Lazićeva dekada za pamćenje: 17. trofej Zvezdinog kapitena, za petama je Peri Božiću

Neverovatna sezona je završena. Košarkaši Crvene zvezde su se oktiti triplom krunom. Kako je počelo, malo ko je verovao da će se slaviti u junu na Kalemegdanu, ali Dejan Radonjić i njegovi puleni su napravili čudo. Zaista uspeh za pamćenje, za pet meseci se sve preokrenulo, a jedan od onih koji su bili najbolji kada je najpotrebnije je po pravilu bio i Zvezdin kapiten Branko Lazić. Davao je primer svim saigračima kako se bori za crveno-beli dres, ostavljao i poslednju kap znoja na terenu, a kao nagrada je došao 17. trofej u dresu voljenog kluba.

Lengston Hol, 48 sati za najbolju košarku života i pitanje - zašto tek na kraju?

Stigao je u redove Crvene zvezde 2011. godine, verovatno ni ne sluteći šta ga čeka na Malom Kalemegdanu. Teško da je i sam pomislio da će osvojiti šest titula prvaka Srbije, da će u pet navrata pokoriti Jadran i podići pet Žućkovih levica, kao i jedan pehar u Superkupu ABA lige. Njegovo ime je već zlatnim slovima upisano u istoriju Zvezde. Sa 17 titula najtrofejniji je igrač kluba svih vremena, a odavno je i košarkaš sa najvećim brojem nastupa u crveno-belom (639). Trofej više od Lazića ima bivši kapiten i košarkaš sa najviše timskih odličja u istoriji Partizana, Petar Božić. On je sa crno-belima u period u od 2004. do 2012. godine osvojio 18 pehara (osam u domaćem prvenstvu, pet u ABA ligi i još pet u Kupu Radivoja Koraća), a kasnije je u vitrine kluba uneo i trofej kao trener (prvak Srbije 2014. godine).

Profesionalnu karijeru je počeo u redovima FMP-a, a u Železniku je proveo četiri sezone. Preselio se u Crvenu zvezdu 2011. godine i potpisao jednogodišnji ugovor. Posle prve sezone parafirao je trogodišnju saradnju, a u februaru 2017. godine je postao treći igrač sa najvećim brojem nastupa u crvenom-belom, preskočivši na večnoj listi Vuka Radivojevića i Dragišu Vučinića. Kapitensku traku poneo je leta iste godine, posle odlaska Luke Mitrovića. U drugom mesecu 2018. godine je upisao i svoj 430. nastup, pa je tako postao i igrač sa najviše odigranih utakmica za klub sa Malog Kalemegdana.

Nije Lazić igrač koji je svojim poenima donosi Zvezdi titule, mada je umeo da pogodi neke jako bitne šuteve, posebno u tekućoj sezoni. Opšti utisak je da je najbolji pod palicom Dejana Radonjića, a to se dokazalo i ove sezone. Ekspert za defanzivu, kojem se dive i neki od najboljih košarkaša sa Starog kontinenta ima neobjašnjivu hemiju sa crnogorskim stručnjakom. Uzmimo za primer tekuću sezonu. Pod vođstvom Saše Obradovića nije ličio na sebe, mada ni prethodnih sezona Dušan Alimpijević, Milenko Topić, Milan Tomić, Andrija Gavrilović i Dušan Šakota nisu uspevali iz popularnog Laze da izvuku ratnika koji je posle fantastične sezone 2016/17 otišao i sa reprezentacijom na Evropsko prvenstvo i osvojio srebrnu medalju.

Našao mu je izgleda Radonjić žicu, ume da ga motiviše i jasno se vidi da je Lazić spreman da ostavi i poslednji atom snage na parketu za Crvenu zvezdu i svog trenera. Pod palicom crnogorskog stručnjaka ima i mirnoću u napadu, iz koje proizilazi i šut za tri poena, kojim je samo ove sezone često umeo da da neophodan vetar u leđa svojoj ekipi ili da isisa život iz rivala i ubije mu svaku nadu da može do trijumfa.

Neobjašnjiva hemija, Dejan Radonjić - Branko Lazić

O Lazićevim liderskim sposobnostima izlišno je govoriti, kao i o defanzivnim. Zna se da su odbrana pre svega igra na volju, a to je nešto što se ne uči na treningu. Strašan mentalitet ima 32-godišnji košarkaš i to je nebrojeno puta dokazao. Stajao je na put nekim od najboljih bekova Evrolige, njegovoj snazi divili su se i centri. Fantastično je fizički pripremljen i pored velike požrtvovanosti i potrošnje na svakoj utakmici retko se povređuje, a gotovo nikada nećete videti da mu na parketu ponestaje daha. Proglašen je i za defanzivca godine u ABA ligi, a ranijih godina je bio i u vrhu u izbori za ovu nagradu u Evroligi. Sa razlogom retko koji bek voli da dođe u Beograd, svestan da ga čeka pakao u svakom smislu: zaglušujuća grmljavina sa tribina i čuvar koji ti ne da mira.

O snazi Zvezdinog kapitena govorio je i Džordan Lojd. Uporedio ga je sa Kavajem Lenardom, sa kojim je svojevremeno delio svlačionicu u Torontu.

"Otkriću vam jednu stvar - Branko Lazić je jak kao stena! Prošle sezone sam sa Valensijom gostovao Crvenoj zvezdi u Beogradu i tokom utakmice su me čuvali Čarls Dženkins i on. U jednom trenutku probao sam da protrčim pored njega, a na kraju sam se zakucao kao u zid. Bio sam razmišlja: 'Šta je bre ovo, čoveče?!' Kep (sleng izraz za kapitena) je najčvršći momak kojeg sam upoznao i srećan sam što sam u njegovom timu. Da se razumemo, takav je i Kavaj Lenard, ali sada sam deo kepovog tima".

Zbog svega navedenog, Lazić će i po okončanju igračke karijere ostati upamćen kao jedan od najistaknutijih košarkaša u istoriji Crvene zvezde. Nikada nije bio najbolji strelac, nije izvodio preterano atraktivne poteze, ali je uvek bio spreman da da svoj maksimum za voljeni tim i svojim defanzivnim rolama je bez sumnje bio jedan od ključnih igrača u osvajanju čak 17 trofeja. Ali, pred Brankom je još vremena u crveno-belom dresu, nema sumnje da će se vitrine na Malom Kalemegdanu dodatno puniti dok traka bude oko njegove ruke.