Zvezdaški utisak godine: Vizije i iluzije Baraka Bahara

Može se reći da se ne pamti da je jedan trener na stadionu “Rajko Mitić” u tako kratkom vremenskom periodu Zvezdinu publiku doveo od neverovatne euforije do stanja potpunog očaja kao što je to učinio Barak Bahar. Posle ubedljive pobede nad Fjorentinom 26. jula, koja je stigla nakon dominantnih partija na turniru u Sankt Peterburgu, zidine Marakane odisale su verom da je došao trenutak za novi velki iskorak na evrosceni. Ipak, očekivanja su postepeno splašnjavala kako su stizali i porazi u Mozzart Bet Superligi, iako je vera među Zvezdinim navijačima, možda baš zbog tih mečeva tokom leta, trajala sve do gostovanja u Bernu gde je izgubljena svaka šansa za evropsko proleće.

Bahar je dobio šansu da prezimi na Marakani, uprkos tome što primarni jesenji cilj nije ostvaren, ali mu je definitivno presudio poraz u 171. večitom derbiju, u kojem je ostao i bez jesenje titule.

Izraelac je još u martu ove godine, kada je uslikan na sastanku sa rukovodstvom Crvene zvezde, selektiran da bude deo višegodišnjeg projekta na stadionu “Rajko Mitić”, što je jasno pokazalo i potpisivanje trogodišnjeg ugovora sa najtrofejnijim srpskim klubom. Imao je apsolutno poverenje uprave crveno-belih, sa sobom je doveo i kompletan stručni štab, a tokom leta je "kupio" i Zvezdinu publiku igrom i rezultatima. Ipak, na kraju potrošio sve kredite ne isporučivši ono što se tražilo.

Barak Bahar je iza sebe ostavio i mnogo nejasnoća. Dok je radio u Izrealu bio je prepoznatljiv kao neko ko je imao izuzetan odnos sa igračima i imao apsolutno poverenje svlačionice. U Beogradu gotovo da nije ni imao odnos sa igračima, barem ne onakav na koji su ovdašnji fudbaleri navikli. Deluje da nije bio dobro upoznat sa ovdašnjim mentalitetom i navikama. Iako mu niko ne može zameriti na profesionalnosti, treninge je uglavom nadgledao i glavnu reč prepuštao svom najbližem saradniku Gaju Carfatiju. Ogromnu energiju i vreme posvećivao je analizi protivnika, odmah nakon završenog meča bi se počelo sa skeniranjen narednog rivala, svaki igrač je pre treninga dobijao jasne istrukcije o rivalu i šta su zahtevi treninga, ali je je jednostavno imao drugačiji sistem funkcionisanja od onog na koji su funkcionisali igrači u radu sa prethodnim trenerima. Takođe, tokom priprema nije previše insistirao na fizičkom radu, nije bilo karakterističnih istrčavanja deonica, već se pre svega oslanjao na svežinu ekipe. To je očigledno dalo rezultate u predsezoni, ali je kasnije izvesno zafalilo timu kada je trebalo da dođe do željenog nivoa igre.

©FK Crvena zvezda

Bilo je tu vrlo zanimljivih anegdota i razgovora sa trojicom direktora crveno-belih. Kada su ispušteni bodovi na Krovu tržnog centra, videlo se po ravnodušnoj izjavi izraelskog stručnjaka da nije pogodio mentalitet kluba. Tačno je da je Crvena zvezda procentualno osvojila veliki broj bodova, ali isto je tako tačno da novi standardi nisu dozvoljavali Baharu da upiše tri poraza u Mozzart Bet Superligi. Toliko je, primera radi, imao Vladan Milojević za dve pune sezone.

