je samo pitanje dana kada će se njegova NBA epizoda završiti. A zapravo, Smit je uspeo tu epizodu da pretvori u tada rekordnu seriju od 906 uzastopo odigranih utakmica, ne računajući dva učešća na ol-staru...

Da li su se na ol-staru pojavljivali igrači koji nisu bili draftovani? Jesu, ali na prste jedne ruke mogu da se izbroje. U tom društvu su Džon Starks, za mlađe koji nisu osetili draž upoznavanja NBA preko na "izlizanih" VHS kaseta, već u bogatstvu Lige uživaju putem prenosa i društvenih mreža, to je onaj momak koji je gotovo celu petorku Čikaga sa sve Majkl Džordanom stavio na poster, zatim Karl Braun, jedan od NBA pionira i članova jedne od šampionskih generacije dinastije Bostona koji je veliku slavu ipak stekao u Njujorku, pa Bredli Miler nekadašnji saigrač Vlada Divca i Predraga Stojakovića u Sakramentu, Ben Valas, kapiten poslednje šampionske ekipe Detroita i Koni Hokins.

Poslednjem u nizu je skandal oko nameštanja utakmica, u koji će se kasnije ispostaviti nije bio umešan, umalo načisto upropastio ne samo karijeru, nego i život. Hokins je izbačen sa fakulteta Ajova i pre presude. Nijedan NBA tim nije smeo da ga draftuje...

Na sreću, Hokins je bio jači od svih nepravdi i sankcija. Vodio je uspešne bitke na terenima ABL i ABA lige u kojoj je 1968. pokupio gotovo sve individaule nagrade i šampionski prsten, sa Harlem Globtritersima, ali i borbu na sudu, protiv NBA koja je je na kraju izgubila. Dozvolila mu je da zaigra u najjačoj ligi na svetu (uz 1.300.000 dolara finansijske kompenzacije), a sa četiri ol-star nastupa, naravno uz silne briljantne partije u "regularnim" utakmica Hokins je još jednom skrenuo pažnju koliko su NCAA, NBA, ali i košarkaški svet izgubili u tih osam sezona koliko je bio nepravedno odbačen.

Sve nabrojane bi, bar ljubitelji košarke u Srbiji se nadaju, mogao da zaseni zvezdani sjaj Nikole Jokića koji je sa tek napunjenih 26 godina, već izvezao treću zvezdicu na dresu. Košarkaškim rečinkom, mastralno je odigrao "prvu četvrtinu" do Bejlorovog rekorda...