Zvezdini Himalaji i kako ih preskočiti

Ako je prošlonedeljna „šahovska partija“ ubedljivo pripala Dejan Stankoviću i njegovoj Crvenoj zvezdi, ovog puta strategija je ostala ista, ali protiv rivala koji je znao svaki njegov potez. Protivnika koji se sa ekipama Zvezdinog nivoa susreće iz nedelje u nedelju, koji je fizički pripremljen da tempira i dozira intenzitet i da ga, ako je potrebno, drži i punih 120 minuta. Rival je bio Lil. I upravo tu je nastala razlika.

Ali ova utakmica nije samo priča o jednom dvomeču. Ona je ogledalo problema koji Zvezdu prati već nekoliko sezona. Ne na terenu, koliko u strukturi tima.

No, hajmo prvo o samoj utakmici. Čisto kao uvertiru…

TAKTIČKA PARTIJA

Ključne nijanse bile su na Lilovoj strani. U izgradnji napada redovno su uključivali golmana kao ”plus jedan“ igrača, pa su u ranoj fazi meča, dok je Zvezda agresivnije izlazila u presing, relativno lako pronalazili slobodnog čoveka. Kasnije je ta prednost neutralisana, ali je Olivije Žiru i dalje ostajao izlazna opcija i jasna meta, igrač koji omogućava ekipi da se izvuče iz pritiska.

U fazi presinga Lil se vrlo precizno prilagodio uglovima koje su, pre svega, imali Zvezdini široko postavljeni štoperi, oduzimajući im najvažnije linije dodavanja ka sredini terena. Visok intenzitet u prvom poluvremenu nije samo fizički trošio Zvezdu, već je terao kvalitet da ispliva na površinu. U uslovima kada se imalo manje vremena za razmišljanje i donošenje odluka, tempo je neumoljivo razdvajao nijanse.

U drugom poluvremenu Stanković pravi prve korekcije. Više kvaliteta na lopti donose Miloš Veljković i Marko Arnautović, ali dolazi i do taktičkog pomaka. Vasilije Kostov se spušta dublje, Jong-Vu Seol ide više, kako bi se poremetio Lilov presing i kako bi Zvezdin najbolji dodavač češće dobijao loptu u povoljnim zonama.

Na kraju, nijanse su odlučile ovaj dvomeč. Zvezda je završila sa ukupno 3,12 očekivanih golova, Lil sa 1,43. Ali fudbal pamti samo rezultat.

Prošle nedelje smo pisali da se Stanković odlučio za fizičku snagu umesto za majstore i da se tada vaga nagnula na Zvezdinu stranu. Ovog puta, na drugu. Da li je jedan pojedinac mogao da napravi razliku? Možda. Ali pravi, dublji problem je drugačiji. Iako je Zvezda uradila ogroman posao penjući se stepenik po stepenik na evropskoj lestvici, klub je već nekoliko godina na svojevrsnoj kadrovskoj visoravni koju ne uspeva da pređe.

Ekipa koja želi da bude vrhunska, ili to zaista jeste, ne sme da bude primorana da bira samo jedan identitet. Ona mora da ume da kombinuje najbolje iz oba sveta, da ima opcije i da može da menja tok utakmice. Mora da ima balansiran roster, sa profilima koji prave razliku u mečevima koji zahtevaju daleko više od onoga što nudi Superliga.

PROBLEM KRILA

Može se raspravljati o formaciji, ali bez obzira na sistem, Zvezda danas ima jasne disbalanse u igračkom kadru. Najupadljiviji su na krilnim pozicijama.

Ko je formalno pod ugovorom, ko je na izlaznim vratima i ko snosi odgovornost za to, posebna je tema. Ali u februaru, bez velikih povreda, posao je sportskog sektora da ekipa ima dubinu i kvalitet na svakoj poziciji.

Stankovićeva formacija nije tražila klasična krila, već hibrid, profil između krila i “desetke“. Takvog igrača Zvezda praktično nema u rosteru. Najbliži tom opisu je povređeni Mirko Ivanić. Da je Zvezda krenula sa klasičnijim krilima, izbor bi se sveo na 35-godišnjeg Aleksandra Kataija i 19-godišnjeg Daglasa Ovusua.

