Dejan Radonjić - mnogo je važno da znaš da koristiš ono što imaš
Vreme čitanja: 5min | sre. 19.05.21. | 09:59
Nasledio je tim kojem nije mogao da priključi nijednog novog igrača, ali je usadio svoju filozofiju i doveo Crvenu zvezdu na prag nove titule
Moglo je da bude spektakularno, pretvorilo se nakratko u košmar, a završilo najboljim mogućim ishodom. Provozala je Crvena zvezda svoje navijače emotivnim rolerkosterom, ali su na kraju verovatno svi pomislili kako se isplatio svaki trenutak proveden kraj malih ekrana ili na licu mesta gde je, prema zvaničnim podacima, bilo 1.375 gledalaca.
Crvena zvezda je pobedila u utakmici čiji će se detalji prepričavati i pamtiti dugo jer je imala apsolutno sve elemente bitke za titulu - sportsku tenziju, strašan intenzitet, rezultat koji je terao na ekstazu i čupanje kose, a kao vrhunac došla je briljantna rola Ognjena Dobrića koji je zasluženo pobrao sve pohvale košarkaške javnosti i još jednom dokazao značaj domaćeg igrača.
Izabrane vesti
Ipak, svega toga ne bi bilo da odgovorni u Crvenoj zvezdi nisu krajem decembra raskrstili vezu koja je od samog početka bila pogrešna, rešili se tereta prošlosti i prigrlili ono najbolje iz novijeg perioda istorije. Povratak Dejana Radonjića na mesto uspeha nije doneo željeni preokret sezone u Evroligi, ali sve će se to lane zvati ako se titula šampiona Jadranske lige zadrži još godinu dana na Malom Kalemegdanu. Jer ko bi mogao da garantuje uspeh na evropskoj sceni sa ekipom bez prvog plejmejkera i centra, glave i repa, alfe i omege? Bio to Dejan Radonjić ili neko na mnogo višoj poziciji u trenerskom nebu...
04.00: (1,50) LA Lejkers (13,0) Golden Stejt (2,95)
Ono što najtrofejniji strateg u istoriji Crvene zvezde radi možda nije estetski lepo ili po ukusu navijača, ali je i te kako efektivno. Kako je to i sam Radonjić prokomentarisao: "Ono što je u plej-ofu najvažnije jeste pobeda". Iliti - nije važan način, već ishod. I zaista jeste tako. Posle jučerašnjeg trijumfa ne samo da je pao veliki teret s leđa, već ekipa može s mirom u glavi da se odmori, obnovi energetske rezerve i otputuje u Podgoricu gde je sav pritisak na Budućnosti. U Morači je sve moguće, pa i to da Crvena zvezda surovim činom brejka okonča finalnu seriju i stavi tačku na ovu turbulentnu sezonu regionalne lige.
Radonjićevo poimanje košarke počelo je da se prenosi na ekipu praktično tek s početkom doigravanja. Da li zbog repova koji su se dugo vukli i s kojima je mesecima morao da se bori, problema sa koronom i povredama ili jednostavno nedostatka vremena, Crvena zvezda je najviše počela da liči na sebe iz prvog Radonjićevog mandata upravo u ove dve finalne utakmice. Bolji tajming nije mogao da se gađa, ali ne treba zaboraviti da čovek sa tri šampionske titule iza sebe nije imao mogućnost da osveži ekipu, već da koristi ono što ima. Kada se čovek nađe u takvoj situaciji, onda se kvalitet poznaje po tome da li umeš i kako da iskoristiš ono što imaš. Rođeni Podgoričanin zasad radi svoj posao bez greške, ma koliko bolelo pretposlednje mesto u Evroligi...
Pre svega je učinio da Crvena zvezda više ne zavisi isključivo od Džordana Lojda, koga je podredio ekipi i doveo do toga njegova uloga nije jednaka poziciji na platnom spisku. Probudio je najbolje verzije Ognjena Dobrića i Dejana Davidovca i naterao svoje prethodnike da se ozbiljno pokaju što nešto slično nisu uradili tokom svojih mandata u Malom Kalemegdanu. Podigao je Lendrija Noka na nivo centra zadovoljavajućeg kvaliteta, iako je pre samo šest meseci bio gotovo na kraju profesionalne karijere posle zahvata na srcu. Od dve najiskusnije kajle Marka Simonovića i Branka Lazića dobio je ono najvažnije u odbrani, a na kraju do dve pobede u finalu stigao je bez pomoći ponajboljeg igrača cele sezone Korija Voldena i Marka Jagodić Kuridže s čijim izostankom je dodatno skraćena rotacija i ovako krnje centarske linije.
Možda zapravo i nije tako loše što Crvena zvezda nema svih 12 igrača jednakog kvaliteta na raspolaganju. Ako samo malo vratimo film unazad, setićemo se da je Crvena zvezda najveće rezultate pravila u manjem krugu igrača, gde se tačno zna šta i od koga može da se očekuje. Kada se podvuče crta, iskustvo koje Dejan Radonjić ima u velikim utakmicama i pre svega onim za titulu je nemerljivo. Daleko iznad onog kojim raspolaže Dejan Milojević, koji je uvodne godine svoje karijere posvetio razvoju mladih igrača i formiranju superzvezda evropske i svetske košarke, ne pravljenju takmičarskih rezultata. Takva razlika u dosadašnjem radu i te kako je važna kada se dođe do ovog trenutka sezone, ma kakav je na papiru kvalitet sastava dva tima. Nisu bitna imena, već kako se pogodi energija, hemija i njihov pojedinačni uticaj na igru i rezultat. Radonjić je odavno pregurao Partizan u Laktašima, Cibonu u Areni, poraze od preko 30 razlike, rastao je sa Crvenom zvezdom i doveo je do svojevrsnog vrhunca u trenutku kada je odlazio, sa dve triple-krune u vitrinama. Podigao je mnoge igrače do zvezdanih visina, ali je svako od njih pre svega morao da bude timski igrač, da zna kako da se stavi u službu višeg cilja, a to su titule.
Zbog toga smo u prve dve utakmice videli gotovo frenetičnu odbranu Crvene zvezde, s gotovo zadivljujućim rotacijama cele petorke i pritiskom na spoljnoj liniji Budućnosti gde su od igre bili odsečeni Nikola Ivanović, Džastin Kobs i Melvin Edžam. Zato smo videli Džordana Lojda koji ne dozvoljava Viliju Ridu da razmontira koš na zakucavanju, već ulazi u kontakt s namerom da spreči lake poene. Zvezda je ponovo živa, energična, trči koliko je noge nose i "grmi" u odbrani, grize za svaku loptu. To je nešto što dugo Crvena zvezda nije imala. Taj osećaj da može sve, čak i kada izgledi nisu najbolji.
Da, bilo je padova kao u četvrtoj deonici prve ili trećoj četvrtini druge utakmice, gde je Budućnost pometlala sve dobro što se dogodilo u prvom poluvremenu. Ima i tih 18,7 odsto za tri poena (9/48) koji svima paraju oči, ali se i na "-9" dogodila snažna reakcija. Ognjen Dobrić i Marko Simonović preuzeli su odgovornost i okrenuli utakmicu, sprečili brejk koji bi doveo šampionske snove u opasnost. Zvezdina igra ima dva lica, što smo ove sezone videli nebrojeno puta, ali se bar sada utakmice završavaju hepiendom.
Kada se bude podvlačila crta, samo to će biti važno. E, zato je važno da znaš da koristiš ono što imaš...