Zvezdin rat za status nosioca i različiti primeri Olimpijakosa, Slavije i pre svega Bodea

Nije da smo gajili neke preterane iluzije, mada smo se nadali da bi Radnički i Novi Pazar mogli da zbirno iskamče bar još pola boda ili bod, da bi Partizan mogao da se progura bar do plej-ofa, a da će Crvena zvezda u Ligu šampiona. Međutim, crveno-beli su završili u Ligi Evrope, dok su svi ostali srpski predstavnici u Evropu takmičenje završili nešto ranije no što su se nadali. Pa da vidimo sad kako će to da utiče na srpski koeficijent, ali i na Zvezdin klupski, jer sada i tu postoji razlog za brigu ili drugačije rečeno: motiv za dobre rezultate.

Kad je reč o nacionalnom, tu je već ovo leto uticalo, jer nas je na Uefinoj rang listi na 22. mestu sustigla i prestigla Mađarska, a pride će imati i Ferencvaroš verovanto u Ligi Evrope (prvi meč plej-ofa za Ligu šampiona kao domaćini izgubili od Karabaga sa 1:3), a možda i Đer u Ligi konferencije (u revanšu u Beču brane prednost od 2:1 protiv Rapida). Ovo sve je vrlo važno, jer bodovno smo Mađari i mi poravnati na 22,125 bodova, njima prednost na tabeli, jer su ovog leta za nijansu uspešniji.

Teoretski, Srbija bi mogla da gađa i Hrvatsku na 21. mestu, jer komšije imaju 22,625 bodova – dakle samo 0,500 više – a imaju zagarantovani Dinamo Zagreb u Ligi Evrope i Rijeku sigurnu bar u Ligi konferencije, čak i ako sutra u Solunu ne odbrani 1:0 iz prvog sudara sa PAOK-om. Ne bi tu dakle trebalo previše da se nadamo, teško će Zvezda sama da nadmaši i Zagrepčane i Riječane.

Mada, može Zvezda da se nada na drugom frontu, jer iako je svakako ostala bez finansijskog prilivg od Lige šampiona u Ligi Evrope teoretski bi mogla da uzme veći broj koeficijentnih bodova. I tu ćemo da se poslužimo primerima Olimpijakosa, Ferencvaroša, praške Slavije i Bodea, timova koji su tu negde oko Zvezdinog renomena, a koji su prošle sezone igrali u ovoj Ligi Evrope u novom formatu.

Zašto baš ti klubovi? Zato što, rekosmo već, sa njima Zvezda može da se meri, a oni su prošle sezone imali sasvim različite nastupe u Ligi Evrope. I nisu toliko loše prošli ako uporedimo sa 10,000 bodova koje je Zvezda uzela u Ligi šampiona.

Olimpijakos je recimo uzeo čak 18,500 bodova, iako nije igrao kvalifikacije i tu osvajao. Ali je potom naređao pet pobeda uz tri remija i dva poraza i stigao do četvrtfinala u kome ga je izbacio Bode, a koji Ligu šampiona nije igrao baš jer ga je u plej-ofu eliminisala Crvena zvezda.

Bode je inače prošle sezone uzeo neverovatnih 28,000 bodova, pa je sada sa plasmanom u Ligu šampiona pretekao Olimpijakos kad je reč o klupskom koeficijentu o čemu ćemo nešto kasnije.

Ferencvaroš je s druge strane igrao kvalifikacije, prošao osnovni deo takmičenja kao 17. na tabeli, ispao zatim od Viktorije Plzenj i sve skupa klupskom kontu dodato 15,500 bodova. Plzenj je, kad ga već pomenusmo, potom ispao od Lacija i sezonu završio sa 19,250 osvojenih bodova.

Na kraju je tu i preteći primer praške Slavije, koja je potpuno podbacila, u glavnoj fazi ostvarila samo jednu pobedu uz dva remija i ostale poraze, zauzela 30. poziciju i uzela tek 7,000 bodova. To Zvezda sebi ne bi smela da dozvoli.

I zbog tog nacionalnog koeficijenta i zbog klupskog. I tu se baš vraćamo na onaj Bode, koji sada ima već 53,000 bodova naspram Zvezdinih 37,000 koliko ima i Ferencvaroš. Ako gledamo zemlje čiji se prvaci nadaju direktnom plasmanu u Ligu šampiona na osnovu koeficijenta, ispred šampiona Srbije su i Seltik, PAOK, Šahtjor, zagrebački Dinamo, Salcburg, Kopenhagen, te pomenuti Olimpijakos, Bode i na kraju Rendžers. Zvezda tu dakle nema čemu da se nada, ali morali bi opet da krene da “bilduje“ učinak da ne bi ugrozila status nosioca u svim rundama kvalifikacija. Ne već od sledeće sezone, ali one naredne... Ozbiljna pretnja.