Nikola Kalinić kao pojam najkompletnijeg pojačanja
Vreme čitanja: 4min | pet. 10.12.21. | 17:39
Igra najbolju košarku života u ulozi kakvu nikada ranije nije imao i pritom konstantno čini saigrače boljim
Godinama unazad među navijačima Crvene zvezde postoji koncenzus da je Kvinsi Miler primer savršenog inostranog pojačanja. Rame uz rame sa jednim od najspektakularnijih stranaca novije klupske istorije je Markus Vilijams kao vrsni kreator i neko čiji potezi su ostavljali bez daha. Čarls Dženkins je sinonim bespoštedne borbe za grb, klub i dres, ali njegov slučaj je prosto nešto više od košarke i profesionalne saradnje. Boban Marjanović je bio i ostao najdominantnija figura Crvene zvezde, bez obzira na mesto rođenja, dok je Nikola Kalinić postao pojam najkompletnijeg igrača!
Izabrane vesti
Mogu Zvezdina igra i trijumf protiv Olimpijakosa da se analiziraju iz raznih uglova, ali najprostije objašnjenje leži u roli Nikole Kalinića. Kada ga je Dejan Radonjić vratio na parket u ključnim trenucima susreta, uz nešto manje od sedam minuta na semaforu, Kalinić je svojim minijaturama direktno uticao na konačni rasplet jer je lopta svaki put prolazila kroz njegove ruke. Pogodak sa poludistance nakon što je leđima ugurao Tomasa Vokapa do koša za 64:64, pa duga dvojka koja je na tribinama izazvala ekstazu kao da je trojka (69:66), posle čega je Jorgos Barcokas zatražio minut odmora. Proigravanje za Luku Mitrovića, pa defanzivni skok posle neiskorišćenog drugog penala Šeka Mekisika, a onda i novi poeni, sada iz odbojke kao ispravka za promašaj iz prvog pokušaja i velikih 75:70 uz 105 sekundi do isteka vremena. Posle trojke kapitena Branka Lazića pobedu je osigurao na spektakularan način – pretrčavanjem celog terena u driblingu i polaganjem za nedostižnih 80:73.
Okršaj dva crveno-bela tima završio sa rekordom karijere od 25 poena, izjednačenim ovosezonskom "maksimalom" u indeksu korisnosti (27) i najboljim učinkom u ovih 14 utakmica sa šest asistencija. Mnogo više od suve statistike o kvalitetu njegovog nastupa i pre svega šta donosi Crvenoj zvezdi govore reakcije publike. Sve je češća pojava da Kalinić parket napušta ispraćen stojećim ovacijama. Imala je Crvena zvezda prethodnih godina bolje strelce poput Džordana Lojda, Kevina Pantera ili Bilija Berona, rođene kreativce Markusa Vilijamsa ili Stefana Jovića, pravog košarkaškog šoumena Kvinsija Milera, ili ozbiljnije napadačko oružje u Bobanu Marjanoviću, ali teško da je jedan igrač imao "ceo paket" kao Nikola Kalinić. U proseku provodi gotovo 30 minuta na parketu od početka sezone, za to vreme se ne štedi nijednog trenutka jer mu to temperament, želja za borbom i nadigravanjem ne dozvoljavaju, zbog čega radi sve i to na evroligaškom nivou!
Nikola Kalinić igra najbolju košarku života u ulozi kakvu nikada ranije nije imao. Ne kaže to samo statistika, već svako ko sa pažnjom gleda njegov sveukupni učinak na parketu. Kao jedini osvajač Evrolige i neko ko sirovim kvalitetom štrči u izbalansiranom sastavu Crvene zvezde apsolutno je bilo logično i očekivano da preuzme ključeve ekipe u ruke. Da postane prva violina Crvene zvezde i njen apsolutni lider. Nakon pečalbe u Fenerbahčeu i Valensiji, u srpsku košarku vratio se kao zvezda, TOP 3 igrača na svojoj poziciji, svestan da je odbio mnogo unosnije ponude, da su se zbog njega svađali španski velikani. Da, znao je da upadne u kontraritam, dok bespotrebno energiju troši na priču sa sudijama u želji da istera svoje, što je za posledicu imalo da ide iz greške u grešku, ali sve je to normalna stvar jer si svestan odgovornosti i imena koje nosiš, da protivničke ekipe spremaju posebnu taktiku samo za tebe i da se još tražiš u patikama prve figure. Kada se rođeni Subotičanin fokusira isključivo na košarku, dobijaju se role poput jučerašnje, ili one protiv Makabija, Asvela, Cedevite Olimpije, Partizana, Budućnosti, Cibone...
Ako je Crvena zvezda živi organizam, onda Nikola Kalinić predstavlja njena pluća. Ukratko - čovek bez koga igra Crvene zvezde ne može da se zamisli. Daleko je Kalinićev učinak od čiste statistike, jer kroz njegovu demonstraciju klase provlači se i mnogo važniji parametar - njegova pojava na parketu čini saigrače boljim! Jako je teško raditi tako nešto u kontinuitetu, ali Kalinić u praksi čini da izgleda tako jednostavno. Još od njegovog debija u reprezentaciji Srbije nosio je etiketu "lepka" ekipe, u Crvenoj zvezdi je započeo dug proces igračkog sazrevanja koji je dovršio u Fenerbahčeu kod Željka Obradovića. I danas se pamte njegove role na Fajnal foru 2017. kada je Nikola Kalinić mogao lako da postane MVP da nije bilo Ekpea Juda. Postepeni igrački rast i napredak, bez preskakanja stepenika doneli su mu status jednog od najcenjenijih igrača u evropskoj košarci, što takođe nije promaklo ni sportskim radnicima sa one strane Atlantika. Danas, kao igrač od 30 godina sa ogromnim iskustvom iz utakmice u utakmicu pokazuje da nikoga ne čašćava prisustvom, već vrhunskim potezima, minijaturama i pobedničkim rešenjima.
Nejt Volters ga je posle Olimpijakosa kroz redove nazvao liderom Crvene zvezde, navijače je naterao da zaborave prošlost, a sportske rivale da ostanu u rebusu i još traže način kako da ga zaustave. Kroz primer Olimpijakosa se to najbolje videlo. Tim znatno većeg budžeta koji cilja najviši plasman ostao je bez ikakve reakcije na njegove poteze na niskom postu ili posle centralnog pika koji je doneo benefit ne samo njemu, već i saigračima kroz proigravanja.
Sezona je daleko od završene, ali već posle nepuna tri meseca jasno je svima da će Crvena zvezda biti uspešna sve dok njen najbolji igrač bude u svom elementu.