MOZZART ANALIZZA: Plejmejkera ne možeš da sakriješ - Nikola Topić, nova nada za volanom

Razgovori sa kolegama dovode do zaključka da su u košarci dva perioda ključna za razvoj košarkaša. Prvi je prelazak iz pionira u kadete, a drugi, znatno čuveniji, sveprisutni, mitološki opevan i fenomenološki prepričan, prelazak iz juniora (ergo uopšte mlađih kategorija) u seniore. Možda bih dodao i prelazak iz školice košarke u takmičarsku selekciju, ali je to ipak period u razvoju koji se više bazira na masovnosti, zdravim navikama, opštoj motoričkoj pismenosti i socijalizaciji što jeste važno i kasnije, ali je u ovom periodu gotovo pa jedini kriterijum.

Pre nego što se koncentrišemo na svima zanimljivi košarkaški put do seniora koji su u mapama izgleda odcrtali pa se čini da je lakše naći Srednju Zemlju, Hogsmid i Arakis, moram na kratko da se osvrnem na pionirsko-kadetsku ekskurziju. Naime, kod nas su uzrasne kategorije prilagođene školskom sistemu, pa se tako razlikuju od parnih FIBA kategorija. U Srbiji postoji mini basket uzrast (van takmičarskog sistema osim festivala gde se zvanično po pravilu ne vodi rezultat, mada ima šampiona koji se o taj zahtev oglušavaju), a prava takmičenja počinju od mlađih pionira (U13) preko pionira (U15) do kadeta (U17) i juniora (U19). Postoje i omladinci (U21), ali ta liga je po pravilu ubedljivo najsiromašnija po broju prijavljenih ekipa jer se do tada oni koji ne igraju za novac odluče da istim ne finansiraju klubove već svoj talenat odnesu nešto dalje od Saut Biča, u uvek neugodne biznis i studentske lige.

Školski gledano, deca su u školici (mini basketu) dok ne pređu kod nastavnika u peti razred. Od petog do osmog razreda su mlađi i stariji pioniri, a prelazak u kadete i juniore se poklapa sa srednjom školom. Ovo poslednje je jako bitno. Igrom slučaja, više puta (najskorije upravo sada) sam radio sa decom baš na tom prelasku i koliko god ovakav sistem u teoriji imao smisla, u praksi duplira muku. Pravila su u Srbiji takva da se do kadeta igra dečija košarka koja na žalost ili sreću nema puno dodirnih tačaka sa onakvom kakvu jedino poznaju laici. Pasarele, nepostojanje trojki, pika, zone imaju svoje utemeljenje u ideji da se igrači obučavaju košarkaški pojednostavljeno, sa akcentom na igru 1 na 1 i odbranu na lopti. Praksa kaže da je tu prostor za zloupotrebu veliki, ali to je posebna tema. Mnogo veći problem je što se igrači do svoje navršene 15. godine ne uvode u sistem kompleksnijih timskih odbrana, veće pomoći i pik end rola i u skladu sa tim godinama stiču napadačke navike koje postaju skoro pa neupotrebljive na sledećem nivou.

Igrača nije lako “napraviti” iako lično preferiram pastirsku semantiku, usmeravanje, putokaz i GPS servis za orijentaciju. Da je rudnik mlađih kategorija fabrika, proizvodi bi bili standardizovani kako po kvantitetu, tako i kvalitetu, a u stvarnosti je to ipak sve po malo, a najviše umetnost. Košarkaš se niti rađa niti pravi, niti je 10% ovo a 90% ono, nego od svega po malo pa se na kraju još i pomoliš da kada pustiš sajt u produkciju sve ispadne kako treba. Koliko je teško osposobiti igrača na bilo kojoj poziciji, beskonačno je teže uraditi to sa plejmejkerom. Zašto?

Zato što ne možeš da ga sakriješ.

Nikola Topić MVP i najbolji strelac kvalifikacionog ANGT turnira

Budućnost regionalne košarke: Rekorder Topić, Megini biseri, Partizanov tandem i "nova generacija" iz Crne Gore

Možemo da pričamo o tehničkim, taktičkim i intelektualnim normativima koji su visoki, ali to se podrazumeva. Plejmejker mora da ima loptu, plejmejker mora da rešava i mora da greši. Proizvodnja igrača koji rešava situacije je paprena, a valuta je u pokidanim nervima i potrošenom vremenu. Koji trener danas ima taj luksuz da ključeve svoje budućnosti i egzistencije stavi u ruke momka od 18 godina? Da li tu ima i manjkavosti sistema u kojem košarka obitava? Svakako, ali to je realnost. Ne možeš glavnog glumca da napraviš epizodnim ulogama, niti vozača tako što ga godinama stavljaš na mesto suvozača. A kod plejmejkera završi volan kad-tad, pa bolje danas nego sutra.