Zvezdi je u ovim utakmicama bio potreban izlaz. Igrač sa kvalitetom na lopti. Neko ko može da nosi loptu, da osvaja prostor, ali i da dobije duel jedan na jedan i stvori višak driblingom. Taj element je izostao.

MNOGO ŠTOPERA, A NEMA GRADITELJA

Rodrigao (©MN Press)

U poslednjim prelaznim rokovima Zvezda je tražila rešenje u poslednjoj liniji, ali ga još nije pronašla. Veljković i Rodrigao dovedeni su kao potencijalni lideri, ali nijedan nije uspeo da popuni prazninu koju je ostavio Aleksandar Dragović.

Uz to, obojica imaju i fizička ograničenja zbog kojih su manje upotrebljivi u visoko postavljenoj liniji odbrane.

Strahinja Eraković, delimično, a Frenklin Tebo Učena još izraženije, više profitiraju kada imaju prostor iza sebe i dodatno osiguranje, što im omogućava agresivniju igru, ali uz manju taktičku disciplinu.

Suština je, međutim, jednostavna. Zvezda u ovom trenutku u poslednjoj liniji nema profil koji je prirodan nosilac izgradnje napada. U utakmicama koje se pretvaraju u iscrpljujuću šahovsku borbu, potrebni su igrači koji mogu da “olakšaju“ pritisak kroz svoj x-faktor. Bilo da je to napadač koji zadržava loptu i služi kao meta, vezista koji povezuje linije ili štoper koji manipuliše uglovima dodavanja i pronalazi ulaze u blok protivnika. Zvezda je sinoć imala samo jednu takvu opciju.

NI PRAVI PARTNER ZA KRUNIĆA, NI ZAMENA

Rade Krunić (©MN Press)

Bez obzira na ishod, Rade Krunić je za Zvezdu bio izuzetno dobro pojačanje. I mentalno i igrački. Iskustvo i mir koje donosi su nemerljivi. Ipak, čak i takav igrač, sa 32 godine, mora da ima trenutke odmora.

Krunić je bio jedan od onih na koje je Stanković mislio kada je rekao da će ”neki morati da odigraju svih 270 minuta“ u protekloj nedelji. Ispostavilo se, 300.

Zvezdi je bila potrebna zamena koja bi ga održala svežim. A pored njega drugačiji profil od Tomasa Handela ili Timija Maks Elšnika. Handel može da odigra tu ulogu, ali nedostatak fizičkog uticaja ne nadoknađuje konstantnom progresijom lopte. Elšnik, koji je imao i znatno bolje periode forme, suštinski je više “osmica“ nego igrač za stabilan dvostruki pivot.

Zvezdi je bio potreban dirigent sredine terena. Možda čak i više nego krilo. Igrač koji traži loptu, koji se ne plaši progresivnog dodavanja. Neko ko zna da uspori ritam kada treba kontrolisati utakmicu i da ga ubrza kada je potreban gol.

Krunić ima kvalitet na lopti, ali njegova najveća vrednost je u osvajanjima drugih lopti i ulozi sidra na koje se ekipa oslanja. Za sledeću sezonu, jedan od ključnih poteza mora biti pronalaženje pravog partnera za njega, kao i adekvatne zamene, ukoliko se ne računa ozbiljno na Mahmudua Badža.

PARADOKS MLADIH IGRAČA

Vasilije Kostov (©Starsport)

U Srbiji znamo da slavimo talente. Ali isto tako znamo da podignemo očekivanja do nivoa koji niko realno ne može da ispuni i da onda te iste mlade igrače vrlo brzo srušimo.

Vasilije Kostov će sigurno igrati i bolje utakmice. Ali jedno je već pokazao. Ne beži od odgovornosti. Nema alibi dodavanja, čak i kada to dovodi do pogrešnih odluka. Problem nije u Kostovu. Problem je u očekivanju da 17-godišnjak bude ključni faktor na evropskoj sceni na kojoj je tek debitant.

On je u procesu razvoja. Dok za igrača poput Rodrigaa ovakva utakmica verovatno neće predstavljati veliku lekciju, za Kostova ona znači sve. Igrač kakav je danas i igrač kakav može biti za dve godine dva su sveta.

Sa njegovim mentalitetom i skupom veština, Kostov za vrlo kratko vreme može postati lider u ekipi poput Zvezde, čak i sa 19 godina. Ali da bi se to dogodilo, klub bi morao da promeni politiku i pokuša da zadrži najtalentovanije mlade igrače duže nego do trenutka kada postanu punoletni.

