Zvezdini rivali: Bragina kovnica najboljih trenera, Ludogorec budi želju za osvetom, Midtjiland brine zbog odlazaka najboljih

Opšti utisak glasi: Crvena zvezda je iz svakog od šešira na izvlačenju grupne faze Lige Evrope dobila rivale po meri. Braga, Ludogorec i Midtjiland ne spadaju u grupu onih timova koji bi mogli da izazovu strepnju kod izabranika Dejana Stankovića. Srpski šampion jer definitivno u stanju da se sa svima uhvati u koštac, ali bi sa druge strane mogao i loše da prođe ukoliko ne uspe da pronađe pukotine u protivničkoj igri i uradi besprekoran skauting rivala.

Svaki od ovih klubova ostavio je svoj pečat proteklih godina na evro-sceni. Braga je na početku prošle decenije stigla i do velikog finala Lige Evrope, Ludogorec je od 2010. godine sveprisutan u evropskim okvirima, dok Midtjiland iza sebe ima godinu u grupnoj fazi Lige šampiona, tako da je jasno da Zvezdini protivnici izazivaju ozbiljan respekt.

MNOGI SU POLOMILI ZUBE NA KAMENOLOMU

Opasna i neatraktivna. Bragino ime nije i nikada neće zvučati kao Benfikino, Portovo ili Sportingovo, ali ovaj klub se u poslednjih petnaestak godina ozbiljno približio velikoj trojci portugalskog fudbala. I mnogi su polomili zube na njemu. Praktično je zacementirao status četvrtog kluba Portugalije. Uz napomenu da je Braga umela da razdvoji veliku trojku i čak bude uspešnija od njih u prvenstvu i Evropi.

Sve do sredine 70-ih godina prošlog veka Braga je bila provincijski klub na granici između prve i druge lige. Od 1975. se stabilizovala kao prvoligaš i do danas nijednom nije ispadala iz elitnog ranga portugalskog fudbala. Nekoliko puta u prošlom veku je igrala Kup pobednika kupova i Kup UEFA, ali bez nekog zapaženog uspeha.

Uspon kluba iz Kamenoloma, kako često nazivaju njen stadion Munisipal, kreće početkom ovog veka. Braga je bila u velikoj sportskoj i finansijskoj krizi 2002. godine. Uprava je dala ostavku i klub se suočavao sa ispadanjem u drugu ligu. Portugalija je dobila organizaciju EP 2004. godine i izgrađen je novi stadion koji je bio fundamentalan za preporod kluba. Te 2002. godine je predsednik postao Antonio Salvador, za kratko vreme je uspeo da konsoliduje klub i od tada Braga počinje da napreduje pod njegovom komandnom palicom. Na čelu kluba je već 18 godina. U drugoj sezoni Salvadarovog prvog mandata, Braga je osvojila četvrto mesto i plasirala se u Evropu gde je ispala od škotskog Hartsa.

Već sledećg leta je opet izašla u Evropu i opet ispala na startu. Od Crvene zvezde. Ali skupo je prodala kožu i crveno-beli su zahvaljujući bravurama Vladimira Stojkovića na golu uspeli da se provuku kroz iglene uši.

U narednih 15 godina, Braga je čak 14 puta obezbedila plasman u Evropu i samo jednom je ispala na startu evrokupova. Dva puta je igrala grupnu fazu Ligu šampiona, a čak 10 puta grupnu fazu UEFA Kupa/Lige Evrope. U Ligi šampiona je debitovala u grupi sa Arsenalom, Šahtjorom i Partizanom i u dva meča očitala lekcije crno-belima pobedama u Portugaliji i Srbiji. Drugi put u Ligi šampiona su bili poslednji u grupi sa Mančester Junajtedom, Galatasarajom i Klužom. U Ligi Evrope su imali mnogo više uspeha. Čak devet od 10 puta su prolazili grupnu fazu, a 2001. su igrali u finalu koje su izgubili od Porta.

Za to vreme je klub rastao i na organizacionom i na finansijskom polju. Salvador se uhvatio u koštac sa ajkulama portugalskog fudbala Pintom da Kostom (Porto) i Luisom Vijierom (Benfika). Zahvaljujući sjajnom skautingu, domaćinskom poslovanju i Salvadorovim pregovaračkim sposobnostima, Braga je sve više rasla i napredovala. Jednom je bila druga u prvenstvu, dva puta treća i čak deset puta četvrta. Osvojila je po dva Kupa Portugalije i Liga kupa. Samo tri puta u prethodnih 15 godina je bila slabije plasirana od četvrtog mesta.

