Zvezdin Bekam isti Runi: Vozom na trening, prvi pred svlačionicom

Gostovanje Kolubari ispostavilo se kao rutinski međukorak Crvene zvezde posle trijumfa šampiona Srbije protiv Trabzona, a uoči gostovanja Monaku. Trijumf (2:0) potpisan golovima Aleksandra Pešića i Kalife Kulibalija doneo je nova tri boda na kontu crveno-belih, ali i nagoveštaj još jednog uspešnog produkta fabrike talenata ispod juga Marakane.

Pre tek nekoliko nedelja, na iznenađenje šire fudbalske javnosti, Crvena zvezda je kao nagradu za impresivne prve korake u seniorskom fudbalu pred Jovana Mijatovića stavila novi ugovor i dres prvog tima sa brojem devet. Priznanje, je sa sobom donelo i breme odgovornosti, a crveno-bela publika je sa nestrpljenjem čekala konkretnu priliku da na delu vidi dečaka rođenog 2005. godine.

Premijerna uloga startera u Superligi ispostavila se kao idealan trenutak, a Lazarevac poput idealnog poligona, te se 17-godišnji Beograđanin za 90 minuta na najbolji način predstavio i potvrdio da je sa pravom, posle samo osam prvoligaških izazova u dresu Grafičara zaslužio mesto u četi Miloša Milojevića.

Stigao je Mijatović da pokaže glad za dokazivanjem kada mu je šef stručnog štaba na kašičicu pružao šansu protiv Ferencvaroša u gostima i Trabzona u Ljutice Bogdana, ali je tek prvo poluvreme utakmice protiv Kolubare donelo konkretniju sliku. Košarkaškim rečnikom lob pas za Mirka Ivanića, potom solidan šut sa ivice kaznenog prostora i konačno asistencija za Aleksandra Pešića kod vodećeg gola crveno-belih, bili su dovoljni da Mijatović uz zadovoljan osmeh i pun samopouzdanja ode na odmor pred nastavak susreta, a da na kraju sa pravom ponese i epitet igrača utakmice.

Mali Mijatović napunio oči Delijama pred Monte Karlo, Pešić ponovo probio bunker! (VIDEO)

Iako je činjenica da je pred talentovanim ofanzivcem dug i trnovit put uz još mnogo dokazivanja, već na prvim koracima očigledno je da je sa pravom dobio šansu u prvom timu praktično iz kadeta.

Kadetsku ligu Srbije osvojenu sa godinu dana starijim saigračima Mijatović je uspeo da sa vršnjacima odbrani prethodne sezone i zajedno sa nekoliconom najistaknutijih saigrača (Jovanom Šljivićem, Mirkom Nikolaševićem, Stefanom Marinkovićem i Matejom Bubnjem) dobio je privilegiju da preskoči omladinske izazove i dokazivanje nastavi u Grafičaru. Tek osam kola ukrašenih sa pet golova bilo je dovoljno da mladi fudbaler iz Batajnice postane prvi posle niza generacija koji je tek nekoliko meseci posle kadetske titule zaigrao za prvi tim, bez dana u omladincima.

Da preskoče omladinske izazove i tako brzo se adaptiraju na seniorski fudbal nisu uspevali brojni biseri pre Mijatovića poput Ivana Ilića (najmlađeg debitanta u Zvezdi), Dejana Joveljića, Marka Lazetića i mnogih drugih, koji su u istim godinama okusili draž dresa prvog tima, ali su se prethodno kao godinu ili dve mlađi razbijali u juniorskom timu. Razliku u odnosu na prethodnike kada je u pitanju aktuelni projekat crveno-belih predstavlja činjenica da je Mijatović snagom i konstitucijom već sada stasao za seniorske izazove. Upravo snaga, uz brzinu glavni je adut bisera koji je u Zvezdu stigao iz lokalne škole fudbala iz Batajnice još kao petlić. a činjenica da se izdvojio u godinama kada škola crveno-belih vrši dopunske selekcije praktično svake sezone sve do omladinaca, učinila je uspeh popularnog "Bekama" još većim s obzirom na to da su istim putem, uprkos oštroj konkurenciji u prethodnom periodu prošli samo Strahinja Eraković, Marko Lazetič i Stefan Leković.

Iako je nadimak Bekam doneo sa sobom iz škole fudbala i opravdao ga jakim i preciznim šutem, Mijatović se na terenu izdvaja pre svega po dominantnim fizičkim predispozicijama odnosno snazi, brzini i skoku u kojem je dominantniji od siajset viših igrača, a po konstituciji i stilu igre znatno bi mu bolje priličilo poređenje sa, na primer, Vejnom Runijem.

Danas adut Miloša Milojevića tokom fudbalskog školovanja lekcije je upijao od Vladimira Vučića, Nikole Mitića, Srđana Stojčevskog i Slađana Nikolića, dok je prve seniorske korake napravio u timu Marka Neđića gde se zadržao tek oko dva meseca. Prvi bljesci svetala velike pozornice nisu zaslepeli Mijatovića, niti su uticali da još maloletni fudbaler promeni prepoznatljivu skromnost i radne navike, što je na najbolji način oslikano kroz zanimljiv podatak da ofanzivac na treninge dolazi BG vozom i da je uprkos svakodnevnom putu od Batajnice do Topčiderskog brda u većini situacija prvi pred svlačionicama.

Snaga, brzina, skromnost i fudbalska lucidnost predispozicije su za Mijatovićev uspeh i opravdanje da (iako mu uloga centarfora nije primarna) sa samo 17 godina ponese na svojim leđima dres sa brojem devet i veliko breme, a prvi minuti pokazatelj su da je na dobrom putu. Ipak, prvi korak predstavlja samo nagoveštaj pred brojna dokazivanja koja slede što je juče posle trijumfa u Lazarevcu istakao i Miloš Milojević.

"Mijatović je talentovan igrač i vidno je da kada igra prosto i jednostavno onda to ide kako treba, a kada misli da može da igra na nivou onoga što je radio u Omladinskoj školi, onda je to malo teže. Međutim, sve ovo je škola za njega", kazao je strateg crveno-belih.