Zvezda previše počela da polaže na estetiku i zanemaruje fiziku

Najpravedniji remi u istoriji fudbala. Samo je ta rečenica dovoljna da se opišu dešavanja u duelu između srpskog i škotskog šampiona. Malo komplikovanije: Crvena zvezda je imala dobar ulaz u meč, bila lepo  nameštena da kompenzuje nedostatak u fizičkoj snazi u poređenju sa Keltima, napravila dovoljno da vodi posle prvog poluvremena...

Na kraju, kada je preživela taktičko-fizički zemljotres i ulazak Ihenača zahvaljujući čudesnim intervencijama golmana Mateusa, imala je servis i meč loptu, ali je Mirko Ivanić bekhend viner poslao u aut, ili pravo na nogu Kaspera Šmajhela. Subjektivan osećaj među navijačima kluba sa Marakane bio je onako – kiselo grožđe. Više je dominirala teza da je Crvena zvezda propustila kolosalnu šansu da sezonu u Ligi Evrope počne pobedom i usmeri godinu ka velikom iskoraku, nego što je neko pomislio da je osvojen bod u sudaru sa istinskim velikanom evropskog fudbala. Posebno je bola oči činjenica da je golman Mateus, paradama koje mogu da posluže kao rol model u školama za golmane, pokazao da je ovog leta i jeseni najkonstantniji igrač Vladana Milojevića. To nije dobro, to uopšte nije dobro, ako želite da i tokom proleća igrate u Evropi.

Nije dobro ni to što Crvena zvezda ima nekonstantnu odbranu, bez apsolutnog lidera i čoveka koji bi u svakom meču bio ozbiljna mirođija, što je donekle posledica velikih aktivnosti na tržištu. Nema ni uigrane tandeme, koji predstavljaju jedan od osnovnih postulata trenerskog opusa Vladana Milojevića. Samo ima ozbiljan pojedinačni individualni kvalitet u svim linijama tima, čiji proizvod za sada nije odličan timski izgled. Crvena zvezda se ponovo trka sa vremenom.

Srpski šampion je, baš kao i 2023. godine, u ozbiljnom procesu, i od toga ne može da pobegne. Rast kluba na svim nivoima doveo je do toga da su očekivanja od Crvene zvezde na granici realnih, i da su tu igru velike tranzicije prihvatili čelnici i stručni štab srpskog šampiona. Možda i nesvesno.

Da ste sproveli anketu među navijačima kluba sa Marakane o izgledu startne postave za utakmicu protiv Seltika, njih 99 posto bi se odlučilo za tim identičan Vladanu Milojeviću. Nije trener srpskog šampiona čovek populizma, niti neko ko voli da podilazi širokim narodnim masama. Ali izborom igrača za premijeru u Ligi Evrope, kao da je želeo, opet možda nesvesno, da pokaže da je Crvena zvezda posle svih silnih ulaganja dovoljno dobro da rivale iz drugog ešalona lomi estetikom i talentom.

Bila je to još jedna u nizu poruka Vladana Milojevića da želi da se otrgne od „bandidskog fudbala iz 2017. godine, kada je Crvena zvezda bila merna jedinica za emociju, taktičko savršenstvo, disciplinu, neodoljivu dekadenciju koja je vratila publiku na tribine. Jer tada je Zvezda bila u stanju da spartanskim pristupom pokrije sve nedostatke. Ta generacija se brzo pronašla i znala u granicama koji koordinata da se kreće. Ova se još traži, i treći evrpski meč u Beogradu nije uspela da pobedi.