Biti kao Vorti de Jong: Ljudi ne znaju ko sam ja, ali i ja sam tek čuo ko je Šejn Larkin

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Praga)

Dovoljno je da ste na sajtu Mozzart Sport ovog leta tek površno pratili dešavanja na transfer pijaci kako biste čuli za Frenkija de Jonga, ako ranije niste znali za ko je on, iako je to skoro pa nemoguće čak i za prosečnog sportskog ljubitelja. Holandski vezista je posle mnogo drame i neizvesnosti ostao u Barseloni, pa je interesovanje splasnulo. Zato poslednjih dana pažnju sportske javnosti, pogotovo dela koji u Pragu gleda ili izveštava sa Grupe D na Evrobasketu, privlači drugi De Jong, onaj košarkaški. Ime mu je Vorti i u Srbiji su ga dobro zapamtili.

Najbolji igrač holandske reprezentacije eksplodirao je na premijeri sa Orlovima. Sa 28 poena i šest trojki iz osam pokušaja zbunio je mnoge košarkaške zaljubljenike, deo jer uopšte nije čuo za Vortija de Jonga, ostale jer nisu znali mnogo toga o njemu i njegovoj karijeri. Ovo je prilika da pročitate delić onoga što predstavlja beka Lajdena, po završetku Evrobasketa košarkaškog penzionera i novopečenog basketaša. U zemlji gde su fudbal, hokej na travi, kriket i drugi sportovi daleko popularniji, 34-godišnji De Jong se odlučio za košarku koja po anketama u Holandiji nije ni među deset...

“Kao i svaki klinac, počeo sam sa fudbalom sa drugarima napolju...“, kaže De Jong na početku razgovora za Mozzart Sport.

Ponedeljak, 17.30: (1,10) Češka (23,0) Holandija (7,50)

Da li si bio dobar u fudbalu?

“Verujem da bih bio dobar, da sam se odlučio za fudbal. Imam atletske karakteristike, motoričke veštine su mi takođe dobre da se adaptiram na više različitih sportova“.

Kako si odlučio da se okreneš košarci?

“Moj otac je igrao košarku ceo život. Košarka mi je bila bliska, razumeo sam igru, shvatio sam jako mlad da je to nešto što želim da radim. Mislim da sam imao 11 godina kada sam uzeo loptu, otišao na teren i počeo da šutiram. I nisam prestajao“.

Kako se tvoj otac osećao zbog toga?

“Sećam se da me je jednog dana pitao da li želim da igram fudbal ili košarku. Moja motivacija u tom momentu bila je da vidim da li mogu da budem bolji košarkaš od svog oca. Odatle je sve krenulo“.

NE ZNAM NIJEDNOG EVROPSKOG IGRAČA, ZA LARKINA SAM ČUO KAD SMO IGRALI PROTIV TURSKE

De Jong protiv Srbije (©FIBA)

Svako je tokom odrastanja imao idole koji su ga dodatno privlačili ka košarci ili nekom drugom sportu, ko je bio tvoj uzor?

“Dete sam s kraja ere Majkla Džordana. Uspeo sam da uhvatim onih nekoliko godina Čikago Bulsa, onda sam ga gledao u Vizardsima. Odrastao sam gledajući ga neprestano. Mislim da sam u životu pustio toliko VHS kaseta i CD-ova sa njegovim utakmicama da im se ne zna broj. On je apsolutno čovek na kojeg sam se ugledao i od koga sam mnogo toga preuzeo, učio. On mi je definitivno bio uzor“.

Da li si možda imao nekog uzora u Evropi, možda u svojoj zemlji?

“Nisam u to vreme znao nijednog holandskog igrača. I dalje ne znam mnogo evropskih igrača. Jednostavno, ne obraćam mnogo pažnju na te stvari...“

Interesantno, jer u vreme kada je Džordan dominirao NBA ligom, u Evropi smo imali Jugoslaviju koja je postavljala standarde...

