Zvezdin tempo po najvišim evropskim standardima: Kanga na nivou liga petice, Eraković u kopačkama ozbiljnog igrača
Vreme čitanja: 5min | pet. 18.03.22. | 08:31
Crvena zvezda ozbiljno je nadigrala protivnika, bila mnogo agresivnija, a energetski možda i najdominantnija od dolaska temperamentnog stratega na kormilo svog matičnog kluba. Kanga, Eraković i Ivanić obeležili utakmicu
Zvezdina publika je u dvomeču osmine finala Lige Evrope protiv Glazgov Rendžersa dobila ono što je toliko iščekivala. Ekipu koja u evropskim mečevima napada i na strani i kod kuće, tim koji na teren nije izašao da odbrani prolazak u narednu rundu takmičenja, već da ga osvoji i zasluži, ali to nažalost nije bilo dovoljno za plasman u četvrtfinale drugog po kvalitetu takmičenja na Starom kontinentu. Ono što je srpski šampion uspeo da osvoji to je više nego pozitivan utisak, koji će dodatno ohrabriti ekipu u borbi za ono najvažnije što sledi, a to je borba za odbranu šampionske titule.
Sastav Dejana Stankovića je u revanšu protiv Rendžersa prezentovao ozbiljan evropski nivo fudbala. Crvena zvezda je odigrala meč po najvišim standardima. Ozbiljno je nadigrala protivnika, bila mnogo agresivnija, a energetski na nivou najjačih evropskih ekipa. U tom pogledu i najdominantnija od dolaska temperamentog stratega na kormilo svog matičnog kluba. Gledali smo Crvenu zvezdu koja vodi igru, diktira tempo i podiže ritam, čime onesposobljava protivnika da joj odgovori onako kako želi i može.
Izabrane vesti
Srpski šampion je bio taj koji se za sve pita na terenu, tim koji ima 122 dodavanja više (424:302) u odnosu na protivnika, uz 79 odsto uspešnosti. Crveno-beli su imali 59 odsto loptu u svom posedu, od čega čak 61 odsto u drugom poluvremenu. Zvezda je bila ekipa koja je naterala protivničkog golmana da ima čak 11 odbrana i učini ga herojem utakmice u kojoj se odlučivalo o plasmanu među osam najboljih u Ligi Evrope. Tamo gde su sinoć otišli Barselona, Atalanta, Lion, Vest Hem...
Da bi se odigrao meč po najvišim evropskim standardima neophodno je da u svojim redovima imate igrače koji su na taj nivo podigli ekipu, a Crvena zvezda ih je imala nekoliko u svojim redovima. U prvi plan su pre svega iskočili Gelor Kanga, Mirko Ivanić i Strahinja Eraković, kao tri ključne osovine u ozbiljnom nadigravanju Rendžersa na stadionu Rajko Mitić.
Gabonac je sinoć bio prototip veziste najvišeg evropskog kvlaiteta. Bilo ga je svuda na terenu, impresionirao je trčanjem, radijusom kretanja, racionalnošću, fantastičnim pasovima. Kanga je odigrao meč na nivou "liga petice" i to onih kvalitetnijih u tom rangu. Bio je tu da zatvori protivničke igrače, pomogne Sanogu, ali i da neumorno stiže na svaki deo terena, bude organizator svake akcije svog tima. Pokazao je svu raskoš svog neverovatnog talenta i mogućnosti, a ujedno i pokazao do kojih je visina mogao da dođe da nije imao tako nestašan karakter. Od svakog Rendžersovog igrača na terenu bio je za klasu kvalitetniji. Brži u razmišljanju, lukaviji u kretanju, direktniji i konkretniji u potezu.
Što je možda bilo i najvažnije, Kanga sinoć nije umirao u želji, kao što to najčešće radi, da bude upravo on taj koji će po svaku cenu zatresti protivničku mrežu. Sebe i svoju igru stavio je u službu ekipe i tako postao njen najbolji deo. Nije bežao od duela, što često zna da čini, već je odlučno ulazio u njih i dobijao ih. A na kraju krajeva, bio je i tu da asistira, ali i da svojim saigračima podeli one ključne lopte u samoj završnici napada.
