Crveno-belo žitije po Luki Mitroviću

I bi derbi. Duel dva najuspešnija srpska kluba, toliko čekan, zbog raznih letošnjih promena i unapređenja na obe strane, zbog dva trenera, najuspešnijeg u srpskoj klupskoj košarci u ovoj deceniji i najtrofejnijeg ikada u Evropi. Zbog tima koji se ne prsi parama na Starom Kontinentu, ali od čiju odbranu se često odbijaju i evropski giganti i ekipe čiji potencijal preti da procveta u proleće sa šampionskim mirisom. I bi Luka Mitrović...

Oni koji malo duže prate košarkaška dešavanja, setiće se 2012. kada je Luka prvi put profesionalno kročio na Mali Kalemegdan, čiji odlazak iz "obdaništa zlatne dece" Žarka Vučurovića (tadašnji Hemofarm) nije pratio prejak zvuk famfara.

Često u senci drugih, mladi Novosađanin se za pet sezona bez ikakvog busanja u prsa i nametanja, osim na terenu, igrački, probijao do kapitenske trake i to u vreme najvećih uspeha Crvene zvezde, čiji je potencijal prepoznala i Filadelfija (draftovala ga 2015. godine).

Bio je jači i od povreda koje su ga usporavale, ali svaki put je znao da ustane i u žargonu vrati se još jači, spremniji da nastavi uspešan put, koji ga je 2017. odveo u Bamberg, tadašnji hit u Evroligi. U srce Bavarske otišao je kako dolikuje kapitenu. Iako je mogao mirne duše samo da pruži ruku, jer mu je u to vreme zbog određenih finansijskih problema u Zvezdi, plata kasnila značajno u odnosu na datume potpisane u ugovoru, Luka je bez dvoumljenja pristao da se aktivira klauzula iz tog istog ugovora prema kojoj klub sa Malog Kalemegdana ima pravo na obeštećenje, svesno smanjujući sopstvenu zaradu u Bambergu.

AKTIVIRAO KLAUZULU NA SVOJU ŠTETU

Nije ga sreća pogledala u Nemačkoj. Na kraju sezone morao na operaciju kolena, što ga je vratilo nekoliko koraka unazad - iz Evrolige u borbu za opstanak u Španiji sa Mursijom, pa Manresom, potpisujući kratkoročne, ili što bi se reklo rizične ugovore. I to je prošao. Prošao je i iskušenja u jerusalimskom Hapoelu, u kojem mu nastavak saradnje nije zavisio od ličnog učinka, već plasmana tima na završnom turniru FIBA Lige šampiona, kao što je tog leta njegov povratak na Mali Kalemegdan zavisio od odluke Saše Obradovića.

Nije ga tadašnji trener Crvene zvezde video u njegovim timu. Ali, nije se Luka naljutio na "svoj" klub tada, niti posle reakcija jednog dela crveno-bele javnosti zbog potpisa za Budućnost, odnosno nekoliko meseci kasnije kada je pokazao suvi profesionalizam u finalnoj seriji ABA lige.

"Koliko god se trudite da se izolujete, naravno da reakcije dođu do vas. Nisam ni prvi, a verujem ni poslednji igrač koji je igrao za Zvezdu i Budućnost, a i nemali broj igrača je nosio dresove dva najveća beogradska rivala... Ne bih želeo da se bilo kome pravdam, jer prvo, ne bi bilo pošteno prema Budućnosti koja je reagovala čim joj se ukazala mogućnost da me angažuje. Moja osećanja su poznata. To, ipak ne umanjuje moju želju kao profesionalca", rekao je svojevremeno Mitrović za Mozzart Sport po potpisu za Podgoričane.

A kada je letos stigao poziv iz Zvezde, nije razmišljao, niti se cenkao za platu. Znao je gde se vraća i kod koga se vraća, s koferom punim tri i kusur godine iskustva rada sa Dejanom Radonjićem, baš na istom mestu.

Nije doduše unapred mogao da ima uvid u to šta ga sve čeka. Ali, je bezuslovno pristao, posebno posle povrede Arona Vajta i muke koja ne muči samo Zvezdu, nego pola Evrope u pronalasku kvalitetnog centra, da bude vođa iz senke na visokim pozicijama, znajući koliko je crveno-belima potreban Ognjen Kuzmić, onaj "pravi" iz sezone 2016-2017.

Znao je to i Radonjić, koji je upravo njemu, premestivši ga sa četvorke na peticu, namenio ulogu koji svi visoki igrači vole, ali retko ko može da je iznese, da posle pik 'n' rola, upravo Luka nastavi da kreira Zvezdin napad. Ali i da on bude poslednji bedem odbrane, kada popusti prva linija kojoj se, hteli to neki da priznaju ili ne, klanja cela Evropa...

Zbog svega toga nije slučajno što je on bio ta značajna prevaga na strani Zvezde u prvom ovosezonskom večitom derbiju koji, kako su i obojica trenera pre i posle utakmice rekla nije preterano bitan (jer je tek prvi u nizu podugačke sezone). Ali, može da bude pokazatelj, pre svega nekim klincima koji žude za dresom Zvezde i Partizana, kako treba da se odnose prema tom dresu, saigračima, trenerima i košarci uopšte, bez obzira koliko je para na talonu...