Zvezda sedam godina kasnije: Šta smo dobili i čemu smo se nadali?

Da krenemo sa faktografijom: Crvena zvezda večerašnjim duelom protiv Benfike (18.45, TV Arena) počinje osmo uzastopno učešće u grupnim fazama UEFA takmičenja, četvrto u Ligi šampiona. U tom periodu ima tri evropska proleća, osminu finala Liga Evrope i onaj dvomeč sa Rendžersom. Onako na prvu može se reći monumentalan uspeh, koliko je monumentalan klub iz glavnog grada Portugalije, sa osvojačima poslednjeg Mundijala Di Marijom i Otamendijem. Ali kao što se ozbiljne nauke zasnivaju na sumnji (lepo je to jednom prilikom rekao bard glumišta Stevo Žigon), tako su veliki klubovi satkani od poriva velikog broja navijača da vode rasprave o tome da li je moglo i moralo bolje. Da se preispituju i kroz lupu gledaju poteze čelnika, smatrajući da su neki zlatni vozovi otišli sa kapija voljenog tima.

Sasvim je logično da crveno-beli imaju poštovanje, čak i strahopoštovanje prema lisabonskoj Benfici, kao i ostalim protivnicima iz reformisane Lige šampiona. Mada su njihovi strahovi malo dublje ukorenjeni, u nekom logičnom razmišljanju da Crvena zvezda može bolje od ovoga. Ali ne mnogo bolje, zaglavljena između prosjaka iz Mozzart Bet Superlige i kraljevića iz Lige šampiona. Zvezda živi u neprirodnom okruženju i prinuđena je da hoda van balansa, prebacujući se iz prve u petu brzinu. I tako godinama.

Bilo je za ovih osam takmičarskih sezona ili sedam godina velikih pobeda, faktografskog rasta sa početka teksta, ozbiljnih transfera, pozicioniranja na tržištu, promašenih tema, loših pojačanja, promašaja i teških poraza, dolaska igrača koji su, gledajuči zdravu logiku, bili daleko iznad ovdašnjih uslova (Marin, Dragović, Hvan). Svega onog što ima u najvećim evropskim klubovima samo na nekom drugom nivou. Želeći da ohrabri pripadnike crveno-belog puka, Zvezdan Terzić je dan uoči premijere u Ligi šampiona pričao o najjačem timu od 1991. godine, što je stvar ličnog izbora. Može i ne mora da bude tačno, uzimajući u obzir kontekst drugih vremena.

Terzić otkrio kolika je najveća plata u Zvezdi i poručio: Prihodovali smo 92.000.000 od početka godine

Ali prvi čovek Crvene zvezde zapravo može da bude ponosan što plamen optimizma uoči utakmice sa Benfikom gorucka. Možda je taj poriv navijača iracionalan, vođen čistim emocijama i furioznim završetkom letnjeg prelaznog roka. Donekle i najveća opomena za kompletno klupsko rukovodstvo, jer se pogled na Zvezdine mečeve u Ligi šampiona promenio za ovih sedam godina. Više niko i ne pominje onu Kubertenovu tezu da je važno samo učestvovati, zahteva se nešto više. Taj zategnut kaiš oko grla svih Zvezdinih članova možda je doprineo da srpski šampion u ovom trenutku ima najskuplji tim u klupskoj istoriji, sa najvećim brojem reprezentativaca, dovoljno popunjen na svim pozicijama...

“MITO, MILIĆ MI IGRA ŠTOPERA, DAJ DOVODITE MI NEKOG”

Možda je u nijansama moglo više, ali prve slike sklapanja ove Crvene zvezde bile su deprimirujuću. Sežu u početak juna 2017. godine, kada posle užasne sezone, Vladana Milojevića čeka negativna atmosfera oko Crvene zvezde i psihološki devastiran tim. Posle utakmice sa Rudarom iz Pljevalja (0:0), Le Talek i Mičel Donald su sedeli na zidiću studensko-radničkog odmarališta na Zlatiboru, sa mislima ko zna gde. Čak je i budući kapiten (tada nije znao da će biti), smogao snage da Zvezdanu Terziću uputi protensnu notu:

„Direktore, ovaj smeštaj u kojem smo mi nije dostojan Crvene zvezde“, obratio se Holanđanin Terziću.

Na odgovor nije mogao dugo da čeka:

„Dobro je što ste i ovo dobili, vi ste kažnjeni, jer ste izgubili titulu“.