Apsolutnu vrednost je izuzetno teško pronaći u sportu. Kvalitet igara uglavnom zavisi od toga koliko su okruženje i taktički sistem podesni za datog igrača. Jednostavno, nekome odgovara da bude efikasni igrač zadatka u jasnom okviru, dok će drugom tipu igrača takva situacija biti ravna ličnom paklu. Plejmejker za veliku scenu koji sutra treba da ima u rukama osećanja čitave nacije mora da se za taj trenutak pripremi tako što će se u istoj poziciji naći pre toga na svakom nivou. Ne može postati primarni “ball handler“ tako što čeka povratnu loptu u ćošku.

Mnogo je razloga zašto je u Srbiji postalo gotovo nemoguće napraviti više kvalitetnih plejmejkera u godinama iza nas, pa nećemo dalje u dubiozu, ali ne lezi vraže, možda se situacija menja.

Jedan od omiljenih igrača iz generacije koja me je i zarazila košarkom je Milenko Topić. Znate kako ima igrača koji u vašem sećanju nemaju nijednu grešku? E pa, veliki Top u mojoj glavi živi na vrhu kapice na tri poena i ne promašuje.Teško je pronaći igrače koji bi u svakoj eri bili uspešni, a verujem da je stariji Topić baš takav i da bi dominirao i sa Bobom Kouzijem u Seltiksima, Medžikom u Lejkersima i Karijem u Voriorsima. Teško je uklopiti samopouzdanje na terenu i kvalitet u skromnost, a baš to je najveća vrlina čoveka čije je prirodne i smirene manerizme usvojio i momak koji je tema teksta.

Nikola je od oca defintivno nasledio mirnoću na terenu, izuzetno visoku košarkašku inteligenciju i sposobnost da donosi prave odluke u trenutku. Pozicija nije krilna, već baš gorepomenuta najodgovornija i najizloženija. Cela odbrana Vojvodine se pozicionirala tako da odbrani Topićev izlazak gore na tri poena, što on odmah prepoznaje i seče unutra, što dovodi do nesporazuma oko preuzimanja u odbrani Vojvodine i rezultat je lako polaganje.

Upravo završeni juniorski turnir Evrolige je poslužio kao idealna odskočna daska u očima javnosti za mladog igrača koji već sada može da se podiči korektnim minutima u seniorskoj konkurenciji. Jasno je zašto takva pomama. Koliko god se dičili igračima na unutrašnjim pozicijama, narod uvek gravitira ka kečevima, a vrhunskih nije manjkalo kroz istoriju. Utisak je da baš na tom planu produkcija iz mlađih kategorija nije na željenom nivou i zato se sledeći veliki igrač čeka kao Mesija.

Da li je to Nikola Topić?

Svako ko vam sa sigurnošću bude rekao da ili ne, slagaće vas. Velike izjave nekada ispadnu tačne, pa donesu pozitivne poene glasniku, a kada se ispostave kao daleke od istine, negativnu. Kako to lepo Mekonahi kaže u kultnoj sceni “Vuka sa Vol Strita“ , niko ne zna da li će berza da ide gore, dole, po strani ili u krug.

Ono što može da se kaže sa određenom dozom sigurnosti (ne i apsolutnom) je da je plejmejker Zvezde na privremenom radu u OKK Beogradu igrač koji je na dobrom putu da bude kvalitetan profesionalac. Da li kao prvi plej reprezentacije za najveća takmičenja ili za kvalifikacije, hajde da vidimo i da mu ne nabacujemo bespotrebni dodatni teret na pleća. Koliko je trenutno Nikola Topić u žiži možda najbolje govori i sledeći kadar sa poslednje KLS utakmice protiv Vojvodine. Tretman odbrane dostojan Adetokunba, nema šta. A šta je tu najzanimljivije? Uspeo je da probije u desnu stranu Beslaća pre pomoći sa prvog pasa i da iznudi faul.

