Krunski dokaz značaja domaćih igrača

Beogradska filharmonija je za koncertnu sezonu 2009/10 izašla sa čuvenom parolom "U inat svima i uprkos svemu". Dvanaest godina kasnije košarkaški klub Crvena zvezda može osvajanje Kupa Radivoja Koraća u Novom Sad da zaokruži istom porukom. U inat svima koji nisu verovali u uspeh i uprkos svemu što su uprava, treneri, igrači i zaposleni u klubu preturili preko glave tokom prethodnih desetak dana.

Vraćanje Žućkove levice u vitrine posle četiri godine nosi sa sobom još jednu važnu misao - novosadski megdan pokazao je krunsku važnost domaćih igrača na putu do uspeha! Nije se Crvena zvezda prethodne dve sezone proslavila sa odnosom prema svojoj deci i nagomilavanjem stranaca izazvala je samo kontraefekat, iako je rešenje bilo praktično ispred nosa. Ono što Milan Tomić, Dragan Šakota i Saša Obradović nisu videli Dejan Radonjić je odmah počeo da oblikuje u ono što smo videli prethodne dve večeri i Spensu.

POMEREN DUEL ZVEZDE I BORCA

Istina je da bi uloge srpskih igrača verovatno bile drugačije da je Crvena zvezda na kupu nastupala u najjačem sastavu, ali je isto tako nepobitna činjenica da se s povratkom trofejnog stručnjaka na Mali Kalemegdan povratila vera u one čiji je potpis tako bitan iz više razloga. Dovoljno je pogledati izdanja Dejana Davidovca, Marka Jagodić Kuridže, Alekse Uskokovića, Branka Lazića tokom polufinala i finala, koliko je Ognjen Dobrić iskočio u Jadranskoj ligi i Evroligi otkako ponovo sarađuje sa Dejanom Radonjićem, te kako se Aleksa Radanov pokrenuo s mrtve tačke posle višemečnog držanja na ledu...

Radonjićeva disertacija, kup je Zvezdin!

Da se po završetku finalne utakmice birao najkorisniji igrač cele završnice, nagradu bi bez dileme pokupio Dejan Davidovac! Momak rodom iz Zrenjanina našao se u poziciji da u danima pred kup iz korena menja svoju ulogu i prilagođava se maksimalno na nešto što je dosad uglavnom radio samo po potrebi. Bez Lengstona Hola, Kina Koloma, pa i Korija Voldena, Davidovac je izrastao u plejmejkera i tokom dve najvažnije utakmice na turniru pokazao da mu ništa nije dovoljno teško, ni strano da ne može da savlada. Nije to bio lak proces, trebalo je vremena da sve legne na mesto, što se videlo kroz oba prva poluvremena u polufinalu i finalu, ali je na kraju imao instrumentalnu ulogu u obe pobede! Zato se sada njegova igra karakteriše kao "plejmejker s leđnom tehnikom".

Uprkos lošem ulasku u večiti derbi i te kako se osećalo njegovo prisustvo na parketu, odnosno koliko je Zvezdina igra u oba smera kvalitetnija. Onaj urlik s početka druge četvrtine kada mu nije prošao pik sa Džonijem O’Brajantom, da bi potom tvrdo bacio loptu na tablu iz izgledne pozicije s daljine slobodnih bacanja dosta je govorio o trenutnoj krizi, najviše zato što on retko pokazuje emocije na terenu.

U trećoj četvrtini doživeo je svojevrsnu transformaciju Posle tri uzastopna promašaja i izgubljene lopte Uskokoviću je prepustio mesto na terenu, a mladi plejmejker je nekoliko sekundi kasnije pogodio onu trojku koja je pokrenula Zvezdin motor za preostalih 16 minuta čiste drame. Do kraja perioda Davidovac je imao ukupno pet ispaljenih ćoraka pre nego što je vezao pet poena, kada je ubacio jedinu svoju trojku na utakmici (1/5), u finišu i Zvezdu približio na samo četiri poena minusa (55:51). Baš ta sekvenca podigla mu je samopouzdanje i najavila poslednju deonicu koju je praktično sam izneo na svojim leđima – 12 poena, dva puta koš-faul iliti “2+1“, uz pogotke sa linije penala deset sekundi pre isteka vremena kojim je zapečatio trijumf! Meč je završio sa 19 poena (6/12 iz igre), te po tri skoka i asistencije i jednom ukradenom loptom za indeks korisnosti 23.

