MOZZART ANALIZZA: Pre će Panter da zaustavi Tavaresa nego Lesor

Šta je to što u datom trenutku čini prevagu kada se sukobe dve ekipe podjednakog kvaliteta? Ne pričamo o dubini rostera, širini klupe, visini ormarića nego o kvalitetu igrača koji su u rotaciji i doprinose. Nema sumnje da Real ima zvučnija imena, posebno kada se pogledaju oni koji ne ulaze u igru ili se čak ne skidaju. Ne bi mogli da pobede Unikahu bez nosilaca da nije tako, ali sve to ne igra ulogu u majstorici. Šta igra?

Naša teorija je da to uvek bude trenutak inspiracije na dati dan u dato vreme na datom mestu. Nema tu mnogo prostora za iznenađenja, niti će treneri oba tima dozvoliti da bilo kakva taktička minijatura protivnika ne dobije odgovor. Previše su se dobro upoznali crno-beli i beli da ne znaju od koga i u kojim situacijama preti najveća opasnost. Takođe, sigurni smo da će obe ekipe do granica savršenstva izvršiti pripremljene taktičke zadatke, ali da li će kada se nađu u željenim scenarijima izvršiti posao do kraja, to je pitanje.

Da li će pogoditi otvoren ili težak šut pri isteku napada preko ruke?

Da li će za milimetar dozvoliti ključni ofanzivni skok za protivnika?

Da li će poslednja lopta na par sekundi do kraja da okrzne igrača tako da ni VAR soba ne bi mogla da odredi nakon tri dana većanja čiji je posed?

Ne znamo ni mi, ni učesnici i zato sport postoji. Pri kraju četvrte utakmice smo imali dve kritične izgubljene lopte Reala i koš Madara iz odbitka kakav je nemoguće ponoviti. Odmah zatim se desio karambol ispod koša Partizana kakvog se ni školica košarke ne bi postidela, a ofanzivni skok i koš Tavaresa presudio. Čak i na tom najvišem nivou košarke utakmicu reši martinela.

Šest odigranih utakmica u godini nije uspelo da razdvoji ova dva rivala ni za milimetar. Tri pobede Real Madrida i tri pobede Partizana u najrazličitijim okolnostima, takoreći pata karte. Momentum je 78 minuta bio potpuno na strani Partizana, a onda se dogodio trenutak nemoći i frustracije slavnog Španca. Od tog trenutka je bilo jasno da u ostatku serije ništa neće biti isto i da, iako se uloga favorita zajedno sa domaćinstvom preselila iz španske u beogradsku prestonicu, niko ne može da pretpostavi dalji razvoj situacije. Kaznene kadrovske promene su mnogo više išle na ruku Madriđanima i uspeli su da iz petnih žila bukvalno rečeno izmisle dve pobede na strani uz mnogo sreće u odsudnim trenucima.

Partizan je košarkaški gledano prikazao više u ova četiri meča i tu nema dileme. Utisak je da su čak i u trenucima kada ih ne ide, oni ti koji diktiraju tempo utakmice i dešavanja na terenu. Igra Reala, posebno u defanzivi, svela se na reakcioni, možemo slobodno da kažemo autsajderski, hazarderski pristup hvatanja protivnika na kocku da će ih izbacivanje iz ofanzivnog ritma poremetiti čak i ako posedi rezultiraju željenim otvorenim šutevima. O tome nešto kasnije.

Kao da je zaostatak od dva meča pomogao da se igrači Reala rasterete i da sa čistijom glavom uđu u završnice. Tu je sigurno pomogla i povećana minutaža Rodrigeza čija je statistika gotovo neprimetna, ali je uticaj na igru, pre svega u smislu sigurnosti i takmičarske inteligencije nemerljiv. Još jedan igrač je tu izuzetno bitan a neće ga biti u rosteru. Koliko je krvnički zahvat narušio reputaciju Gersona Jabuselea, njegov izostanak je Realu pomogao, ali neigranje Gabrijela Deka verujemo da je nenadoknadivo. Nemaju igrača koji može da replicira bilo šta slično Argentincu, kako po pitanju taktičke upotrebne raznovrsnosti, tako i još više u smislu čvrstine i karaktera. Mateo Ćus će morati da tumba i izmišlja petorke, ali takvog takmaca Zeku Ledeju neće naći. Adam Hanga se nameće kao bitan faktor u napadu, jer im treba da on iz drugog plana pogađa. Ex-YU duo Musa/Hezonja moraće da preuzme još veću odgovornost, posebno Hezonja sa odsustvom Deka. On je defincija iks faktora Reala.