Trenirala su je brojna zvučna imena portugalskog fudbala poput Žezualda Fereire, Žozea Pešeira, Paula Fonseke, ali ono po čemu je Braga najpoznatija u svetu fudbala su treneri koje je ona lansirala. Braga je bila prelomna stanica za put ka vrhu Žorža Žezusa, Abela Fereire, Serža Konseisaa, Rubena Amorima... Praktično cela plejada najboljih mladih portugalskih trenera današnjice je afrimisana iz Brage. Doduše imali su i poneki kiks kao sa Sa Pintom, Arturom Žoržom ili Kustodijem. Prošle zime je Braga prodala trenera Rubena Amorima u Sporting za 10.000.000 evra što je jedan od pet najskupljih trenerskih transfera u istoriji fudbala. Kakav je trener vidimo po onome šta je uradio u Sportingu...

Ekipu već godinu i kusur dana vodi iskusno ime Karlos Karvaljal, nekadašnji trener Sportinga, Bešiktaša, Svonsija... Ovo mu je drugi mandat u klubu, sjajno sarađuje sa Salvadorom.

ZA POJAČANJE NIKAD VIŠE OD 10.000.000 EVRA

Kako su stasavali treneri, tako su se nizali i sve bolji igrači u Bragi. Zahvaljujući sjajnom skautingu po Portugaliji i Brazilu, Braga je lansirala mnogo zvučna imena. Pomenimo samo neka od njih i njihove transfere iz Brage: Pici (Atletiko Madrid, 13.5000.000), Fransisko Trinkao (Barselona 31.000.000), Paulinjo (Sporting, 16.000.000), Rafa Silva (Benfika, 16.000.000), Pedro Neto (lacio, 18.500.000), Danilo Barbosa (10.000.000, Nica), Eder (Svonsi, 7.500.000), Ze Luis (Spartak Morskva, 6.500.000).

Braga nikada nije platila pojačanje više od 10.000.000 evra. Tačnije samo dvojica u istoriji su plaćena više od 4.500.000 evra. Štoper Valas iz Kruzeira (9.5000.000) i mladi Španac Abel Ruiz iz Barse, čiji se transfer vodi u visni od 8.000.000 evra, ali treba istaći da je to bio deo transfera Trinkaa u suprotnom smeru. Ostalih dvadesetak najvećih kupovina Brage se kreću u visini od 1.000.000 do 4.500.000 evra. Skoro ni na jednom nisu izgubili novac već su uvek zarađivali. Osim pomenutog rekordera Valasa koji je otišao u Lacio za 8.000.000 evra.

I to je najbolji dokaz koliko je predsednik Salvador ozbiljan igrač u portugalskom i evropskom fudbalu. Važi za jednog od najtežih pregovarača i uvek se vodi interesima kluba. Benfika i Porto mrze kada moraju da kupuju igrače od Brage jer zna da će im Salvador sve naplatiti kao kad oni naplate svoje prodaje bogatim evropskim klubovima. Kod njega nema popusta.

Ovog leta su zaradili blizu 20.000.000 evra na prodajama igrača, a ostali su samo bez jednog bitnog igrača. Najstandardniji igrač iz prošle sezone, desni bek Rikardo Esžajo je prešao u Sporting za 5.500.000 evra. Otišao im je i iskusni vezista Franseržo u Tursku za nešto više od 4.000.000 evra. Dakle, samo dva igrača iz prve postave su ovog leta napustila klub.

Što se pojačanja tiče, otkupljen je nekadašnji mladi reprezentativac Juri Medeiros od Nirnberga, iz Brazila je došao zadnji vezni Lukas Mineiro, iz Viljareala napadač Mario Gonzales. Rupa na desnom beku je popunjena pozajmicom supertalentovanog Jana Kouta iz Mančester Sitija. Braga je ovog leta na pojačanja potrošila nešto manje od 5.000.000 evra.

Kičma tima je isto kao lane. Karvaljal često menja sisteme pa Braga lako prelazi na formacije sa trojicom ili četvoricom u poslednjoj liniji. Na golu je nedodirljiv Brazilac Mateus, levi bek je iskusni Portugalac Nunjo Sekueira, a komandant odbrane je Brazilac Vitor Tormena. Njemu je u štoperski par ovog leta pridodat iskusni Pablo Oliveira iz Eibara.