Na kraju, bez obzira na sve okolnosti, Izraelcu su presudili rezultati. Da ih je bilo, svi ostali detalji bi bili stavljeni u drugi plan i raspoloženje u kompletnom klubu bilo bi na mnogo višem nivou. Ovako, Crvena zvezda je u Ligi šampiona ostala iza Jang Bojsa, koji nema kvalitetniji tim od srpskog šampiona, dok u Mozzart Bet Superligi nije uspela da iskoristi širinu u svom igračkom kadru, pa je apsolutno zasluženo ostala iza najvećeg rivala. Barak Bahar je uporno kombinovao tim, promenio veliki broj igrača tokom jeseni i na kraju se prekombinovao. Njegov tim nije imao ni igru, ni rezultate, a epilog 171. večitog derbija i njegov rastanak sa Crvenom zvezdom stigli su kao posledica svega viđenog u proteklih pet meseci.

ODLAZAK ERAKOVIĆA NEREŠIV PROBLEM, KRASO NA POLUŠPICU - PRVA GREŠKA

Odlazak Strahinje Erakovića u Zenit ispostavio se kao nerešiv problem u igri Crvene zvezde. Barak Bahar je prvo uigravao sistem 3-5-2, insistirao je na dovođenju Miloša Degeneka, kojeg je video kao idealno rešenje za tu poziciju u timu i da igra desnog beka u Ligi šampiona, ali ga je posle samo nekoliko utakmica bukvalno precrtao. Na ta dva mesta ugiravao je onda i Srđana Mijailovića, koji uprkos velikom zalaganju, nije mogao da odgovori svih zahtevima u igri, pa je na kraju profitirao mladi Kosta Nedeljković. Talentovani desni bek je sačekao svoju šansu i na kraju bio jedan od Baharovih pogodaka ove jeseni. Zvezda se u drugom delu jesenjeg dela sezone uglavnom igrala sa četvoricom igrača u poslednjoj liniji, u čemu je najviše profitirao upravo Nedeljković.

Ipak, čini se da je kula od karata lagano počela da se ruši odlukom Izraelca da posle povrede Mirka Ivanića pomeri Žan Filipa Krasoa na mesto polušpoica. Napadač iz Obale Slonovače je u prva dva kola bio najbolji igrač Mozzart Bet Superlige, ali je prelaskom na mesto unazad polako počeo da klizi iz startne postave crveno-belih. Izraelac je prvobitno Krasoa stavljao iza leđa Pitera Olajinke i Vladimira Lučića, a kada je iz Turske stigao Šerif Endijaje našao se potpuno u drugom planu.

U odnosu na onaj tim koji je blistao na početku sezone, mesto startera do kraja jeseni, pored Krasoa, izgubili su i Marko Stamenić i Stefan Mitrović, a postepeno je i Olajinka ostajao bez svog statusa u timu. Komandu u veznom redu je preuzeo In Bom Hvan, a kasnije se aktivirao i Gelor Kanga.

U uvodnoj fazi sezone, pre svega u mečevima Mozzart Bet Superlige, Izrealac je konstatno menjao tim, što je imalo uticaja i na poraze od Voždovca i Čukaričkog, ali i na neočekivano mučenje crveno-belih u brojnim prvenstvenim utakmicama. Sve do finiša sezone Crvena zvezda je igrala bez defanzivnog igrača u veznom redu, što je otvaralo prostora rivalima za kontranapade, nakon čega je Srđan Mijailović konačno stavljen na svoju prirodnu poziciju.

ŠANSA MLADIM IGRAČIMA NAJVEĆI BENEFIT BARAKOVOG BORAVKA U ZVEZDI

Ako se nešto mora smatrati dobrom stranom boravka Baraka Bahara u Crvenoj zvezdi to je pružanje šanse velikom broju igrača, a neki od njih, poput Koste Nedeljkovića, Jovana Mijatovića, pa i Vladimira Lučića, postali su veoma važan faktor ekipe. Možda su mladi igrači profitirali na lošim trenerskim procenama i formi drugih igrača, ali su dobili i konstatno dobijali svoje minute, pa su na kraju postali starteri i igrači od kojih klub u bliskoj budućnosti može ozbiljno i finansijski da profitira.