Dante Egzum i Džejms Naneli nisu bili na svom nivou, i može se reći da osim Ledeja i Joanisa Papapetrua niko nije bio na gornjim granicama mogućnosti, a opet je Partizan bio tu, na jednu loptu. Ako uspeju da ponove ritam i igru iz drugog meča, Real na to ne može da da odgovor.

Gotovo je nemoguće odrediti šta će tačno da bude presudno, ali tri glavne teme se nameću kao potencijalno najvažnije.

1. ZONA

Napad se igra, a setovi uvežbavaju kako bi se stvarao višak i otvarao prostor za završnicu. Šta kada je stalno višak i svuda ima prostora? Ovaj problem je jedan od specifičnijih u košarci i teško ga je kvantifikovati. U današnjoj košarci igrači u ogromnom procentu igraju protiv čoveka u odbrani i imaju svoje kretnje kako bi se demarkirali i dobili loptu iz neke prednosti u odnosu na čuvara. Taj prostor onda automatski koriste. Međutim, kada je odbrana zonska igrač i pre i posle prijema ima prostor i slobodu na koju nije navikao, a što je još važnije obrasci kretanja i otvaranja situacija se potpuno menjaju. Odbrana se ne pomera kao inače, pomoć nije gde je očekujete i na šta ste navikli. Sad naravno, nekim igračima to ne predstavlja problem, ali većinu zbunjuje jer ih izbacuje iz ritma. Kada se pogađa, zona sumraka obično brzo završava svoju misiju, ali kada se uvuče nesigurnost promašaja ili dva, tada nastaju problemi za napad. Na scenu stupa neodlučnost u izboru rešenja, zastoj od sekund, dva i svako takvo štucanje remeti sveukupni protok i osećaj igrača na terenu.

Real Madrid je u ovoj sezoni, računajući sve utakmice koje su odigrali u svim takmičenjima, u zonu stao u svega 90 poseda. Od toga je čak 51 protiv Partizana u prethodne tri utakmice, pošto su u prvoj branili isključivo čoveka. Zona koju su igrali je isključivo 2-3 sa blagim promenama ko izlazi na kapicu i koliko visoko, kao i zaduženost za izlazak igrača na 45. Što se Evrolige tiče, nešto slično su pokušavali još samo protiv Milana, a interesantno je da su igrali i “box and 1“ kombinovanu odbranu protiv Virtusa i to tako što je Rodrigez čuvao Belinelija, a ostatak igrača Reala stajao u zonskom rasporedu. Protiv Breogana su u nekoliko poseda stali u odbranu 3-2.

GRANICE IGRAČA

Tavares 13,5; Vilijams Gos 7,5; Hezonja 11,5

Panter 16,5; Ledej 13,5; Smailagić 5,5

Šta dobija Real ovom odbranom? Pre svega, poremećaj napadačkog ritma Partizana i izvođenje iz njihovih standardnih napadačkih setova. Jednostavno, izvlače ih iz zone komfora. Ne treba zaboraviti ni odmaranje Valtera Tavaresa u odbrani. Koliko god da je Mateo pronašao način da sakrije Tavaresa na popu, on nikada nije bio prinuđen da loguje ovakav broj minuta i svaki posed u kojem on ima luksuz da ordinira sredinom bez jurnjave za pikovima je dragocen.

Partizan je pronalazio otvorene šuteve, samo je egzekucija zatajila. Bili su spremni već u trećoj utakmici i na početku su odlično sistemski eksploatisali zonu preopterećenjem jedne strane. Jam Madar ulazi u pik sa leve strane ka sredini i strani na kojoj se već nalaze tri saigrača. Sledi brz prenos lopte na Nanelija i nerešiv blok Alena Smailagića za Danila Anđušića i trojku. Serhio Ljulj mora da ostane na Naneliju, a Tavares ne može iz sredine da pomaže na ovom “pin downu“.

Pošto je prošlo sa leve na desnu stranu, zašto ne bi i na suprotnoj. Gotovo identičan raspored, isti princip, samo nešto drugačija realizacija. Kao u ogledalu, ponovo su Madar i Ledej glavni akteri u pik end rol saradnji, samo što ovoga puta preskače Nanelija i direktno napada lakat. Džanan Musa stoji znatno više nego Mario Hezonja na suprotnoj strani, što otvara mogućnost za Anđušića da ostane u korneru. Madar to prepoznaje i pronalazi ga potpuno otvorenog za tri poena.