Libijac Ali Musrati predstavlja pluća tima u veznom redu, a ume da se ubaci i šutira iz drugog plana. Mozak i plejmejker tima je Andre Orta koji u Benfiki nikad nije dobio pravu šansu. Prošle sezone je Bragina „desetka“ bila najbolji strelac tima sa 15 golova. Uz njega u veznom redu treba obratiti pažnju na Brazilca Galena koji igra po levoj strani i sjajan je paker. Tu je i nekada velika nadu brazilskog fudbala i Čelsija, Lukas Pjazon. Nesuđeni naslednik Rikarda Kake je u Bragi oživeo posle godina tumaranja po pozajmicama. Po desnom krilu dejstvuje Juri Medeiros koji nije u Evropi napravio karijeru kakva mu se predviđala, ali se u Bragi polako diže na viši nivo.

Najveći problem Brage je gol igrač. Mladi Abel Ruiz jeste talentovan ali ima samo 20 godina i ne može sam da iznese teret cele sezone. Zimus je Bragi otišao najbolji napadač Paulinjo i sav teret je pao na Ruiza. Zato je ovog leta doveden pomenuti Mario Gonzales iz Viljareala.

Moguće je da Braga u narednih pet dana zatvori prelazni rok dovođenjem talentovanog Kang In Lija iz Valensije pošto su pregpovorio pozajmici u toku.

OSAM GODINA NA EVRO-SCENI, ČETIRI EVROPSKA PROLEĆA, ALI NISU IMALI REŠENJE ZA BIRMANČEVIĆA

Pojam Ludogoreca uvek među navijačima Crvene zvezde budi specifične emocije. Osećaj propuštene šanse, teškog udarca, poraza na koji se nadovezala poražavajuća eliminacija od Sasuola u plej-ofu Lige Evrope. Crvena zvezda, predvođena Miodragom Božovićem, u revanš trećeg kola Lige šampiona, u sezoni 2016/2017. doneli su više nego povoljnih 2:2 iz Razgrada u Beograd, ali su u revanšu izgoreli u velikoj želji. Vodili ranim pogotkom Mičela Donalda, ali su potom uništeni od strane svog budućeg igrača Džonatana Kafua, koji je prolazio kako je hteo po desnoj aut-liniji i bio najzslužniji za jedan od bolnijih poraza na stadionu Rajko Mitić u prošloj deceniji.

Crvena zvezda je tada uspela da uspostavi evropski kontinuitet, a Ludogorecovo potvrđivanje na evro-sceni traje već punih osam godina. Isto toliko puta uzastopno bugarski šampion je igrao grupnu fazu evropskih takmičenja, ali ima i čak četiri evropska proleća. Od toga i jednu osminu finala Lige Evrope u sezoni 2013/2014, kada ga je eliminisala Valensija ukupnim s rezultatom 0:4.

Nije zanemarljiva činjenica da Ludogorec nema poraz u šest zvaničnih međusobnih mečeva sa dva najveća srpska kluba. Partizan je dva puta eliminisan, prvo sa dve pobede (2:1, 1:0), a potom sa dva remija (0:0 i 2:2). Sa Zvezdom imaju pomenuti remi i veliku pobedu na stadionu Rajko Mitić, izvojevanu u produžecima.

Taj evropski kontinuitet kluba, koji je bio potpuno nebitan do septembra 2010. u istoriji bugarskog fudbala, obezbedila su velika ulaganja bogatog farmaceutskog preduzetnika Kirila Domuščijeva. Ulagalo se sistemski, pravilno su selektirani igrači i pravljeni timovi koji će igrati ozbiljnu ulogu na evrosceni i bez većih problema osvajati titule u domaćem šampionatu.

KIRIL DESPODOV PLAĆEN 2.000.000 EVRA, ŠTOPERSKI TANDEM KOŠTAO 2.000.000

Prošle sezone je malo nedostajalo da se prekine fantastičan niz, pošto je projekat sa legendarnim češkim trenerom Pavelom Vrbom bio osuđen na propast. Prvo ih je iz kvalifikacija za Ligu šampiona izbacio Midtjiland, a onda su nekako eliminisali Dinamo iz Bresta i otišli u grupnu fazu Lige Evrope. Tamo su doživeli svih šest poraza od Totenhema, Laska i Antverpena, pa Vrba proslavu dočeka 2021. godine nije dočekao u Razgradu.