Tokom jeseni, priliku da zaigraju za seniorski tim dobijali su i Jovan Šljivić, Nikola Knežević, supertalentovani Andrija Maksimović, te Veljko Milosavljević i Veljko Vukojević. Enigma je ostao Uroš Kabić, koji je letos tigao kao velika nada novosadske Vojvodine, ali se nije snašao u ogromnoj konkurenciji, pa je proveo svega 169 minuta na terenu.

Kosta Nedeljković je zabeležio 18 nastupa i 10. je igrač po minutaži (1.257) u celom timu, dok Mijatović igrao na 19 mečeva, bio 773 minuta na terenu i postigao devet golova. Bahar je na pravi način iskoristio igrački uspon mladog igrača i direktno mu omogućio da razvije veliki potencijal.

Jedan od igrača na kojem je maksimalno istrajao je i Vladimir Lučić, kojem je uporno davao šansu i onda kada je igrao ispod željenog nivoa. Tako je mladi fudbaler sakupio 26 nastupa u svim takmičenjima i na terenu proveo 1.450 minuta, po čemu je šesti u timu.

GORAK UKUS I VARLJIV UTISAK O LIGI ŠAMPIONA

Iako je opšti utisak da je Crvena zvezda morala da bude ispred Jang Bojsa na tabeli grupe G Lige šampiona, ne može se reći da je utisak o igri srpskog šampiona u elitnom tamičenju bio sasvim negativan. Crveno-beli nisu doživeli nijedan debakl I nisu postigli gol samo u meču u kojem su možda odigrali i najbolje, a to je gostovanje u Bernu, dok je najslabija partija viđena u prvom poluvremenu utakmice sa Lajpcigom na stadionu “Rajko Mitić”, kada je sastav Marka Rozea pukom slučajnošću imao prednost od samo 1:0.

Sistemu igre Baraka Bahara mnogo više je odgovaralo kada se protivnik otvori, što joj je omogućavalo da odgovori iz opasnih kontranapada, a pre svega preko brzonogog Osmana Bukarija. Zvezda je postigla sedam golova u elitnom takmičenju, ali je osvojila samo jedan bod. Bilo je neophodno da makar jednom savlada Jang Bojs, ali u tome nije uspela, pa je završila takmičenje u Evropi još krajem novembra.

Činjenica je, ipak, da je Barak Bahar izgubio veru u sebe vrlo brzo, tačnije posle prvog poraza u sezoni od Voždovca. Umesto da bude žustriji, presing Crvene zvezde bio je sve tromiji i sporiji, bez iskre i potrebne agresivnosti. I još jedna jako bitna stvar: Izrealaci su poznati kao posvećeni ljudi, sa dobim vezama u svim delovima sveta. Barak Bahar se verovatno dobro raspitao o Mozzart Bet Superligi, ali ju je – potcenio. Još preciznije: postao je lako čitljiv. Svi timovi, zaključno sa Partizanom 20. decembra u Humskoj, odbijali su da počinju napad iz poslednje linije. I na taj način su onemogućavali Zvezdu da presingom napada nepostavljenu odbranu.

Kasno je Barak shvatio da su za ovo podneblje idealni Katai, Kanga i Ivanić i da su oni sposobni da „išibicare“ rivale u Mozzart Bet Superligi. Igrao je Barak Bahar ringišpil smrti, sa mnogo rotacija unutar tima, bez izgrađenih tandema i automatizma u igri. Kada se tome doda da je svlačionica pucala od nezadovoljnih igrača malom minutažom, jasno je da njegova misija bila osuđena na propast... Mada sve bi bilo drugačije da je Crvena zvezda ostvarila bolje rezultate u Bernu i u Humskoj. Gledajući sve fudbalske parametre u tih 180 minuta zaslužila je više. Mnogo više. Ali gledajući koliko je Barak Bahar bio nedosledan, pa se čak može reći maćehinski nastrojen prema pojedinim igračima, Crvena zvezda nije ni zaslužila da ima te dve meč lopte vredne Barakovog ostanka.

Uostalom, lepo je rekao Vladan Milojević u intervju za Mozzart Sport:

„Pitanje je zašto baš mene sreća prati...”