“Iskreno, nisam nikog video i upamtio tokom odrastanja. Tek kasnije, s godinama, sam čuo za mnoge“.

Zašto?

“Jednostavno, nisam osoba od imena. Čak i sada, kada igramo, za većinu igrača ne znam ko su. Jednostavno ih ne znam“.

A, Nikola Jokić?

“On je izuzetak, kao i superzvezde NBA lige, za njih moraš da čuješ. Oni su svi velika imena. Reći ću ti, kada smo igrali protiv Turske u kvalifikacijama, prvi put sam čuo za Šejna Larkina. Tada sam prvi put shvatio ko je on zapravo“.

Ima li poseban razlog što tako razmišljaš, gledaš na stvari?

“Neću da kažem da to nisu velika imena, kada jesu, ali mi nikada nije zaista stalo da upamtim neko ime. Možda je kliše ili glupa priča, ali kod mene zaista važi pravilo da ne nosiš svoje ime na teren, već svoju igru. Gledaj, siguran sam da pre ovoga nisi znao za mene i ko sam uopšte“.

Pogodi najduži tiket i osvoji teren

Trenutni lider ima 14 parova. Da li možeš bolje?

Znali smo zbog Evrobasketa 2015. i one utakmice protiv Slovenije, pa i sad nedavno ste igrali sa njima...

“Dobro, ali pre toga sigurno niste znali ko sam... Da, odigrao sam te utakmice sa Slovenijom dobro, ubacio 26 poena pre koju sedmicu kad smo se sastali u kvalifikacijama, ali ljudi me ne znaju, ne znaju ko sam, ne znaju da mogu dobro da igram košarku. Moj izbor je što igram u Holandiji. Svaki put kada igraš protiv mene, siguran sam da me ne znaš od ranije. Upoznao si sigurno igrače koji su bolji od mene, ali mene nisi. Tako prilazim situaciji. Svaki put kada smo na parketu, moraš ponovo, iznova i iznova da me upoznaješ i naučiš šta sve mogu“.

Da ne pitamo ponovo kako je bilo protiv Srbije, možeš li da kažeš nešto o Orlovima i njihovim šansama da odu do kraja na Evrobasketu?

“Ako mogu da budem brutalno iskren, moraćete da igrate mnogo bolje od utakmice sa nama, ako želite da uzmete medalju. Iskreno verujem da smo bili konkurentni tri pune četvrtine, a nismo najbolji tim na turniru, možda smo čak i najlošiji. Znam da su srpski igrači jako dobri, iskusni, da je klupa puna. Nemam sumnju u to da ćete daleko da dogurate, ne znam da li možete da osvojite prvenstvo jer iskreno ne pratim te stvari previše, ali definitivno imate kvalitet da uzmete zlato“.

Posle Evrobasketa odlaziš u reprezentativnu penziju i prelaziš na basket 3x3. Na konferenciji posle utakmice sa Srbijom rekao si da je u pitanju glava koja kaže da je vreme da staneš, ne telo... Šta očekuješ od tranzicije iz košarke na 3x3?

“Više slobodnog vremena, da budem sa porodicom. Kada sam počinjao da se bavim košarkom, mnogi su me označili kao basketaša. Moja cela karijera je takva i to me je pratilo svih ovih godina. Čini mi se da sam napravio pun krug. Počeo sam na terenima za basket, igrao sam svakodnevno basket tokom cele karijere i nisam znao za bolje. Sada se vraćam tamo gde nemaš trenera, gde je fizički malo zahtevnije. Iskreno, verujem da je moj profil idealan za jednog basketaša. Sa radošću se vraćam korenima, u zonu gde igraš iz zabave i ljubavi, ne zbog novca. I to mi više prija, to je ono što mi treba u ovom trenutku života“.