Prvo i najvažnije, o Topiću izuzetno pohvalno govore svi treneri koji su imali priliku da rade sa njim. Uvek se ističe izuzetna inteligencija, visok nivo zrelosti i profesionalizma, kao i usvajanje informacija. To nije poštapalica sa onim čuvenim dodatkom: u odnosu na godine, već iz ugla ocenjivanja jednog seniora. Znači, njegovo razumevanje košarke i pristup obavezama, kao i sposobnost da se prilagodi različitim zadacima je na visokom seniorskom nivou već sada. Dobar primer je ova situacija na utakmici protiv Sloge. Već iz odbrambenog polja prepoznaje visoku defanzivnu zonsku 1-3-1 postavku i nepogrešivo gađa Marka Vukčevića koji ostaje potpuno sam u korneru za nesmetanu trojku.

Stilski, teško je pronaći dobar primer za upoređenje. Topić ima odličnu visinu za poziciju koju igra, bez da se to negativno odražava na brzinu. On nije na prvi pogled atletski tip plejmejkera, ali je (kako to skauti vole da kažu) fluidan i varljivo atletski nadareniji nego što izgleda. Telo je spremno za udarce koji ga čekaju u budućnosti sa tendencijom da dobar postojeći okvir dodatno popuni. Međutim ne može se njegova fizika odvojiti od glave jer on ume svoju brzinu da iskoristi na najbolji način u pravom trenutku.

Šta to znači?

Pravovremenim ubrzanjem koje proizilazi iz konstantnog čitanja dešavanja na terenu, on ima fukcionalno upotrebljiviju brzinu nego određeni konkurent koji će na čisto atletskim merenjima zabeležiti bolji rezultat. ali bez uporedive upotrebne vrednosti. Nije uvek ni dobro ni korisno biti brz, posebno van konteksta. Košarka se odvija u različitim brzinama i tu mladi plejmejkeri padaju, a Topić već sada pokazuje redak kvalitet da prepoznaje momentum za pun gas, a kada treba usporiti, kada napasti snagom i brzinom, a kada nabadati polako i oprezno kroz šumu gorostasa u reketu. Možda bih se usudio da ima tu određenih sličnosti sa Papalukasom. Teško je (čitaj nemoguće) prikazati ubrzanje slikama, pa taman da ih frejmujemo kao crtani film, ali sledeća situacija (verujte mi na reč) je dobar primer njegovog situacionog ubrzanja. U trenutku kada se nalazi na polovini terena još vuče regularnom brzinom i odmah nakon sledećeg tapa levom rukom u sredinu prepoznaje prostor, pali motore i u roku od sekunde se već nalazi u završnici gde iznosi kontakt i pogađa za dva poena.

Košarka se igra glavom, a tu Topićev potencijal dolazi u potpunosti do izražaja. Navikao je da igra protiv starijih igrača, kako u mlađim kategorijama, tako i u nižim, pa višim seniorskim ligama. Ove godine je započeo sezonu u prvom timu Zvezde, ali igrajući i za Slodes u drugoj ligi, da bi kasnije prešao u OKK i može se reći, eksplodirao. Da li postoji neka tajna veza između umova plejmejkera, pa je Vule Avdalović osetio na pravi način reprezentativnog naslednika, ne znam, ali činjenica stoji da Topić pruža impresivne partije baš pod njegovim vođstvom i da su utakmice na ANGTu samo prirodni nastavak progresa koji je ostvario ove sezone u OKK Beogradu.

Uručen mu je ključ gotovo od prvog dana i na 12 odigranih utakmica u najjačem nacionalnom rangu je na terenu proveo u proseku 30 minuta po utakmici. To mu je bilo dovoljno za prosek od 18 poena, pet asistencija i četiri skoka. Procenti su podjednako impresivni. Za dva poena 64%, za tri 40% a slobodna bacanja 86% od čega stvarno teško da može bolje. Na juniorskom turniru Evrolige je promašio samo jedno slobodno bacanje a šutnuo ih je čak 33.

U KLS-u beleži 1,095 poena po posedu što ga svrstava u najboljih deset igrača za sve koji imaju minimum 200 poseda. Opet dolazi do izražaja njegova konstanta pa je tako broj poena stabilan i u tranziciji i u pozicionom napadu sa minimalnim odstupanjima (1.087 u tranziciji i 1.098 poziciono). Kada uračunamo asistencije, broj poena po posedu je 1.335 sa odnosom asistencija i izgubljenih lopti 1.45 u korist uspešno realizovanih dodavanja.

