Obećanje igračima Efesa: Pevaću im svašta večeras, možda preplivam reku...

Obećao je Vasilije Micić da će voditi celu ekipu da slavi evrotitulu kao nikada pre, a nešto kasnije priznao je da ne planira ništa u životu, pa ni to šta će sve da radi kako bi na pravi način obeležio ostanak na tronu Evrolige još jednu godinu.

Ono što ceo tim Efesa može da očekuje od svog najboljeg igrača je da će im pevati brojne hitove, a možda će čak i da prepliva reku...

“Iskreno, kada sam pre četiri godine igrao Fajnal for ovde mislio sam da će mi biti poslednji. Pošto živim spontano i nikad nemam planove za dalje, čak ni kako ću da slavim večeras. Možda ću da preplivam reku, možda odem kući, stvarno ne znam. Onaj F4 (2018) bio je jako važan za mene, jer sam tada shvatio šta je sve potrebno da bih postao šampion, koliko rada i odricanja. Otišao sam iz Žalgirisa i došao ovde, bez obzira na to što je Efes bio poslednji na tabeli osetio sam da je to pravi potez za mene, da je ekipa sjajna. Svi igrači koji su došli bili su kao savršeni deo mozaika“, poručio je Micić.

Šta je potrebno imati u sebi da bi pogađao tako velike šuteve?

“Osećam se prazno iznutra, ali to nije loša stvar. Nije moje da govorim previše o svojoj igri, zbog toga ste vi ovde (novinari), moje je da u ovakvim trenucima ostanem fokusiran, da ne razmišljam ni o čemu drugom. I kada sam pogodio onu trojku u polufinalu nisam ni o čemu razmišljao, samo sam uzeo šut i pogodio. To je nešto što sam naučio s godinama“, priča Micić i dodaje:

“Utakmica je večeras bila izjednačena, morao sam da pogodim neke teške šuteve da bismo dobili. Iznad toga odigrali smo dobru odbranu, imali smo pomoć od svih igrača“.

Prva poruka šampiona i MVP: Goreće Beograd, vodim ekipu da slavimo kao nikad pre

Briljantni Micić stavio šampionski pečat na uzastopnu Efesovu titulu!

Osvojio si apsolutno sve što može da se osvoji u jednoj godini, da li je sledeći korak odlazak u NBA kako bi ispunio američki san?

“Kada sam dolazio u Efes potpisao sam na godinu dana, a evo prođoše četiri. Svake godine pričamo o odlasku u NBA, ko će da ide, a ko da ostane, a mi smo srećni ovde. To treba da poštujemo, imamo izgrađenu hemiju, vlada porodična atmosfera, svakog novog dočekujemo raširenih ruku, to ću uvek ceniti. Ne razmišljam o odlasku ovde, tek smo završili utakmicu, imamo još do kraja sezone. Kada dođe vreme razmišljaću o tome, ovo je moj iskren odgovor“.

Prošle godine trofej ti je predao Dimitris Dijamantidis, ove Vasilis Spanulis...

“Moj omiljeni igrač i dalje je Dijamantidis. Vasilis je velikan, imao sam šansu da igram protiv njega i ponosan sam na njega. Obojica su imali velike karijere. Najviše sam cenio Dijamantidisa zbog svoje skromnosti. Nikada se nije isticao van terena, a na parketu je uvek bio glavni. Pokušavam da budem kao on, ali na neki svoj način“.

Kako gledaš na to što si rešio obe utakmice na turniru?

“To su sve životna iskustva za koja moraš da budeš spreman. Prelep je osećaj pobediti i osvojiti titulu pred svim ovim navijačima, biti spreman na sve. To sve govori o karakteru. Najveću privilegiju pričinjava mi to što ovaj tim veruje u mene, što mi trener dopušta da igram ovako. Pogledaću snimke ovih utakmica, prvi put u životu ću da gledam sebe posle utakmice“.

Larkin: Uz Karmela Entonija, Vasa mi je najbolji saigrač! Kao braća smo

Nova potvrda suvog kvaliteta: Vasa Micić drugu godinu zaredom MVP fajnal fora Evrolige

Vasa Micić kao Danilović, Rebrača, Vukićević...

Šejn Larkin je rekao da je bio siguran da ćeš odigrati ovako...

“Ne bih znao da opišem nijednu svoju utakmicu, svaku igram drugačije, trudim se da odluke donosim u momentu. Samo tako može da se ostane u igri. Uvek sam se pitao šta je to što igrača čini posebnim, a to je da bude kreativan u datom trenutku. Nikada se ne pripremam za utakmicu, već dođem, odigram i idem dalje. To je velika zasluga trenera, jer on trpi moje greške i dozvoljava mi da se podignem ponovo. Mnogo sam srećan i uvek imam najveću motivaciju da ponavljam ovakve utakmice“.

Da nisi previše skroman za dvostrukog uzastopnog šampiona Evrope i isto toliko puta MVP završnog turnira?

“Iskreno, ne znam kako je to biti previše skroman. Od trenutka kada sam bio u nekom padu, posle Bajerna i Zvezde, shvatio sam da nemaš ništa od toga ako si arogantan. Oduvek sam bio talentovani klinac koji obećava i onda sam shvatio da ništa ne vredi to što obećavaš, ako ne donosiš ništa na teren. Odluka da odem u Tofaš bila je prava. Nikada nisam bio lažno skroman, oduvek sam ovakav, uživam u životu“.