Tu smo pomenuli položaj Muse i Hezonje. Musa je u oba meča stajao previsoko kao bočni igrač u zoni i to su izabranici Željka Obradovića znali da kazne. Izlazio je na 45, čak i blizu lakta i ostavljao ogroman prostor na boku koji su igrači Reala nekoliko puta pokrivali čak tako što su celu odbranu zarotirali, izašli sa Tavaresom na bok, drugim bočnim u sredinu i spuštanjem daljeg spoljnog na dalje donje bočno mesto. Ovde je opet sličan raspored kao u prethodno prikazanom preopterećenju. Ledej je sada tu da napravi blok za Anđušića, ali umesto da se Najdžel Vilijams Gos spusti na Nanelija i Hanga pokrije Egzuma nakon pasa, Musa izlazi na Nanelija i Anđušić ostaje sam u hali.

Hezonja je u sličnim situacijama, pa čak i kada je bilo realnije da izađe, ostajao konzervativnije u inicijalnom rasporedu. U sledećoj situaciji je Madar čak blago ispod nivoa penala u međuprostoru pokrivanja gornjeg i donjeg zonskog igrača, ali Hezonja ostaje u finti i ne izlazi što remeti Madara koji nakon kraće neodlučnosti promašuje otvoren šut.

Još jedan efektan način za napadanje zone iz ovog rasporeda demonstrirao je Naneli u Madridu. Matijas Lesor tera centralnog igrača da mu se posveti na postu, Rodrigez ne želi da dozvoli prvi pas i to ostavlja ogroman prostor u sredini za fleš Nanelija.

Mnogo je teže koristiti taj prostor u sredini kada je Tavares u igri. Dosta je problema Partizanu pravio on kada su se odlučivali za prodore koji su na prvi mah delovali kao dobro rešenje, ali dužina Tavaresa im je znatno otežavala završnicu.

Ono što Partizan ne sme sebi da dozvoli jeste da napada iz rasporeda koji u potpunosti preslikava zonski. Na osnovu ovog zamrznutog frejma nemoguće bi bilo da se odredi da li Real igra čoveka ili zonu jer im raspored napadača omogućava da pojedinačno pokriju svakoga i to baš onako kako žele, sa spoljnim igračima na tri poena i pre svega Tavaresom u sredini. Na sreću Partizana, to se nije često dešavalo.

U prilog priči o tome kako previše prostora odjednom može da zbuni igrače govori i to što su crno-beli imali u oba beogradska duela slabiju realizaciju otvorenih nego šuteva preko ruke (0,8 poena po posedu naspram 1,1). Procenat napada koji se završavaju makar jednim poenom takođe pada ispod 50% kada Real igra zonu, pa zato ne treba nikoga da čudi što je i sam Željko Obradović na konferenciji posle četvrte utakmice na pitanje šta je najvažnije za majstoricu odgovorio: napad na zonu.

2. POVRATAK PANTERA

Tu dolazimo do čoveka trenutka i povratnika, Kevina Pantera. Ako je ikada bilo dileme, ova serija je pokazala da je Kevin Panter i najbolji i najuticajniji igrač Partizana. Važan je Lesor, važni su svi sa ozbiljnijom minutažom, ali niko kao on. Taj efekat se oseća kroz igru, prisustvo, koševe kada se lomi, odvlačenje pažnje odbrane i samopouzdanje koje uliva saigračima. Nemoguće je da pričamo o planu Partizana za zonu Real Madrida, a da ne pomenemo njega. Panter u petorci, inače rizičnu i za šuteve spolja poroznu odbranu Reala čini manijakalno suicidalnom kockom. To ne znači da za istim ruletom Mateo neće posegnuti, ali sa znatno više opreza i spremnim alternativama. Možda će baš kombinovana odbrana iz utakmice sa Virtusom da bude iznenađenje, ali teško mi je da zamislim da će forsirati identične principe iz beogradskog dvomeča toliko dugo.

Kevin Panter ubacuje više od 16,5 poena – kvota 1,85

Panter je ove sezone napravio neverovatan košarkaški iskorak. On je uvek mogao da da koš, to nije sporno, ali je sada i lider i nešto što nikada nije bio: igrač koji je koristan i bitan čak i kada ne postiže poene. Prepoznao je i negovao taj do sada neotkriveni potencijal njegovog košarkaškog psihološkog profila Obradović i to mu se vraća. Panter i dalje koristi urođene sposobnosti da izmisli koš i pogodi preko ruke težak šut iz driblinga, ali onda kada ekipi to treba i kada se lomi. Bolje raspoređuje energiju i preciznije bira trenutke za muzički solo koji svi znamo da sledi, posebno protivnik koji bi da otme instrument ali ne ide.

