Zvezdin put žrtvovanja i dokaz vernosti...

Još nešto krije večerašnji susret sa PSV-om. Crvena zvezda je sad već dugo stanovnik Lige šampiona, biće joj ovo 25. meč u sazvežđu najboljih i najbogatijih (od kada takmičenje nosi sadašnji naziv), i nekako je naznačila periodično da može da se nosi sa B produkcijom evropskog fudbala. Kada izuzmemo „ale“ poput PSŽ-a ili Bajerna, uz ogradu da je Liverpul bio incident, Crvena zvezda je nekako uspevala da ostavi utisak u sudarima sa mnogo skupljim timovima, ekipama koje su, ipak, na margini dešavanja. Govorimo o beogradskom meču sa Lajpcigom, pa i onom septembarskom iskustvu sa Benfikom, na kraju i okšraju sa Milanom. PSV pripada baš tom ešalonu, koliko god u prvoj fazi sezone bio napadački potentan, spreman da svaki napad zavši udarcem, velikom šansom ili golom.

Prethodnih dana provejavao je optimizam u Ljutice Bogdana, čak se negde dalo naslutiti da zaposleni u Crvenoj zvezdi, od kafe kuvarice do generalnog direktora, veruju da je ovaj tim kadar da pobedi PSV. Ima tu i sportskog hrabrenja, kao kada se bijete sa bokserom više kategorije. Ima i do toga da je Crvena zvezda napravljena uz maksimu da ne ljubi ničije skute dok taj neko ne pokaže da je bolji. Pozitivne misli ljudi iz Crvene zvezde crpeli su, pre svega, iz ne reprezentativnog, ali, ipak, kontinuiteta jednog tima.

Poimence to izgleda ovako: Nemanja Radonjić danas nije onaj isti igrač iz spetembra kada je fizičkom spremom bio nedostojan Lige šampiona. Spomenuo je to Vladan Milojević.

Silas se integrisao u grupu, dobio na samopouzdanju, čak počeo da se smeje igrajući fudbal u crveno-belom dresu što tokom jeseni nije bio slučaj. Vratio se Mirko Ivanić, kao i dugo čekani Omri Glazer. Šerif Endijaje je popio čarobni napitak iz Milojevićeve torbe i više ne predstavlja karikaturu od napadača, već tržišno jednog od najvrednijih igrača srpskog šampiona.

Trener Vladan Milojević konačno ima najveća moguća ovlašćenja, odnosno medicinsku dozvolu da obe ruke koristi u ringu sa jačima od sebe. To jesenas nije bio slučaj, jer su crveno-beli patili usled velikih kadrovskih problema. Na kraju krajeva, Vladan Milojević je oformio i istrajao na odbrabenom kvartetu, kao i Radetu Kruniću. I ovaj tim bi uz još jedne pripreme i blage korekcije imao šta da ponudi i naredne godine.
“Imali smo specifične pripreme, ne mogu da kažem da su nas zatekle, ali smo imali malo vremena za odmor i predah. Pozitivno je što smo imali sve igrače na raspolaganju. Nismo imali dolazaka I odlazaka. Ne mogu da se setim kada smo poslednji put igrali takmičarski meč 21. Januara, tad smo uglavnom bili na bazičnim pripremama. Iskoristili smo vreme za uigravanje, da li će to biti dovoljno – videćemo sutra. Drugačije su takmičarske utakmice, šta je tu je. Imamo izuzetno jakog I dobrog protivnika protiv sebe”, poručio je trener crveno-belih Vladan Milojević.

Uz sve nabrojano Vladan Milojević je zadržao dozu opreza. Jer PSV je nesumnjivo kvalitetniji od Crvene zvezde (bio je i Štutgart), koja prvi put u novijoj istoriji počinje drugi deo sezone tako što se sa priprema u Beleku spušta na pistu Lige šampiona. To je ogromna nepoznanica.

Holandski šampion je tim kadar da se pretvori u mašinu za mlevenje mesa, što je pokazao u okršajima sa, primera radi, najvećim ovosezonskim rivalom Fajenordom. I sigurno je da je Vladan Milojević vodio o tome računa u pripremi utakmice, složivši postavu koja možda nije  najtalentovanija, ali je sigurno trkački i motorički kadra da odradi utakmicu ovakvog intenziteta. Moći će Crvena zvezda da izađe visoko i presingom, na motor Endijaja, Silasa i Radonjića, uz podršku Krunića i Elšnika, lovi greške holandskog tima, prilično učestale u poslednje vreme. Moći će i da se povuče u nisku zonu i potom traži prostor iz kontre, oslanjajući se na brzinu.

Režija neće biti bitna, ako se ostvari rezultat. I ako se odigra hrabro kao 2004. godine protiv istog rivala, tada nesumnjivo jačeg sa Bizlijem, Van Bomelom, Venegorom of Heselinkom i Parkom.