Aktuelni sastav Valdasa Dambrauskasa bez problema je mogao da zaigra i u Ligi šampiona ove jeseni, pošto je u kvalifikacijama za elitno takmičenje prvo eliminisao Šahtjor Soligorsk (ukupno 2:0), potom Muru (3:1), a onda i Olimpijakos posle dramatične penal serije u Razgradu. Bugari su prvo u Pireju ispustili pobedu u 87. minutu (1:1), a onda su u uzbudljivom revanšu gubili, pa vodili, nakon čega su gosti iz Pireja izborili produžetak. U penal seriji su bili nepogrešivi, dok su sa druge strane mašili Matje Valbuena i Ahmed Hasan.

Vrlo je moguće da je ta velika eliminacija grčkog šampiona uticala na pad koncentracije u Malmeu, gde su naleteli na motivisanog domaćina, ali i nezaustavljivog Veljka Birmančevića. Novopečeni srpski reprezentativac je bio jedan od najbolji igrača u oba meča i strelac u obe utakmice. Malme je na svom terenu slavio sa 2:0, a onda se ušlo u otvorenu bitku u Razgradu, gde je domaćin poveo ranim golom Antona Nedjalkova, ali je Birmančević iz slobodnog udarca u finišu prvog poluvremena doneo izjednačenje. Pjeros Sotiriju je na isteku časa igre doveo domaćina u novo vođstvo, a onda pokušao nekako da izbori produžetke, ali nije uspeo.

Ludogorec je ovog leta uložio 5.250.000 evra u obeštećenja i čini se stvorio kompaktan tim. Čak 2.000.000 evra Kaljariju plaćeno je za dovođenje ozbiljnog desnog krila Kirila Despodova, koji je u Italiju otišao u januaru 2019. godine za duplo veću svotu novca iz CSKA Sofije. Uprava kluba, zajedno sa litvanskim trenerom Dambrauskasom, uzroke u prošlosezonskim rezultatima pronašla je u defanzivi, pa su ovog leta na adaptaciju poslednje utrošili 2.000.000 evra. Igor Plastun je vraćen iz Genta, dok je iz španskog Alavesa zvanično otkupljen Olivije Verdon. Krilne pozicije dodatno je ojačao Bernard Tekpetej, koji je došao iz Šalkea za 900.000 evra. Obeštećenje je plaćeno i za golmana Gorice, Kristijana Kahlinu. Sa druge strane, od prodaje je prikupljeno 1.700.000 evra, od čega 1.000.00 Jakuba Šverčoka, a 700.000 evra od ofanzivnog veziste Dana Bitona.

Da stvari nisu funkcionisale na pravi način u prošloj sezoni, potvrđuje i činjenica da je veliki broj igrača otišao bez obeštećenja. Tu se pre svega radi o grupi veterana kao što su Đakov, Grigore i Renan, dok su u penziju otišli Moci i Stojanov. Sa druge strane, redovi su osveženi dobrim igračima, kao što su Dorin Rotariju i Klaud Gonkalves, bivši vezista Ajačija, Troe, Tondele i Žil Visentea.

VANDERSON JOŠ TRAJE, NEDJALKOV "ŠANSA" ZA PROTIVNIKA, SOTIRIJU SE TRAŽI

Verovali ili ne, Brazilac Vanderson je još uvek neprikosnoven kraj leve aut-linije. Stigao je davne 2014. godine iz Sao Miguela i izneo najsvetliji period u istoriji ovog kluba. Kiril Despodov je opravdao ulogu najvećeg pojačanja, pošto je u dosadašnjem toku sezone na 11 utakmica postigao tri gola i ostvario sedam asistencija, ali je potpuno podbacio u revanšu protiv Malmea.

Upravo je dvomeč sa Šveđanima dao kristalniju sliku kvaliteta i mogućnosti ovog tima. Nešto slabiju stranu odbrane čini levi bek Anton Nedjalakov, koji je bio strelac u revanšu, ali može da bude mesto na kojem protivnik treba da potraži svoju šansu. Sa druge strane je izuzetno brzi Žordan Ikoko, koji može da bude pakleno opasan s ubacivanjem iz drugog plana, kada mu prostor otvori Despodov. Srce veznog reda je slično Zvezdinom. Stefan Bađi radi onu vrstu posla koju obavlja Seku Sanogo u redovima srpskog šampiona, dok od Gonkalvesa više zavisi protok kroz manevar. Ispred njih je Brazilac Kauli, koji je stigao u januaru 2020. godine iz Paderborna za 600.000 evra i zacementirao mesto glavnog kreatora ekipe.

