Zvezdino veliko bogatstvo - postala je “pokvarena”

Kada do tančina bude analizirao dešavanja u Herningu trener Crvene zvezde Dejan Stanković, sigurni smo, spoznaće da duel protiv Midtjilanda nije ni u pet njegovih najboljih ostvarenja na klupi matičnog kluba. Crveno-beli su bili daleko od nivoa sa San Sira kada su bili prilično aktivni na polovini mnogo kvalitetnijeg rivala u susretu koji bi trebalo da predstavlja referentnu tačku za sportski sektor Crvene zvezde. Nije srpski šampion bio previše ni ciničan u defanzivi, kao u Gentu ili Razgradu kada je protivnika izbezumio kolektivnom odbranom i taktičkom posvećenošću.

Crvena zvezda je u Danskoj imala problema sa protokom lopte i brzinom agresivnih igrača Midtjilanda. Imala je i surove kadrovske probleme i bila lišena kilograma i snage u špicu napada, koji su joj bili preko potrebni u trenucima kada se duel isključivo odvijao na polovini Stankovićeve ekipe. Ali gledajući suve statističke parametre Crvena zvezda je odigrala ravnopravan meč i sa dva vezana gostovanja vratila se sa četiri boda.

Utisak je da Crvena zvezda nije impresionirala u Herningu, ali u toj poslednjoj rečenici krije se i osnovna snaga crveno-belih, konstantna koja je naterala dobar deo zvezdaške javnosti da egzistira između nezadovoljsta i razmaženosti. Nekada i ne baš tako davno, pre nove evropske ere započete mandatom Vladana Milojevića, sedam bodova posle tri kola u grupnoj fazi slavila bi se kao nacionalni praznik među navijačima najtrofejnijeg srpskog kluba. Sada se to nekako podrazumeva, uz utisak da je Crvena zvezda ostala nedorečena, i da je, primera radi u Danskoj, bila daleko od pika realnih mogućnosti. Što je i negde i normalno imajući u vidu izostanak Kataija i Pavkova. I zato Dejan Stanković zaslužuje pohvale, jer je “operaciju Midtjiland” izvršio bez vitalnih organa. I donekle pokazao da Zvezda napreduje, pre svega kada je reč o stabilnosti.

OCENE - ZVEZDA

UEFA koeficijenti: Skup poraz Partizana, Belgijanci nam prete, a Ukrajinci nam beže za direktno mesto u LŠ

Uvek i u svakom trenutku, kada je reč o Crvenoj zvezdi, može da se raspravlja o utisku, odnosno da se u sitna crevca elaborira tema o tome da li je srpski šampion mogao da bude hrabriji. Međutim, činjenica je da su crveno-beli ozbiljno napredovali na svim nivoima, kada ni u trenucima velike krize u Danskoj nisu izgubilii glavu. Ima i do Borjana, ali najviše iskustva stečenog tokom petogodišnjeg ciklusa. Nije bilo ni znakova frustracije kod El Fardu Bena iako je više od sat vremena bio odsečan i daleko od bitnih dešavanja na terenu. Znao je da će njegov trenutak doći ( i došao je kada je pogodio stativu udarcem levom nogom sa 16 metara).

Opet da se vratimo na neki raniji period. Do pre šest ili 10 godina crveno-beli bi lagano izgubili utakmicu u Evropi, nalik onoj u Danskoj. I budite sigurni, teško da bi osvojili tri boda protiv objektivno boljeg tima kakva je Braga. Bio bi to, u najboljem slučaju remi, uz one priče kao posle Bordoa da ih je Zvezda imala i da je nedostajalo sreće.

 Crvena zvezda je postala toliko prekaljena, namezana i u najboljem smisli reči fudbalski pokvarena da je počela da vara rivale. To je ozbiljno, baš ozbiljno Zvezdino bogatstvo koje se ne kupuje tokom prelaznog roka, niti takvu robu imate na tržištu. Jer pojedinci iz Stankovićeve ekipe preživeli su Termopilski klanac u Kopenhagenu, preobražaj u Salcburgu, Liverpul, brojne katastrofe u Ligi šampiona, razočaranje u Pireju, nadigravanje sa Milanom. Sve ih je to ojačalo kao grupu i uticalo da ne gube fokus.

Najlakše je sve izrečeno staviti u folder sreće, jer je pre i posle izjednačujućeg gola Midtjiland dva puta pogodio okvir gola i imao još dve vrlo dobre prilike koje je neutralisao Milan Borjan. Međutim, meč loptu je imala Crvena zvezda, kada je Lui Dioni promašio ono što se ne promašuje posle divne lopte “ispod lakta” Milana Rodića.

Crvena zvezda je ove sezone dva puta poražena, na gostovanjima Šerifu i pre toga Kairatu. Prethodne takmičarske godine crveno-beli su morali da pruže ruku samo Hofenhajmu, što je odraz ozbiljnog kontinuiteta. Da ne govorimo o tome da je srpskom šampionu od jula samo šampion Kazahstana dao dva gola, ali bio je to period opasnog traženja Dejana Stankovića i njegov hod po minskom polju.

Samo su Vest Hem i Lion bolji od Zvezde: Sad je san još deset koeficijentnih bodova i 2.600.000 evra

Trener crveno-belih pokazao je da je taktička priprema jedan od njegovih najvećih kvaliteta, i da bi sa ovakvim predznanjem i iskustvom koje stiče u Crvenoj zvezdi, mogao da poleti daleko. Baš daleko... Bivši vezista Lacija i Intera je kao neki od njegovih najboljih učitelja pročitao meč u Razgradu, bez obzira što je u mačevalački boj sa litvanskim stručnjakom Dambrauskasom izašao sa kuhinjskim nožem, bez četvorice bitnih igrača. Nešto sličlno je moglo da se ponovi u Danskoj, ali je Stanković pragmatičnim delovanjem i insistiranjem na jakom bloku poslao jasnu poruku zvezdaškoj javnosti.

Ne, ovo nije grupa gde će fudbalski zansenjaci pariti oči i gledati bogovski fudbal. Ovde, u društvu Brage, Ludogoreca i Midtjilanda brojaće se bodovi i “koske”. Za utisak možda bude bilo prostora u narednim mečevima na Marakani, kada će gostovati Midtjiland i Ludogorec.

Na Stankoviću je da kao u onom filmu “Povratak u budućnost” pročita i naredna dva meča pre njihovih početaka, i još jednom demonstrira da napreduje kao trener. Verovatno će morati da smisli nešto drugačije u odnosu na Razgrad i Herning, ali imaće i više argumenata.

Valjda će se vratiti Pavkov i Katai. A sa njima uz bodove možda stigne i utisak, koji je suštinski nebitan. Važno je samo dočekati proleće u Evropi.