Pri napadu zone opterećenjem Panter vezuje za sebe oba bočna defanzivca Reala pri piku što otvara mogućnost da se Madar nađe u poziciji da iz ritma kreira iz pik end rola sa Lesorom u ogromnom prostoru. Vensan Poarje je ostavljen na ničijoj zemlji da brani dva igrača, Jabusele ne može da ostavi korner nebranjen, Ledej menja stranu i Lesor dobija pas na jak rol kroz sredinu za kucanje. Raznovrsnost doprinosa beka Partizana se ogleda najviše kroz mogućnost da kreira iz pika podjednako dobro kao i igrači na “jedinici“ što onda dodatno otežava igračima Reala da brane glavno oružje svih Žocovih ekipa. Ne možete da ga zanemarite kao kreatora, ne smete da ga ostavite samog na spot apu, a u svakom trenutku vreba opasnost da se otvori iz jake blokade ili stegera.

Nije slučajno Real Madrid brzo odustao od zonske odbrane u drugoj utakmici. U situacijama u kojima igrači Partizana oklevaju i biraju rešenja, Panter date prilike koristi nemilice. Pik na strani sa igračem u korneru Egzuma i Lesora tera Rodrigeza da se pomeri, Panter koriguje poziciju, ali ostaje iznad nivoa penala i odmah pri prijemu se diže na šut za tri poena i pogađa. Savršena pozicija za njega jer je preširoko za Rodrigeza da pokrije,a previsoko za Jabuselea da izađe, a čak i da se odluči na takvu ekskurziju, Naneli je u korneru kao podjednaka pretnja i tu igru mice Real ne može da dobije.

3. DIV

Zaradio je Tavares muški onaj odvojen tekst u najavi serije. Stena, div, sve stoji, ali posebno je oduševio preuzimanjem odgovornosti u napadu. Jasno je da je najveća pretnja sa posta i iz dubokog rola, ali je fenomenalno rešavao preuzimanje, držao u životu Real u trećoj četvrtini kada nisu imali drugo napadačko rešenje.

Uspeo je Partizan da ga eliminiše kao opasnost na rolu u četvrtoj utakmici, ali se on prilagodio i štetu počeo da pravi sa posta. U tim odsudnim momentima, svaki napad je išao preko njega i po pravilu je iznuđivao faul ili davao koš ili i jedno i drugo kao u slučaju kada ga je preuzeo Uroš Trifunović i pokušao da odbrani u srcu reketa. Preuzimali su ga Egzum, Trifunović i Papapetru, dali sve od sebe, imali relativno dobre startne pozicije, ali bez koristi. Posebno je impresivan način na koji je podvukao loptu ispod Papapetrua sa leve strane pored nadolazećeg Lesora. To je već bila ozbiljna veština.

Na kraju je za ogroman trud i neverovatnu produkciju nagrađen i “srećnim“ ofanzivnim skokom i odlučujućim košem uz faul pri kraju utakmice. Koliko god mu je zonska odbrana pomogla da se rastereti u odbrani i smanji potrošnju na tom planu, gotovo je neverovatno da u utakmici sa takvim tempom iznese gotovo četrdeset minuta. Partizan će morati da pronađe način da ga barem uspori jer je jedina konstanta kojoj se Real iznova i iznova vraća.

Tu se krije i magična povezanost košarke. Sve je na terenu potencijalno “baterflaj efekat“. Povratak Pantera može da se pokaže kao uticajniji na zaustavljanje Tavaresa nego Lesor. Pre nego što me pošaljete u ludake, dozvolite da time i završim ovu najavu.

Osim što je za Tavaresa teži mečap za Smailagić nego Lesor, povratak Pantera menja defanzivnu orijentaciju Reala. Zona će postati znatno ranjivija, a potreba da se ranije vrate na čoveka može da stavi Tavaresa u nezgodan položaj da se više troši pozadi zbog čega neće moći da iznese 40 minuta u oba smera, a i ako ga Mateo bude na silu ostavljao na terenu, produkcija mora da pati.

Za kraj, Real jeste u boljem momentumu, ali su to nijanse koje beskrajnom mudrošću sultana iz “Crnog Gruje“ mogu, a i ne moraju bit'.

Gubitak Deka će Real teško nadoknaditi. Takođe, ne vidimo ko može da odigra posebno bolje u odnosu na prošlu utakmicu koju su dobili na mišiće, a očekujemo da uz Pantera i Egzum i Naneli prodišu. Prednost ove ekipe Partizana je što stilski ne zavise od domaćeg terena i navijača pa tako ne očekujemo ni najmanji problem zbog igranja majstorice u gostima. Naprotiv, to može da se pretvori u kontraoružje.

Ključ je u tome da igraju u svom pravom, lepršavom ritmu nezavisno od toga da li uđe prvi par lopti i kao takvi biće tvrd orah kraljevićima, a ko će koga da slomi neka pokaže teren.

Piše: Miloš VUJAKOVIĆ, košarkaški trener i skaut