Može li Jokić opet do MVP priznanja? Istorijske brojke i odbrana kao najvažniji adut

Samo 12 igrača je uspelo da osvoji dve uzastopne MVP nagrade. Hoće li Nikola Jokić biti 13? Ako se pogleda početak sezone, srpski košarkaš je na dobrom putu da još jednom ispiše istoriju najjače košarkaške lige na planeti. Naime, Somborac je tekuću takmičarsku godinu počeo bolje i od prethodne i ako nastavi ovim putem, pitanje je da li neko može da mu stane na put.

01.30: (1,60) Atlanta (13,0) Boston (2,60)

Iako se pred početak sezone pisalo da je "nešto trulo u Denveru", sumnjalo se u mogućnost Nagetsa da nastave da se bore za vrh Zapada, posle 14 odigranih mečeva i bez još povređenog Džamala Marija imaju peti rezultat u konferenciji. Jasno, zaslugom prve zvezde ekipe i aktuenog MVP-a.

Novinar Ringera Den Devajn je napravio detaljnu analizu i zaključio da Jokićeve brojke ozbiljno potvrđuju tezu da bi mogao da postane 13. igrač sa uzastopnim priznanjima za najkorisnijeg igrača lige.

Za početak je uporedio brojke. Jokić je u MVP sezoni beležio 26,4 poena, 10,8 skokova, 8,3 asistencije i 1,3 ukradene lopte po meču. Posle 13 nastupa u tekućoj beleži 26,1 poena, čak 13,8 skokova, 6,4 asistencije i 1,3 ukradenu loptu po susretu. Postao je tek drugi igrač u istoriji NBA koji je tokom prvih 12 utakmica u sezoni ubeležio više od 300 poena, 150 skokova i 75 završnih dodavanja. Ko je prvi izveo tako nešto? Janis Adetokunbo na početku sezone u kojoj je na kraju postao poslednj igrač koji je vezao dva MVP odličja zaredom.

Srpski košarkaš je na putu da postane tek peti igrač koji je imao sezonski prosek od 25 poena, 10 skokova i pet asistencija - u više navrata. Samo su Janis, Oskar Robertson, Vilt Čemberlejn i Rasel Vestbruk imali takve brojke na kraju takmičarske godine više od jednom. A to su samo argumenti u Jokićevu korist na osnovu osnovne statistike. Još impresivniji su zaključci koji se mogu izvesti iz napredne.

Srpski košarkaš trenutno ima najveći PER - 35,36 (najbanalnije objašnjeno - američka zamena za indeks korisnosti) i WS/48 - 0,363 (broj pobeda kojima je igrač doprineo na 48 minuta - prosečan broj je 0,100) - IKADA. Dakle veći nego što su svojevremeno imali Karim Abdul Džabar, Vilt Čemberlejn, Majkl Džordan u najboljim danima, Lebron Džejms u Majamiju...

Jokić je nezaustavljiv. Šutira sa 72,7 odsto uspešnost iz reketa, 57,4 sa njegove ivice, 63 sa poludistance i 37 odsto preciznosti van linije za tri poena. Beleži 1,363 poena po šutu, što je 21. najbolji rezultat u NBA. Ali, to je izuzetna brojka za igrača koji uzima veliki broj šuteva i apsolutno je prva napadačka opcija ekipe. Jedini igrač koji ima takvu ulogu u svom timu, a da je trenutno ispred Džokera je Kevin Durent.

Kako to Amerikanci vole da kažu, Jokić je ove sezone "klač igrač". Uvek je na potrebnom nivou kada se lomi. Tako šutira sa 54,1 odsto uspešnosti u poslednjim sekundama napada i sjajnih 64,5 odsto protiv čvrste ili vrlo čvrste odbrane, sudeći po pedantno vođenoj statistici u NBA. U sezoni u kojoj su promenjana pravila po pitanju faulova i igrači koji su navikli da kampuju na liniji penala poput Džejmsa Hardena se muče, Jokić izvodi jednak broj bacanja kao ranije - što znači da dobija jednak tretman kod sudija. To znači da uspeva da iznudi faulove na oko 14 odsto šuteva iz igre. Pogađa pritom u boljim procentima uz kontakt nego ikad ranije - više od 43 odsto.

U sjajnom je društvu kada se pogleda parametar "box plus minus" - procena koliko više poena na 100 poseda igra donosi napadu svoje ekipe od prosečnog igrača u ligi. Njegov trenutni učinak je peti najveći od kada se vodi ova statistika - 14,5. Ispred su MVP sezone Stefa Karija (2015/16) i Lebrona Džejmsa (2008/09), rekordna sezona Džejmsa Hardena (2018/19) i zaboravljena 2002/03 sezona Trejsija Mekgrejdija.

Još veći teret u napadu je poneo ove sezone i uspeo da ga iznese. Denver bez njega na parketu beleži oko 12 poena manje na 100 poseda. Najvažniji Jokićev adut u čitavoj ovoj priči je - odbrana. Nešto što su mu minule sezone isticali kao najveću manu u MVP trci.

Denver igra jako dobru odbranu ove sezone. Sedmi je u ligi prema dozvoljenim poenima po posedu - 104,3 (ne računajući popularni garbidž tajm ili period igre u kojem zbog prevelike rezultatske razlike priliku dobiju izgrači iz drugog plana). Kada se pogleda ADRTG parametar ("adjusted defensive rating" - na klasičan defanzivni rejting se uračuna i jačina protivnika) Nagetsi su treći u ligi iz Golden Stejta i LA Klipersa - 102,5. Najveće zasluge za značajan napreda pripadaju Jokiću. Sjajno se pozicionira, čita protivnike i beleži rampe i ukradene lopte kao nikad dosad u karijere. Pritom, uspeva da odbije loptu tokom protivničkih akcija u 2,3 navrata po utakmici - šesti najbolji učinak među centrima.

Protivnici protiv njega u reketu šutiraju sa 61,1 odsto uspešnosti, što svakako nije podatak za pohvalu, ali je to Jokićev najbolji učinak još od ruki sezone. Protivnici pritom uzimaju sve manje šuteva u Jokićevoj blizini i ubacuju ih u manjim procentima kada je na parketu.

Kada se sve sabere i oduzme, Denver i bez Džamala Marija, a sada i povređenog Majkla Portera, spada u najboljih osam u ligi prema ofanzivnom i defanzivnom rejtingu. Ukoliko nastavi da se popravlja, što je logično, Jokić će kao jedan od najboljih ofanzivnih igrača biti i u centru jedne od najboljih ekipa u ligi, pa tako i legitimnog takmaca u borbi za tron. Zato se sa pravom o Nikoli može pričati kao i "najboljem igraču sveta". Svakako je jedan od najboljih.

Ne zaboravimo da Jokić ima 26 godina i još prostora za napredak, ali pitanje je ipak koliko su mediji iz SAD i Evrope voljni da mu uruče još jedno, drugo uzastopno priznanje. Posebno kada i Stef Kari igra košarku za Bogove. Ipak, početak obećava i ukazuje da je Nikola sa pravom i ove sezone jedan od glavnih kandidata za priznanje najkorisnijeg igrača u ligi. Ako ovako nastavi... Možda bi ponovo mogao da im veže ruke.