Najveći broj poseda (tačnije 37%) završava kao primarni “ball handler” iz pika, dominantno centralnog. Interesantno je da statistika beleži mali broj situacija u kojima prilikom centralnog pika ide od bloka, ali to treba pripisati Samardžiskom koji često zna da majstorski promeni ugao bloka u poslednjem trenutku i da samim tim prevari odbranu i ostavi Topiću livadu. Na sledećem primeru se jasno vidi prema pozicioniranju odbrane Tamiša da je incijalna blokada Samardžiskog bila usmerena ka sredini, ali majstorski zavrće i dalje Topić probija i uspeva da iznudi faul na obruču.

Što se tiče bočnih pikova, tu podjednako napada blok i od bloka. Takođe protiv Tamiša se desila još jedna simptomatična situacija za prezentaciju razumevanja igre i lepote prostih, logičnih rešenja. Vlajić se iz dijagonalne dubine penje u pik koji pokušava da reši slipom, za šta je Smiljanić u odbrani spreman pa se udaljava od svog igrača taman toliko da Topić odmah prepozna dodavanje i pogodi saigrača za dovoljno otvorenu trojku.

U tranziciji je mahom igrač sa loptom koji inicira pokušaj kontranapada. To iziskuje ogromnu potrošnju, pa u kombinaciji sa brojem minuta treba tražiti argumentaciju za nešto slabiji prosek poena koji ide ispod poena po posedu, dok isti raste na 1,43 kada popunjava desni koridor i čak 1,67 sa levog. Primer protiv Kolubare je sjajan “coast to coast”, počevši od samog građenja koša do završnice. Impresivan je način na koji je ovde odmah prilikom prvog kontakta sa loptom krenuo da vuče napred bez ikakvog zastoja, da bi kasnije obišao i sledećeg čuvara i pogodio.

Kada govorimo o tipovima situacija u kojima se Topić najčešće nalazi prilikom završavanja poseda, treba istaći očekivanu efikasnost prilikom izolacija (1,25 poena po posedu) i iznenađujuće dobru vrednost iz “spot apa”. Iznenađujuću zato što se kvaliteti Zvezdinog plejmejkera uglavnom ocenjuju kroz igru sa loptom, što jeste forte, ali je došao do tačke da preti šutem podjednako, a posebno bih istakao sposobnost da u vrlo kratkom vremenskom razmaku prihvati i ispali loptu. Uzorak nije veliki, samo 23 poseda, ali dovoljno za drugog najefikasnijeg igrača u KLS-u sa 1,565 poena po posedu. Šesnaest poseda je završeno šutem za tri poena iz mesta, od čega devet preko odbrane i sedam kada je bio potpuno sam. U oba slučaja je procenat uspešnosti vrlo visok, 62,5% preko odbrane i 71% kada šutira otvoren.

To su brojevi, a šta kaže očni test? Ne razlikuje se značajno. Topić je već danas seniorski plejmejker sa izuzetnom sposobnošću da kontroliše tempo, da bira situacije, čita igru i vidi i pronalazi otvorene igrače pravovremeno. Spada u retku grupu mladih igrača od kojih se očekuje da izgledaju još bolje kada su okruženi boljim igračima i jakom konkurencijom jer njegov kvalitet i produkcija ne zavise od forsiranja što je često slučaj sa mladim talentima. Njegova igra je racionalna i ne vidim potencijalni problem preskakanja budućih iskusnih saigrača ili problem sa prilagođavanjem na ulogu koja zahteva manje direktnih završnica. To ne znači da nije sposoban da preuzme utakmicu i rešava, daleko od toga, ali može da doprinosi i tišim modom. Ako gledamo Zvezdine igrače na istoj poziciji u prethodnim godinama kao poređenje, možda je evroligaška verzija Nejta Voltersa najpribližnija.

Bilo kako bilo, Topić zaista obećava i ima odlično prolazno vreme na svim mernim stanicama. Sad ostaje “samo“ da izdrži trku i sve izazove koje ista dugoročno ostavlja na glavu i telo.

Ako tako bude, ne sumnjam u završetak na podijumu.

Piše: Miloš VUJAKOVIĆ, košarkaški trener