Kiparski napadač Pjeros Sotiriju došao je prošle zime u klub, kako bi postao naslednik vremešnog kapitena Klaudijua Kešerua. Proletos mu nije išlo, mada je imao i problema sa povredama, pa je sezonu okončao sa samo dva postignuta gola. Ove sezone, bivši golgeter Astane i Kopenhagena, uhvatio je zamah u kvalifikacijama i pogađao po jednom protiv Mure, Olimpijakosa i Malmea, ali tek treba da potvrdi velika očekivanja u Razgradu.

Zaključak bi mogao da glasi da je Ludogorec protivnik po meri srpskog šampiona. Radi se o timovima sličnih kvaliteta, u čijim okršajima bi mogli da prelome najsitniji detalji. Crvena zvezda dugo čeka priliku za osvetom i ova jesen bi mogla da predstavlja idealan tenutak da to konačno i dogodi.

KAPITEN I PRVA ZVEZDA NA KAPIJI, NAJZVUČNIJE IME BEŽALO IZ HOTELA, JER NIJE HTELO U VEČITOG RIVALA

Iz četvrtog šešira jedini tim koji je možda mogao i da zaobiđe Crvenu zvezdu. Midtjiland istina nije veliko ime evropskog fudbala, ali poslednjih sezona krupnim koracima grabi napred. Od 2015. pa naovamo osvojio je tri titule u Danskoj, igrao grupnu fazu Ligu Evrope u sezoni 2015/2016, a prošle i Ligu šampiona sa Atalantom, Liverpulom i Ajaksom. Očekivano, bio je poslednji sa samo dva osvojena boda u remijima protiv Liverpula na domaćem terenu i Atalante u Bergamu.

Svi ti uspesi kluba poklopili su se sa dolaskom Metjua Benama na mesto vlasnika 2014. godine. Možda i najpoznatijeg britanskog kladioničara, čoveka koji je posle karijere u finansijama odlučio da svoje analitičke sposobnosti uloži u kompanije koje se bave igrama na sreću. Obogatio se i od tada sanja formulu po kojima će statističke parametre moći da pretoči u kvalitet na terenu, nešto nalik onome što su uradili najpametniji ljudi bejzbolu, NFL-u, pa donekle i košarci.

Problem je što fudbal nije samo statistika, pa uprkos početnim uspesima Midtjiland, iako klub na zdravim nogama, ne ide baš pravolinijski napred. Bilo je poslednjih godina i neuspeha i teških poraza od Osmanlija, Apolona, Malmea, Rendžersa. Ipak, da nije reč o naivnom klubu govori to što je Midtjiland ovog leta u produžecima eliminisao Seltik u drugom kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, pre no što ga je PSV u narednoj rundu otresao s ukupnim rezultatom 4:0.

U prvenstvu dosta uverljivije igre, posle startnog poraza od Odenzea i to posle gola primljenog u nadoknadi (1:2) pet uzastopnih pobeda Midtjilanda uz samo jedan primljen gol. Trenutno prvi na tabeli sa bodom ispred Kopenhagena i Randersa i gol-razlikom 13:3.

Vezista Anders Drejer je sa tri gola najbolji strelac i najbolji igrač tima. Upisao je pride i pet asistencija, ima 23 godine, prošao je sve mlađe danske selekcije, bio čak i u Brajtonu, ali se nije snašao u Premijer ligi, pa se u januaru 2020. vratio u Dansku, u Midtjiland, za okruglo 1.000.000 evra. Veliko je pitanje da li će Drejer ipak biti tu za okršaje sa Zvezdom, jer se prema poslednjim informacijama iz Danske on sprema za put u Rusiju. Navodno je na klupsku adresu stigla ponuda od 7.000.000 evra, a Drejer hoće da ide. Ne zna se tačno gde, ali se pominju moskovski klubovi, Zenit i Rubin, jer samo oni mogu da daju toliki novac.

Do duela sa crveno-belima mogao bi Midtjiland da pregrmi još jedan bitan odlazak. Kapiten Erik Svjatčenko je navodno već stavio kuću na oglas, hrvatski mediji ga danima sele u Dinamo, koji je navodno spreman da ponudi 2.500.000 evra za 29-godišnjeg štopera. A da sve bude gore, ranije ovog leta im je otišao i drugi startni štoper Aleksander Šolc, koji je za 500.000 evra otišao u japansku Uravu.