ABA LIGA: (1,07) Crvena zvezda (25,0) Borac (8,50)

Sličan je put prošao u finalu, gde je prvo poluvreme završio sa 1/5 iz igre (1/4 za tri), da bi njegove minijature u nastavku pogurale Zvezdu ka trofeju. Maltretirao je svoje čuvare igrom leđima i maksimalno je znao da iskoristi fizičku prednost u odnosu na protivnika kako bi još jednu odličnu rolu u drugom delu zaokružio sa 14 poena (5/12 iz igre, 2/6 za tri), šest asistencija, dva skoka i indeksom 14.

Marko Jagodić Kuridža (©MN Press)

Učinak Marka Jagodić Kuridže u večitom derbiju nije bio uočljiv kroz prizmu statistike kao u finalu s Megom, ali on je na ovom turniru bio Radonjićev čovek za sve prljave poslove. Tukao se sa (krilnim) centrima Partizana i Mege, primio i zadao toliko udaraca da mu verovatno još bride ruke, sve kako bi pomogao Zvezdi da osvoji trofej. Poput Davidovca i on je lutao u polufinalu tražeći pravu verziju sebe posle deset dana bez takmičarske košarke, ali je sve eventualne greške iz derbija naplatio u finalu gde je zaslužio epitet najkorisnijeg igrača. Bio je ključna figura Zvezdine kontrole skokova u drugom poluvremenu i su mu samo dva poena falila da upiše dabl-dabl! Jedanaest uhvaćenih lopti, gotovo pola onoga što su svi Megini igrači pohvatali, pet u napadu – Zvezda skupila čak petnaest pod protivničkim košem – osam poena, tri asistencije, dve ukradene lopte i indeks 21! Učinio je svojim iskustvom da se Megin Marko Simonović ne vidi toliko na parketu, odnosno da se igra ekipe s Novog Beograda potpuno usmeri na Filipa Petruševa, što se kasnije obilo o glavu.

Radonjić posle desetog pehara u Zvezdi: Bolji smo od rivala, srećan sam zbog igrača

Jeste mu minutaža drastično opala po odlasku Saše Obradovića i u periodu od mesec i po dana odigrao je tek malo više od osam i po minuta u dve utakmice, ali Aleksa Uskoković je položio test zrelosti u Novom Sadu! Nije mu bilo lako, morao je da uskoči u patike velikih momaka i bude prvi plejmejker u trenutku kada za to nije još dovoljno baždaren, pogotovo ne u klubu veličine Crvene zvezde, ali je svoje minute opravdao i sada može ravnopravno da se bori s Holom i Kolomom za mesto u timu.

Onaj dalekometni hitac posle više od četiri minuta konstantnih promašaja njegovih saigrača pokazala je da se mladi reprezentativac Srbije ne plaši veličine utakmice i značaja koša, jer se iz istog kasnije rodila Zvezdina pobeda. Njoj je kasnije doprineo i odlukom da preuzme odgovornost kada je ušao sam u duel s rivalom na startu poslednje četvrtine derbija i minus sveo na samo tri poena (63:60). Ruka ga je mnogo više slušala u finalu, koje je završio sa devet poena (4/5 iz igre, 1/1 za tri) i tri asistencije, a ovo iskustvo moglo bi da bude možda i ključno za dalji razvoj klupske karijere, a pre svega napredak je ima veliki prostor da još podigne lestvicu.