Sve je slutilo da će Crvena zvezda od Evrope ponovo da se oprosti u sezoni kupanja. Doneo je novu energiju Vladan Milojević, stigavši kao izbor koji ne izaziva euforiju. Na Marakanu je u paketu došao i Mitar Mrkela. Upravo su njih dvojica vrlo brzo postali jedna duša u dva tela, sa identičnim pogledom na budućnost tima i stvaranje okosnice oko srpskih igrača izgubljenog talenta u inostranim prostranstvima. Bilo je to vreme blage imprvoizacije, mada je transfer braće Ilić u Mančester Siti dao kasnije mogućnost Crvenoj zvezdi da se razmaše. Ali ne u prvom trenutku.

„Slušaj, Mito, dovodite mi štopera što pre. Na treninzima ovde na Zlatiboru na tom mestu mi igra Nemanja Milić. Ljudi, nemam štopera“, vapio je za pomoć Vladan Milojević.

Dobio je obećanje da će se uskoro rešiti, nekoliko sati kasnije Vujadin Savić je zakucao na vrata sportskog direktora.

„Vujadine, danas potpisuješ. Idi kod Terze dogovori se za ugovor i pare, reši te detalje. Popodne putuješ sa mnom na Zlatibor“.

Baš na opisan način tada iskusni štoper se pridružio Filipu Stojkoviću, ranije je potpisao Marko Gobeljić. I tako neformiran tim je prošao dva kola, da bi Marakanu zapljusnuo talas novih pojačanja. Levi bek Milan Rodić je obrađen u Staroj Pazovi, dok je bio na pripremama sa Krila Sovjetov, novac je uložen u dolazak Branka Jovičića, nekako se došlo do Nemanje Radonjića usled komplikovane vlasničke strukture njegovog ugovora. A Milan Borjan?

MOŽDA I NAJBOLJI POTEZ TANDEMA TERZIĆ-MRKELA, DMITROVIĆEVO “NE” I DOLAZAK BORJANA

Ispotaviće se da je to jedan od najboljih poteza direktorskog tandema Terzić-Mrkela, posebno što je sada legendarni čuvar mreže došao u klub kao rezerva Ludogoreca. I to kao alternativa za dete kluba Filipa Manojlovića. To je, bar u prvom trenutku, u očima navijača bio neoprostiv greh, sve do trenutka kada Milan Borjan protiv praške Sparte leti kroz vazduh i pravi prvu od mnogih parada u dresu Crvene zvezde. Ni nje ne bi bilo da je kao prva želja tog leta stigao Marko Dmitrović, momak koga je Milojević poznavao iz omladinskih dana.

ŠPORAR BIO NA MARAKANI KAO ZAMENA ZA BOAĆIJA

Prvi rezultatski iskorak napravljen je ulaskom u Ligu Evrope, potom je Crvena zvezda uspela da prezimi i pravi novac od transfera. Prihvaćena je ponuda iz Kine za Ričmonda Boaćija (5.500.000 evra), uz totalno poverenje u Aleksandra Pešića, mada je tih dana u Beogradu, zajedno sa ocem, boravio i reprezentativac Slovenije Andraž Šporar.

Bio je to period kopanja po srpskom basenu i povratnicima kao ključnim faktorima uspeha. Berba 2018. nije bila tako uspešna kao ona iz prethodnog leta. Nikola Stojiljković nije doneo ono što se očekivalo. Povremeno se javljao Veljko Simić, mada je jedan od ključnih poteza odrađen šest meseci ranije kada je doveden El Fardu Ben. Teški pregovori sa Olimpijakosom trajali su više od dve sedmice, bratski klub je uslovljavao crveno-bele iz Beograda jačim kamatama usled Zvezdinog neredovnog plaćanja.

Već tada se pominjao Mirko Ivanić kao večita želja, ali je Crvena zvezda te kvalifikacije odigrala kao sat. Uz mali poklon sreće u Salcburgu i furiozan finiš prelaznog roka, kada su u nekoliko časova stigli Marko Marin (otvarana je srpska ambasada u Atini), povratnik Ričmond Boaći i Goran Čaušić. Dobar potez predstavljalo je angažovanje Miloša Degeneka.

Bio je to, u tom trenutku Zvezdin maksimum, zaključno sa pobedom nad Liverpulom koja i danas predstavlja referentnu tačku. Prvi put se tada u zvezdaškim krugovima pojavio termin “bajernizacija”, jer sve što valja iz Srbije trebalo je da potpiše za crveno-bele. Ima zanimljivih anegdota vezanih za leto i kompletnu 2018. godinu. Primera radi Milan Pavkov nije ni trebalo da putuje u Salcburg, ali se Nikola Stojiljković povredio. Improvizovao je Vladan Milojević sa Milićem u špicu, da bi šansu u nastavku dao Milanu Pavkovu uz višemesečno sufliranje, onako prijateljsko Dragana Džajića.

