Neizvesnost oko Jokićevog igranja za Srbiju budi stare nemire, ali nemojmo da trčimo pred rudu

Nije mnogo vremena prošlo od Denverovog šampionskog uzleta i prve titule posle 47 godina, do spekulacija o planovima Nikole Jokića za predstojeće leto. Tačnije, da li se u istim nalazi i reprezentacija Srbije?

Prema onom što zasad sigurno znamo, Jokićeva ideja da odmah po osvajanju prstena napusti Kolorado i zaputi se ka Somboru nije išla po planu zbog slavljeničke parade zakazane za četvrtak. Na kraju je i srpski as shvatio koliko mu je bilo lepo tokom fešte na ulicama Denvera, iako mu baš i nije bilo prijatno kada je njegova supruga Natalija pogođena flašicom u glavu, što se kasnije dogodilo i njemu.

Da se vratimo na temu... Nikolu Jokića ceo Sombor, te brojne televizijske i medijske ekipe čekaju u nedelju na Gradskom hipodromu gde će se održati kasačke trke u kojem učestvuju i konji najboljeg košarkaša današnjice.

Odgovor na pitanje da li će se za nešto više od mesec dana pojaviti na pripremama Srbije za Mundobasket sigurno nećemo dobiti tada, ali ne tako davna prošlost naučila nas je dve stvari – da oko Jokićevog učešća u reprezentativnoj akciji neretko postoji veo misterije i da ne treba ići u krajnost sa donošenjem zaključaka.

Njegova odluka da se ne odazove pozivu Aleksandra Đorđevića za Evrobasket 2017. zabolela je naciju i ostavila ožiljak koji malo zaboli svaki put kada počnu spekulacije o tome da li ćemo ga videti u dresu Srbije na sledećem velikom takmičenju. Tako je bilo i pred Mundobasket 2019. i Evropsko prvenstvo prošle godine, nije nas zaobišlo ni sada. Za razliku od takmičenja kada je Srbija poslednji put uzela medalju, koje je propustio spremajući se da potpiše ugovor težak 148.000.000 dolara, Jokić je bio sa reprezentacijom u Kini, odnosno Pragu i Berlinu. I tada je pre njegove konačne odluke vladala neizvesnost, s tim da su tadašnje okolnosti drugačije od aktuelnih.

Pisanje uglednog portala Atletik da bi Jokić mogao da propusti Mundobasket u avgustu i septembru zbog ”porodičnog događaja, na kojem bi želeo da bude” vratila je stare nemire, ali... Kako se može čuti, takav događaj nije prijavljen u redovnoj komunikaciji na relaciji Sombor – Beograd. Što ne znači automatski da neće biti događaja o kojem se sada spekuliše. Opet, teško da bi se čekao poslednji trenutak da se isti najavi. Pogotovo jer je po priči Atletika zakazan u vreme odigravanja turnira.

Svetislav Pešić je u nedavnoj izjavi za Mozzart Sport izjavio da su svi igrači ”načelno prihvatili” plan i program rada tokom priprema za Mundobasket, među njima i Nikola Jokić. Selektor je za Sportklub takođe rekao da je MVP finala ”na spisku”, dok je za Informer po zabrinjavajućoj objavi američkog sajta ironično poručio da ”Amerikancima treba verovati jer kontrolišu ceo svet”. Za pretpostaviti je da se selektor ne bi oglašavao na ovaj način, da je situacija zaista toliko ozbiljna kako se najavljuje sa one strane Atlantika.

Ni sve ovo ne isključuje mogućnost da Nikola Jokić ne zaigra na Svetskom kupu, iz ovih ili onih razloga. Porodično slavlje ili ne, treba uzeti u obzir i činjenicu da Jokić nikada kasnije nije završio klupsku sezonu u kojoj ga kasnije nominalno čeka reprezentacija. Postao je NBA šampion, stavio je tačku na poslednjoj stepenici i zaseo na tron. Uostalom, kao osvajač prstena kakvog Srbija nikada dosad nije imala, sada su očekivanja još i veća. Denver postaje tim koji će svi želeti da pobede, a ekipe će još detaljnije spremati taktiku kako bi se zaustavio srpski centar. Pogotovo jer je za sobom ostavio brojne rekorde, partije za istoriju i statistički možda najbolji plej-of u istoriji NBA...

Sada, kako reče na parketu Bol arene odmah posle utakmice, pa na konferenciji za novinare, pa u obraćanju za NBA televiziju – samo želi da ide kući. Porodici, prijateljima, pa i konjima o kojima se toliko piše i priča, jer je to nešto što mu pruža veliko zadovoljstvo u sve kraćem intervalu između dve sezone.

Srbija sa ili bez Nikole Jokića nije ista i to nije nikakva mudrost. Eventualni izostanak najboljeg na svetu nemoguće je nadomestiti, nacija željno iščekuje da se ponovo zajedno na parketu nađu Bogdan Bogdanović i Nikola Jokić, sa nadom u bolji rasplet nego pre četiri godine.

Razlog zašto je Jokić odbijao da odgovara na pitanja u vezi sa reprezentacijom tokom finala sa Majamijem treba tražiti pre svega u želji da se maksimalno fokusira na ono što je pred njim i Nagetsima, ne razmišljanjima kako je on već odlučio da ne igra. Jer, ni ranijih godina kada je igrao, o Srbiji nije želeo da govori pre nego što dođe vreme...

Možda to nije po volji srpske javnosti, ali treba razumeti veličinu trenutka u kojem se Nikola Jokić našao, bar kada govorimo o onom što se dogodilo pre samo nekoliko dana.

Nije lako čekati, ali treba pustiti da prođe malo vremena... Da Jokić odmori od svega, da napuni baterije, da provede malo vremena sa porodicom i u aktivnostima koje ga ispunjavaju, pa da vidimo šta će da bude. Kako bilo, ne treba ići ni u jednu, ni u drugu krajnost.