Standardi i nivo igre koji drži na najvišim mogućim visinama odavno su Mirka Ivanića proglasili najboljim igračem Crvene zvezde u ovoj sezoni. Ivanić je u ovoj sezoni uspeo da bude akter svih mečeva koje je sprski šampion odigrao (ukupno 43 u svim takmičenjima), a sinoć je protiv Rendžersa ponovo bio najopasniji po gol protivnika. Od ukupno 17 šuteva koji su upućeni ka golu gostiju njegovih je bilo pet, a od ukupno 13 udaraca u okvir, njegova su bila četiri. Za onaj perfektni iz desetog minuta čak i svemoćni Alan Makgregor nije imao pravo rešenje.
Ivanić je sinoć uspeo ono što je od početka bila Stankovićeva ideja, a to je da zajedno sa Aleksandrom Kataijem i Milanom Rodićem potpuno obezvredi napadačke sposobnosti i ambicije Džejmsa Tavernijea. Kapiten Rendžersa je na početku meča krenuo par puta gore, ali kada je video da je vrag odneo šalu više to nije činio, već je zajedno sa odbranom i praktično kompletnim veznim redom učestvovao u odbrani svog gola.
O tome na koji je način Dejan Stanković uspeo da pretvori Ivanića u svog najboljeg igrača već smo nebrojeno puta pisali, ali ne samo to. Temperamentni strateg je vezistu iz Bačkog Jarka pretvorio u atipično levo krilo, krajnje neugodno za svakog mogućeg protivnika i čuvara. Ivanić je u stanju da menja svoj stil i pravac i prilagođava ga svakoj odbrani, tačnije pronalazi način da bude neugodan za protivnika. Sinoćni meč je dočekao sa temperaturom, ali je i pored toga odigrao 70 minuta fudbala na izuzetnom nivou.
Strahinja Eraković je ove sezone pravio konstatne uspone na velikim mečevima. Iako je u prvom meču bio direktno odgovoran za gol Alfreda Morelosa i u meču Glazgovu je pokazao visok kvalitet igre. Ipak, čini se da je tek na sinoćnom meču izdanak Zvezdine fudbalske škole ušao u kopačke ozbiljnog igrača, pa se tek sada od njega očekuje da zaigra fudbal sa punim samopouzdanjem. Stankoviću se višestruko isplatilo to što je istpeo njegove početničke greške, uspeo je da mu pronađe "žicu" i iz njega izvuče taj potencijal i talentat zbog kojeg je tokom mlađih kategorija uvek igrao za starije generacije od svoje. Eraković je toliko protekle večeri zadovoljio aptetite svog šefa struke, da ga je Stanković na kraju uporedio i sa jednom od najboljih štopera na planeti s početka novog milenijuma Alesandrom Nestom. Ali sve to je mladi defanzivac zaslužio na terenu.
Sinoć protiv Rendžresa Eraković je bio najbolji deo poslednje linije Stankovićevog tima, što potvrđuje celokupan utisak, ali i statistika. Imao je po tri oduzete lopte i otklonjene opasnosti, dobio je šest od osam duela sa protivničkim igračima, a činjenica da je imao čak 52 dodira sa loptom govori kolika je bila njegova odgovornost na terenu. Odradio je ogroman posao u saradnji sa Dragovićem i neutralisanju Alfreda Morelosa, ali je tokom najvećeg toka utakmice bio tu da duplira Kristijana Pičinija i iz drugog plana zaustavi Rajana Kenta.
Ostaje da se vidi da li će Eraković moći da dostigne kvalitet jednog Aleksandra Dragovića, ali se čini i da je potpuno drugačija vrsta defanzivca. Dosta se oslanja na čitanje igre, uspeva da bude brži od protivnika i to mu postaje ozbiljna vrlina. Deluje da Crvena zvezda polako ali sigurno dobija igrača za velika dela.