Branko Lazić podiže 15. trofej kao igrač Zvezde (©MN Press)

O učinku kapitena Branka Lazića ne treba mnogo trošiti reči, prevashodno jer smo o čudnoj vezi sa Dejanom Radonjićem pisali nakon onog trijumfa nad Megom u Jadranskoj ligi početkom meseca. Prošao je kapiten tokom ovih deset godina boravka u Zvezdi nebrojano neizvesnih završnica, važnih utakmica i finala da bi ga polufinale Kupa Radivoja Koraća usporilo. Čak i ako je na drugoj strani terena bio najveći rival. Pribranost da Markusu Pejdžu izbije loptu u Partizanovom napadu za pobedu, hladnokrvnost s kojom je odrađivao defanzivne poslove u obe utakmice podsećaju na Lazićevu verziju iz 2017. kada je stigao do dresa reprezentacije Srbije. Napadački je najviše pomogao u finalu sa osam poena tokom prvog dela kada je bio i najefikasniji igrač Zvezde, a Zvezdin minus sačuvao u minimalnim okvirima. Kako vreme prolazi Lazić postaje sve bolji u obe faze, dok je pod Radonjićevom palicom na impozantnih 60 odsto šuta za tri poena (20/33)! Sinoć je osvojio 15. trofej u Crvenoj zvezdi, dobar deo kao kapiten.

Marko Simonović je počeo da se diže posle više od mesec dana van parketa i svoje minute je uglavnom koristio, Ognjen Kuzmić je u polufinalu i finalu zbirno pokupio 13 lopti, od čega devet u napadu čime je Zvezdi direktno doneo poene iz sekundarnih napada, a njegove “odbojke“ znale su da pogode rivale pravo u nezgodno mesto i drže ih u nervozi. Kup će po debitantski minutima i poenima pamtiti junior Milutin Vujičić, a društvenim mrežama još od četvrtfinala kruži snimak slavlje njegovih saigrača iz mladog pogona posle svoje prve trojke u seniorskoj karijeri. Aleksa Radanov je na iznenađenje javnosti odigrao ukupno tri minuta u dve najvažnije utakmice, ali je svoju nagradu za dobar rad od Radonjića dobio u Evroligi. 

Ognjen Dobrić (©MN Press)

Ognjen Dobrić je posle dobrih igara u Evroligi i Jadraskoj ligi napadački odigrao kup ispod očekivanja, mada je uspeo da nadoknadi posvećenim pristupom na drugoj strani. Partizanova odbrana se baš potrudila da levoruki šuter iz Knina uputi samo jedan šut ka košu i ostane na jednom poenu, dok ga protiv Mege nije slušala ruka (pet poena, 2/7 iz igre, 1/3 za tri). Nije bio u prepoznatljivom ritmu, ali to ne treba da ga obeshrabri, jer biće još megdana do kraja sezone. Uostalom, kako je jedan kolega novinar napisao pošto je zalepio Skučija Smita za tablu u poslednjoj četvrtini: "Dobrić može da promaši 67 trojki zaredom i odigra najgore, ali opet će ljudi na društvenim mrežama uniformno reagovati ovako kad zalepi neku svoju klasičnu 'chasedown' blokadu". Jednostavno, Dobrić ima takav ugled kod navijača i za njega će uvek biti kredita...

Znaju oni, a pogotovo Dejan Radonjić, zašto su domaći igrači toliko cenjeni kada dođe vreme borbi za pehare. Može Džordan Lojd da bude van šuterskog ritma u finalu, ili da pogodi sve sa linije penala u polufinalu, Džoni O'Brajant posle dobrih rola u Novom Sadu možda (ne) ostane, Volden, Hol, Rit, Kolom i Noko će se oporaviti, ali niko od njih neće moći da "oseti" težinu Zvezdinog dresa i grba kao Davidovac, Lazić, Dobrić, Jagodić Kuridža, Simonović, Kuzmić, Uskoković i ostali. Neka kao podsetnik ostanu partije Ognjena Dobrića i Filipa Čovića u ABA plej-ofu 2019, trojka Marka Gudurića o tablu za pobedu u drugom meču finala Superlige 2016, role Simonovića, Kuzmića, Dangubića i drugih u seriji s Cedevitom 2017...