U meču sa Izraelom (©FIBA)

Holandija ima zanimljivu, dobru 3x3 ekipu, igrali ste u Tokiju na Olimpijskim igrama, imali ste niz godina sa osvojenim medaljama... Dakle, Holanđani imaju interes za košarku, pa da li očekuješ u budućnosti dodatni iskorak?

“Koliko god da je 3x3 veliki, još je mlad sport. Čim druge zemlje shvate da mogu da ulože više napora i truda, konkurencija će postati ozbiljnija. U Holandiji imamo odličnu grupu momaka koja se odlično razume, koja ima dobru timsku hemiju, imaju uspeha. Ono što je najvažnije jeste da naši uspesi u 3x3 nisu bazirani na jednom igraču, što je sjajno. Povrh svega, imamo dobru razvojnu bazu, sve je dobro organizovano. Imamo dobre igrače, a mislim da nijedna zemlja u Evropi ne funkcioniše kao mi“.

Pošto si rodom iz Amsterdama, pretpostavljam da svi tamo navijaju za Ajaks?

“Da, apsolutno. Iskreno, meni nije toliko stalo do fudbala, bez obzira na to što sam iz Amsterdama. Ali, naravno, svima nama iz grada je Ajaks u srcu“.

Koji je razlog tvog izbora da igraš praktično celu karijeru u domovini? Imao si epizodu u drugoj ligi Francuske, išao si pre toga u SAD da probaš da upadneš na koledž, ali si se uvek vraćao kući...

“Kada sam odlazio u Francusku, ideja je bila da Bulonj bude prvi tim, a da onda iskušam sreću u drugim ligama i ekipama u Evropi. Onda mi se rodio sin i osetio sam da novac ne može da mi kupi sreću i ono što mi treba, a to je da budem bliži porodici. Imao sam komfornu poziciju u Lajdenu gde sam proveo najveći deo karijere. Igramo FIBA Evropa kup, možemo da se takmičimo protiv dobrih ekipa i to su neki od razloga zašto sam ostao“.

Da li je interesovanje za tebe poraslo posle Slovenije i Srbije, imaš li neku informaciju?

“Toliko je zainteresovanih timova, zovu me razni agenti, pokušavaju da saznaju koji su mi planovi, ljudi koji me ne znaju me stalno zovu...“

Znači li to da možda postoji šansa da se predomisliš i ostaneš u košarci?

“Moralo bi to da budu baš ozbiljne pare, kako bih promenio mišljenje. Videćemo“.

IME SAM DOBIO PO DŽEJMSU VORTIJU, PLANIRAM VELIKE STVARI KAO FOTOGRAF

Vorti de Jong (©Mozzart Sport)

Postoji priča da si dobio ime po legendarnom Džejmsu Vortiju?

“Istina je. Kada sam rođen roditelji su mi dali ime Donovan Rafael, ali je moj otac posle dva dana rekao kako je ime suviše jednostavno, često. Pošto mu je omiljeni igrač bio Džejms Vorti, onda mi je dodao Vorti, pa sam sada Vorti Donovan Rafael De Jong“.

Pasionirani si fotograf, zar ne?

“Tako je. Kada sam počeo da se bavim košarkom profesionalno pre nekih 14 godina, dobio sam foto aparat od svoje tadašnje devojke. Sve je počelo sa fotografisanjem kao što svi to radimo. Primetio sam da to mogu da radim sa istom strašću kao što igram košarku. Tokom godina je moja ljubav prema fotografiji počela da raste, sada verujem da mogu da ostvarim mnogo lepih stvari. Takođe znam koliki uticaj može da ima na košarku“.

Planiraš li da se posvetiš karijeri profesionalnog fotografa?

“U narednim godinama želim da uspostavim saradnju sa našim Savezom, kako bismo sve to podigli na viši nivo“.

Da li je sada interesantnija fotografija ili imaš afinitete i prema video produkciji?