DŽAJIĆ URGIRAO ZA PAVKOVA, BORJAN PREPORUČIO ALFONSA DEJVISA

Zvuči suludo, ali baš tog leta golman Milan Borjan je prvi put u neformalnim razgovorima spomenuo Alfonsa Dejvisa, kao levog spoljnjeg na koga treba obratiti pažnju. Garantovao je za njega rečima da može da bude dostojna zamena za Milana Rodića, da ide kao na motoru. Nije ozbiljno shvaćen. Danas oko Marakane šaljivo pričaju da je Borjan za svakog igrača iz Kanade govorio da je top potencijal.

Već sredinom leta znalo se da Nemanja Radonjić odlazi. Kockala se Zvezda sa njegovom cenom, odbijena je ponuda Hofenhajma od šest miliona evra, potom Sevilja (nudila devet miliona), da bi pre revanša u Salcburgu rođeni Nišlija bio prodat Marselju za 12.000.000 evra.

Nije godinu dana kasnije Zvezda imala tako pozitivnu energiju. Pojavile su se pukotine između Vladana Milojevića i pojedinih iskusnih igrača. Oduzeta je traka Vujadinu Saviću i predata u ruke Marku Marinu. Čekao se doprinos na terenu Mirka Ivanića, u formi je oslicirao Nemanja Milunović, zimske akvizicije Vukanović i Vulić se nisu izborile za veliku minutažu.

“TOP SIKRET” PROJEKAT - MATEO GARSIJA

Zvezda je bila ambiciozna i na talasu euforije dovela Matija Garsiju pre dvomeča sa Jang Bojsom. Oboreni su svi dotadašnji rekordi, plaćeno je više od dva miliona evra. Taj projekat imao je oznaku "top secret”, pošto niko na Marakani nije bio siguran da će se omaleni Argentinac ukrcati u avion za Beograd. Želeo ga je i Olimpijakos. Njegov početak je bio sjajan, ali nastavak razočaravajući.

Mnogo je Crvena zvezda naučila iz tog prelaznog roka. Pre svega da su joj za standarde Lige šampiona potrebni fizički moćniji igrači, što se videlo u primeru Horhea Kanjasa. Tadašnja bomba Radživ Van La Para je bio nesnađen u Beogradu, “flop” je bio i angažovanje Brazilca Žandera koga su tokom priprema na Kipru snimili Vladan Milojević i pokojni Milan Kosanović.

MAKEDA NIJE DOŠAO, MIHA POSLAO FALČINELIJA

Blagi period stagnacije, potom i dolazak Dejana Stankovića za koga se zna šta je sve uradio. Međutim, tokom dva pokušaja da se domogne Lige šampiona, mladi stručnjak sa zadatkom da promoviše decu kluba (Nikolić, Gavrić), imao je identičan problem - nedostatak špica. U korona uslovima, bez tržišno jakog tima, crveno-beli nisu mogli da se otvore kao danas. Figurirao je dugo kao sigurno pojačanje Makeda, bivši član Mančester Junajteda. Italijani su pisali da su dogovoreni uslovi, na kraju se prosto nije desilo. Ruku spasa pružio je Siniša Mihajlović slanjem Dijega Falčinelija..

DOVBIK PONUĐEN IZ MIDTJILANDA, MATEO RETEGI NIJE PROŠAO

Tada se prvi put na Marakani pominjalo ima Artjema Dovbika. Da, znamo da zvuči kao naučna fantastika, ali aktuelni napadač Rome je bio ponuđen Crvenoj zvezdi, tada kao član Midtjilanda. Nedovoljno afirmisan koštao bi crveno-bele preko milion evra, što je procenjeno kao veliki rizik.

Želeo je Stanković da ličnim kontaktima pomogne u dovođenju Slobodana Rajkovića, Aleksandra Prijovića i Josipa Iličića. Slovenac je bio najpošteniji, poručio je dugogodišnjem prijatelju da je daleko od nekadašnje forme i da ne bi voleo da u Beograd, gde se igra pod velikim pritiskom, obruka i sebe i njega. Uspeo je da oživi Stanković Mirka Ivanića dobio nenadano pojačanje u liku Seku Sanogoa čijim umećem je bio prezadovoljan na prvom treningu:

”Ko je doveo ovog? Batica, je zalutao kod nas. Sad može da igra u Italiji”, otelo se Stanković.