Upravo tu leži jedan od načina da se pređe pomenuta visoravan. Zamislite Andriju Maksimovića, Veljka Milosavljevića i Vasilija Kostova zajedno, dve sezone u istom timu. Igrače koji ne samo da imaju budućnost u ligama petice, već mogu postati i važni igrači tamo. To bi bio luksuz čak i za klubove iz jačih liga.

TRENERI I NJIHOVE DILEME

Dejan Stanković (©Starsport)

Priče o trenerima moraju da odražavaju realnost, a realnost je da trener zavisi od kvaliteta i širine kadra. Kako se često kaže, igrači su taktika. Ako u istu ulogu postavite vezistu čija je osnovna vrednost osvajanje lopte i igrača koji je duboki plejmejker, dobićete potpuno drugačiji učinak.

Ovaj dvomeč je pokazao da možete iznenaditi ekipu iz vrhunske lige jednom, ali gotovo nikada dva puta istim pristupom. Promena formacije ima svoj domet, ali ako su profili igrača isti, suštinska promena ne postoji.

Prava promena je u građenju kohezivnije ekipe, sa realnim mogućnostima da menja stil igre.

PRIMERI KOJE VREDI POSMATRATI

Mnogi će kao uzor navesti FK Bode. Njihova priča jeste inspirativna i fascinantna, ali kontekst i kultura u kojoj su nastali bitno su drugačiji od Zvezdine realnosti. Samo određeni segmenti tog modela mogu se preneti, pre svega pristup mentalitetu i povratak domaćih igrača čije karijere nisu krenule željenim tokom, ali su i dalje gladni i u godinama u kojima mogu da prave razliku.

Mnogo realniji primer je Karabag. Klub iz lige koja se često smatra slabijom od naše, sa skromnijim budžetom i bez velikih prihoda od omladinske škole. Ako su nešto uradili izuzetno dobro, onda je to specijalizacija u skautingu. Jer teško je ostati u toku sa svim tržištima i ligama, posebno kada su resursi ograničeni, a kvalitet skautinga varira.

Karabag je, u moru mogućnosti, izabrao jedno jasno područje, Portugal. Od igrača koji su nastupali ove sezone u Ligi šampiona, veliki broj je došao direktno iz portugalskih klubova ili ima prošlost u tamošnjem fudbalu: Bikaljo, Buntić, Žuninjo (doveden za 450.000, prodat za pet miliona), Mateus Silva, Duran, Bolt, Mateus Silva, Medina, Borhes i Kriso.

I što je posebno važno, nisu dolazili isključivo iz najvišeg ranga, već češće i iz nižih liga, uključujući treću. Kod određenih evropskih tržišta, poput francuske druge lige, pitanje da li igrač može da se prenese na viši takmičarski nivo znatno je manja nepoznanica.

Kako se često kaže, bolje je biti vrhunski specijalista u jednoj oblasti nego prosečan u mnogima.

GRAĐENJE KOHEZIVNIJE ZVEZDE OD VRHA DO DNA

Kojim god putem Zvezda da krene, jedno je jasno. Ako klub veruje Dejanu Stankoviću, a on joj je u prethodnim mesecima dao dovoljno razloga da tako bude, sledeći korak mora biti stvaranje tima u skladu sa njegovom vizijom.

Precizni profili igrača, jasni zahtevi i zadaci za skauting sektor i dovođenje opcija koje će stvoriti izbalansiraniju, otporniju i fleksibilniju ekipu, spoj fizičke snage i tehničkog kvaliteta koji je neophodan da bi Zvezda napravila sledeći evropski iskorak.

Lestvica je podignuta visoko u poslednjih osam godina. I to je dobra stvar. Jer bez visoravni nema ni sledećeg koraka.

Ako se iz sinoćnjeg poraza može izvući nešto pozitivno, onda je to jasna spoznaja da Zvezda nije daleko od završnih faza Lige Evrope. Ali da bi tamo zaista stigla, proces koji već traje u klubu mora da se nastavi  i da sazri jer u Mozzart Bet Superligi pobeđuje sirovi kvalitet. Na evropskom nivou pobeđuje sklad profila, povezanost uloga i sposobnost ekipe da funkcioniše kao celina.

Piše: Kristijan PLAZONJA