“Trenutno se više bavim video snimcima, jer verujem da mogu više toga da pokažem nego fotografijom. Zaista, možemo mnogo toga da uradimo sa snimcima i fotografijama na polju podizanja naše igre, svesti da postoji košarka u Holandiji. Mala smo zemlja, ali s godinama sam primetio da možemo da imamo veliki uticaj na svet“, kaže 34-godišni De Jong i nastavlja:

“To u košarci nije slučaj, nedostaje nam materijal da pokaže koliko je košarka u Holandiji dobra. Kada igra reprezentacija, cela zemlja je uz nas, ali nisu upoznati sa košarkom. Oni nas prate zbog nas, ne zbog igre. Ako budemo slali više materijala narodu, verujem da bi zavoleli košarku, da bi doživela veliki rast. Zato verujem da bi sa video snimcima i fotografijama mogao da napravim veliki uticaj u budućnosti“.

Pošto važiš za prvu zvezdu tima i najiskusnijeg igrača, šta je to čemu učiš svoje mlađe saigrače prvo kada je u pitanju ne samo košarka, već i boravak u nacionalnom timu?

“Ono što je najvažnije je da verujemo u proces kao tim. Rezultati, pobede i igre su bazirane na timskoj hemiji, odbrani, napadu, ne da jurimo individualni učinak, da neko postiže 40 poena svako veče. To je nešto u šta moramo da verujemo. Tu je i radna etika. Kada dođeš u halu, ne slušaš samo šta ti trener priča, već moraš da gledaš saigrače, šta oni rade i kako to rade. Kao i protivnike, kako bi bio spreman da izađeš na parket i takmičiš se. Mnogo igrača još mora da uči. Nalazimo se u tački gde stariji igrači poput mene razmišljaju o penziji i nemamo mnogo novih igrača koji nam dolaze“.

Šta je razlog tome?

“Odluke koje igrači donose tokom razvojnog perioda. Hteli smo da gradimo ekipu na osnovu jezgra koje imamo. To je nešto čime moramo da se bavimo u narednim godinama, da uključimo više mladih igrača, da osete kako je to igrati na ovom nivou košarke, da stiču iskustvo i rastu. Takođe je važno da imamo adekvatnu timsku i košarkašku kulturu. Odbrana mora da bude centar našeg košarkaškog funkcionisanja u svakom trenutku“.

Kako se i koliko razlikuje vaš boravak na Evropskom prvenstvu sada, u odnosu na 2015. godinu?

“Rekao bih da imamo malo više iskustva, pošto smo već igrali Evropsko prvenstvo ranije. Ovog leta smo takođe igrali protiv dosta jakih selekcija, velikih košarkaških ekipa. S obzirom na prethodno iskustvo trebalo bi da se osećamo opuštenije sada kada smo ovde, ali vidi se da smo još mladi u celom tom procesu“.

Koji je cilj Holandije do kraja grupne faze?

“Došli smo ovde sa ciljem da pobedimo dve utakmice, s obzirom da smo 2015. dobili jednu. Želimo da napravimo iskorak, da vidimo dokle možemo da odemo. Iskustvo varira kod igrača, ali i dalje verujem da nas čeka dug put na ovom prvenstvu“.

Hoće li Lavovi imati nekog novog Vortija De Jonga kada ti odeš u penziju, nekoga ko će se isticati svojim kvalitetima i igrom?

“Imamo dobre igrače koji imaju lepe karijere. Šarlon Klof ima mnogo godina iza sebe, Janik Franke ima izuzetan talenat. Šteta je što je slomio ruku ranije, ali je tu sa nama i ako ste gledali utakmicu sa Izraelom videli ste koliko može da bude uticajan. Ne igramo na isti način, ali pokazujemo da imamo talenat koji može da ima uticaj, koji može da se istakne u masi. Takođe imamo Kaja (van der Vurst de Frajsa) koji je talentovan koji je mlad, Džesija Edvardsa, momke koji mogu da budu srce i duša ovog tima u budućnosti“, zaključuje De Jong.