Morao je Dejan Stanković da se bori sa karakterom Gelora Kange, čiji povratak je bio velika želja pojedinih zvezdaša, mada je uspeo da mu spoji žice u glavi. Ali i te 2021. godine mu je nedostajao špic. Mogao je već tada u klub da se vrati Aleksandar Pešić, Stanković je imao neformalne razgovore sa Prijovićem po vračarskim kafićima. Sve je ukazivalo da će crveno-beli dovesti bivšeg reprezentativca Srbije. Zvezda je išla na “all-in”, sve dok Zvezdan Terzić nije iznenadio prisutne novinare.

"Pokazao je nadobudnost u pregovorima. Dolazili su mnogo veći igrači u Zvezdu, pa su se drugačije ponašali. Nisu samo finansije. Morao je da pokaže veću strast. I poštovanje. Nisu samo sportski i finansijski motivi",  rekao o Prijoviću Zvezdan Terzić.

PESAK DUBAIJA I PROGOVORI OKO DRAGOVIĆA

Kao spasonosno rešenje došao je Lui Dioni, mada je i tog leta Zvezda pomerila granice sa Aleksandrom Dragovićem. Šest meseci je Zvezdan Terzić “kuvao” transfer reprezentativca Austrije srpskih korena. Navijači nisu mogli ni da pretpostave da će igrač takve klase stići u Ljutice Bogdana. Sve je počelo još u januaru kada je Terzić otputovao u Dubai i počeo da vrši pritisak na menadžerski tim Aleksandra Dragovića. Iako je sve išlo u pozitivnom smeru, oprezni su bili u Ljutice Bogdana. Imao je iskusni štoper svoje zahteve, dobijao čak i signale da razmisli još jednom zbog kompletne situacije u srpskom fudbalu. Na kraju je potpisao na dan finala Kupa.

Špic je bio prioritet, i tada je Crvena zvezda mogla da ubode džek-pot. Ponuđen je Mateo Retegi, sadašnji reprezentativac Italije, skauting izveštaji su govorili da treba preuzeti rizik. Ali je Dejan Stanković tražio drugačiji profil napadača.

ŠARLROA NUDILA ZA ERAKOVIĆA 2.500.000

Počeo je polako tada da se rađa tandem Dragović-Eraković. Jeste mladi štoper imao i kritične momente, ali je Crvena zvezda odlučila da on bude istinski projekat. Odbijena je ponuda belgijskog Šarlroa od 2.500.000 evra, mada je Zvezda vapila za finansijskom injekcijom u post-korona periodu. Perfektan potez, koliko i povratak Aleksandra Kataija.

Prvi pokušaj modernizacije igračkog kadra viđen je 2022. godine, kada su za Crvenu zvezdu potpisali Osman Bukari i Kings Kangva. Završilo se slomom protiv Makabija iz Haife, uz odlazak Dejana Stankovića.

Zvezda je Miloš Milojevića iskoristila kao prelazno rešenje u sezoni kada je imala direktan plasman u Ligu šampiona.

O boravku Baraka Baraha se mnogo toga zna. I sve je nagoveštavalo da će Zvezda imati najjači tim od Barija. Kao nikada pre crveno-beli su, oslanjajući se na finansijsku sigurnost, završili 80 odsto pojačanja u ranoj fazi prelaznog roka. I možda bi se pisala drugačija istorija da je završen Emanuel Late Lat kao primarno rešenje na poziciji devetke. Uticaj Marka Marina postao je sve jači, Zvezda se odvažila da veću šansu da deci kluba. Revolucija, čija personifikacija je sklanjanje Milana Borjana, pojela je sopstveno dete Baraka Bahara. Mada mu to nije bio jedini greh.

HVAN BIO ŽELJA JOŠ IZ RUBINA

Ali pamtiće se taj prelazni rok i po furioznom finišu kada je dugo skautirani In Bom Hvan potpisao za Crvenu zvezdu. Gotovo nestvaran potez, jer su svi iz sportskog sektora crveno-belih gledali tugaljivo u pravcu reprezentativca Južne Koreje, jer je bio nedostupan i dok je igrao za ruski Kazanj. Nije pomogla ni ruska intervencija, jer se In Bom Hvan odlučio za finansijski moćniji Olimpijakos. Ali Marko Marin ga je dočekao, uz čuveni video kol sa Zvezdanom Terzićem.

Ovog leta je bilo patnje, i uznemirajućih glasova, sve do totalne eurofije kada je posle revanša sa Bode/Glimtom roster zaključen dovođenjem Silasa, Krunića i Radonjića. Na papiru najvredniji Zvezdin tim, koji govori o rastu jednog kluba. Možda je mogao da bude i značajno veći, ali osmorica iz večerašnje startne postave crveno-belih ima status reprezentativac. Nekada su plate od 360.000 evra smatrane astronomskim, sada se igrači plaćaju godišnje 1.250.000 evra.

I imaju šansu da pokažu da su najbolji od Barija.