ONJEKA OTIŠAO ZA 10.000.000 EVRA, MARONI STIGAO ZA 4.500.000

Znak pitanja i nad trenerom Boom Henriksenom, koji je u dosadašnjoj karijeri vodio samo nižerazredni Bronshoj i u od 2014. do 2020. Horsens. S njima je imao ugovor do 2021, kada je odbio da ga produži 2020, odmah su mu uručili otkaz, pa je proteklu sezonu proveo kao stručni konsultant na TV stanicama. U maju je postavljen za šefa stručnog štaba Midtjilanda, mada se svi pitaju da li on ima dovoljno znanja da vodi klub na ovom nivou.

Kolege iz Danske nam kažu da je prošle sezone bilo i dosta sujete u svlačionici, ali da se ovog leta to ne oseća. Uostalom, dosta je igrača promenjeno. Recimo, Frenk Onjeka je za 10.000.000 evra otišao u u Benamov drugi klub Brentford. Ali bilo je i zvučnih pojačanja. Midtjiland je za napadača Atletiko Mineira Maronija istresao na sto 4.500.000 evra mada on još čeka na debi jer je stigao pre šest dana. Nije bio prvi pik u Brazilu i nije se nadavao golova. Ako bi aktivirao sve bonuse u Midtjilandu cena transfera bi mogla da skoči na maksimalno 7.500.000 evra. Čak i sa fiksnih 4.500.000 evra Maroni je najskuplje pojačanje u istoriji Midtjilanda.

Doveli su Danci još dva Brazilca, iz Palmeirasa štopera Žuninja za 1.600.000 evra, on je recimo igrao protiv Seltika, pa je potom počeo da služi suspenziju od osam mečeva zasluženu još u domovini zbog velike tuče igrača na terenu. Stigao je i vezista Čarls, za 1.500.000 evra iz Seare.

Što se tiče starosedelaca, najzvučnije ime je svakako Pione Sisto, 2016. su ga prodali Selti za 6.000.000 evra i bilo je trenutaka kada je tamnoputo krilo blistalo u Primeri. Ali bilo je i trenutaka kada je njegov temperament pravio probleme klubu kao onda kada je u jeku pandemije korona virusa automobilom krenuo iz Viga za Dansku. Kad je Selta konačno i rešila da ga proda, kupca je pronašla u Kopenhagenu, ali Sisto nije hteo u tabor ljutog rivala, već samo u Midtjiland, pa je bukvalno pobegao iz luksuznog hotela u kome je trebalo da potpiše ugovor. Selta nije imala izbora, pustila ga je za obeštećenje od 2.500.000 evra, iako je Kopenhagen nudio duplo više.

Najbolji igrač je ipak Evander, koga je Midtjiland doveo još 2018. prvo na pozajmicu, da bi ga 2019. i otkupio za 2.500.000 evra. Isplatila se investicija, ove sezone već tri gola, prošle sedam uz devet asistencija, godinu ranije devet plus 11... Ovog leta se pisalo da ga prati i Njukasl i da bi mogao da ide za oko 7.000.000 evra, ali prema informacijama iz Danske ne ide on nigde.

Na golu veteran Jonas Lesl, rezerva u državnom timu Danske, desni bek je Henrik Dalsgord, ume da zaigra i desnog štopera kada igraju sa trojicom u poslednjoj liniji, tu je i Joel Anderson, takođe igrač sa reprezentativnim iskustvom. Ume Henriksen da zaigra i u 4-3-3 formaciji, ali uglavnom se drži 3-4-3 formata. Na levom beku kao da se još nije odlučio, dosta je tu rotirao, posebno 20-godišnjeg Nikolasa Dira i Pauilnja.

Evander i Čarls su uglavnom u vezi, na krilima Sisto i Drejer, ako ovaj drugi ostane, mada šansu sve više dobija i 25-godišnje krilo Australije sa kenijskim korenima, Aver Mabil. I u špicu Žunior Brumado, mada uz njegovo ime svega dva gola ove sezone što možda i ne treba da čudi jer je skoro celu prošlu sezonu proveo okupljajući se od teške povrede zgloba.

Sve skupa, Drejer, Evander, Svjatčenko kao osovina. A dvojica bi vrlo lako mogla da odu pre sudara sa Zvezdom. Uz novog i neisusnog trenera, nisu nepobedivi, naprotiv.

Priredili: Dejan Stanković, Aleksandar Gligorić i Nenad Jovanović